- 07/03/2020
Napadi besa / tantrumi
Temper tantrum ili napad besa je relativno uobičajena pojava kod dece u periodu kada su u stanju da se manje ili više samostalno kreću, ali još uvek nisu u potpunosti usvojili jezik. Naravno, isti period je okvirno određen kao i činjenica da su napadi besa uobičajeni (dete sa velikom frekvencijom ovih situacija potencijalno može imati dodatne razvojne problem). Ono što je zajedničko za njih jeste burno reagovanje deteta na određenu vrstu zabrane roditelja ili na drugu situaciju koja, na neki način, frustrira njene ili njegove želje i namere. U tim situacijama, koje uključuju viku, plač, fizički otpor i mnoge druge neprijatne stvari, roditelji često imaju osećaj gubitka kontrole i preplavljenosti.
Šta raditi sa detetom?
Kako redukovati pažnju javnosti ako se napad besa dešava van kuće?
Prvo pitanje jeste validno, drugo u potpunosti nije. Odgovornost roditelja nije regulisanju ugođaja drugih ljudi u njihovom okruženju, a baš kao i uslučaju dojenja na javnim mestima, ista javnost mora da ima nivo tolerancije za ovakve događaje. Ukoliko pojedinci nemaju, pa, to je već njihov problem, ali nije problem roditelja niti deteta. Naravno, suludo bi bilo da pojedini roditelji koriste i zloupotrebljaju ovu toleranciju – jedno je sigurno – većina odraslih u momentu napada besa njihovog deteta samo želi da isti prođe.
U procesu prevazilaženja ovakvog napada, prvo je potrebno da roditelj ostane pribran. Napad besa nije poželjan, ali isto tako nije smak sveta, čak i ako neko od sugrađana u blizini odluči da cokće i komentariše kako je u njihovo vreme isti problem par šamara uvek uspešno rešavalo (i pogledajmo svi, šta njima danas fali – siguran sam, nikom apsolutno ništa, posebno ne batina u detinjstvu). Sa dozom pribranosti (retko ko uspeva u potpunosti da bude zen Buda roditeljstva), roditelj može da pristupi jedinom paru alata vaspitanja – definisanju granica i njihovom pridržavanju.
Napad besa je samo ekstremna situacija testiranja tih granica. Ukoliko dete utvrdi da plač i buka daju rezultate, ovo ponašanje će se samo ustaliti. Umesto toga, napad besa ne sme da rezultira željenim efektom jer to nije bio dogovor (postavljanje granica) već ista situacija treba da se nastavi kako je roditelj planirao (pridržavanje granica). Napadi poput ovih nisu tu da budu kažnjavani na bilo koji način, ali njihov efekat mora da bude vrlo jasno nula na roditelja. Dok sam napad traje, roditelj treba da je tu uz dete i da mu pomogne da isti proces okonča, ali bez da pažnjom i dodatnom privrženšću daje do znanja da se injekcija ljubavi uvek može kupiti sa malo besa. Ovo jeste tanka linija, ali uz staloženo pristupanje, napadi besa će se postupno izgubiti kako sa sazrevanjem ali isto tako jer prosto ne daju rezultate.
Da li će taj proces biti prijatan za roditelja ili dete? Neće, ali gora opcija je da se izbegavanjem trenutne neprijatnosti osnažuje vrlo nepoželjno ponašanje. Samim tim, na deci je da pokušavaju da prestupe granice a na roditeljima da pate (manje ili više) dok ih čuvaju za veće dobro.