- 07/03/2020
Novorođenačka žutica
Često tokom vizite sa pacijentima, kada saopštimo majci novorođenčeta da dete ima žuticu, dobijamo veoma zabrinut, uplašen i razočaran izraz lica kao odgovor. Šta će tada smiriti uznemirenu porođenu ženu? Mislim da je odgovor na ovo pitanje jednostavan: tačna informacija.
Novorođenačka žutica je STANJE ili DEO adaptacije deteta na spoljašnju sredinu. Priroda je to sve lepo uredila. Naime, dok je u Vašem stomaku (dok je kod majke na stanu i hrani) ima ograničen dotok kiseonikapreko posteljice i zbog toga dete ima veći broj crvenih krvnih zrnaca (nosači kiseonika do organa). Što znači: kada ima manjka kiseonika, potreban je veći broj nosača da bi se svi organi fetusa dobro razvijali i ishranjivali. Ovaj transport kiseonika eritrocitima- crvenim krvnim zrncima, omogućava materija pod nazivom hemoglobin. Kada se dete rodi, izlazi u spoljašnju sredinu koja je veoma bogata kiseonikom. Tada prestaje potreba za velikim brojem eritrocita i oni prestaju da se stvaraju, te počinju polako da se razlažu u krvotoku novorođenčeta. Hemoglobin se hemijskim putem razgrađuje u materiju koja se zove bilirubin ( koji se nakuplja u koži i izaziva žućkastu prebojenost kože- ŽUTICA). Sada imamo pojačano stvaranje bilirubina koji se mora izbaciti iz organizma preko jetre. Jetra novorođenčeta (kao i svi ostali organi) je nezrela,nema dovoljno enzima za preradu bilirubina. Jetri je tekođe potrebna energija za ovaj proces. Dete u prvim danima života nema dovoljno energije, jer ne unosi dovoljno hrane i svu energiju troši na opstanak u spoljašnjem svetu (termoregulacija, metabolizam… itd.). Iz tog razloga dolazi do stvaranja najčešćeg oblika novorođenačke žutice – fiziološka žutica.
Ređe, uzroci žutice novorođenčeta mogu biti patološki (zbog neslaganja krvnogrupnih sistema, infekcija I drugih mnogo ređih bolesti). Ovakve žutice se uglavnom stvaraju u prvih 24h, zahtevaju lečenje.
Da se vratimo na fiziološku žuticu. Ona se javlja u 2-3 danu najčešće i može da traje i do 2 meseca života. Postoje dva oblika fiziološke žutice: žutica NA DOJENJU i žutica NA MAJČINOM MLEKU. Ova dva pojma zvuče isto ali su mehanizmi nastanka različiti. Žutica na dojenju nastaje iz razloga koji sam ranije napomenuo, a to je postepeno stvaranja mleka, samim tim i “gladi” deteta. Jetra nema dovoljno kalorija da izbacuje bilirubin. Žutica na majčinom mleku nastaje jer je mleko majke bogato pregnandiolom ( hormone majke) koji blokira vezivanje bilirubina za enzme pomoću kojih se izbacuje bilirubin. Ova vrsta žutice počinje od 5 do 8 dana života. Ove dve vrste se nastavljaju jedna na drugu tako da se i ne razvajaju.
Kako se fiziološka žutica tretira? Svetlost- fototerapija. Ko je izumeo fototerapiju?
Nećete verovati kaluđerice u 18 veku. Naime mudre kaluđerice koje su u to vreme bile zadužene za čuvanje siročića, shvatile su da kada izvode decu napolje u šetnju, novorođenčad budu manje žuta i pospana. Danas se koristi moderna lampa koja emituje svetlost plavog spektra. Ova svetlost pretvara bilirubin iz kože u lumirubin koji se lakše izbacujuje bubrezima i samim tim smanjuje koncentraciju bilirubina u krvi. Fototerapija se sprovodi prema koncentraciji bilirubina u krvi , kao Ii u zavisnosti od dana života. Naravno uvek se void računa da se stave naočare za sunčanje(da se zaštite oči novorođenčeta). Postoje i druge metode lečenja koje se gotovo nikada ne primenjuju kod fiziološke žutice: zamena krvi i imunoglobulini. Oni se praktikuju samo kod mnogo ređih patoloških žutica.
Ono što roditelje najviše brine jeste da li će bilirubin oštetiti organizam novorođenčeta. Bilirubin je bio ozloglašen dugo vremena da izaziva oštećenja mozga. Oštećenje mozga nakupljanjem bilirubina se javlja kod prevremeno rođene dece, sa ekstremno povišenim vrednostima bilirubina (najčešče patološkog uzroka) i takve žutice se sprečavaju u modernim novorođenačkim odeljenjima kao što je naše.
Novija naučna istraživanja govore o bilirubinu kao ZAŠTITI novorođenčeta. Naime bilirubin je prirodni antioksidans ( bori se protiv slobodnih radikala). Kada se dete rodi i izađe u spoljašnju sredinu bogatu kiseonikom i slobodnim radikalima (optuženi za oštećenja ćelija mozga, krvnih sudova, očiju ), bilirubin deluje protektivno. Dokazano je da čak i odrasli ljudi koji “požute” kada su u stanju stresa, umorni ili bolesni (Žilberov sindrom- imaju blago povišene vrednosti bilirubina), žive duže jer imaju manju šansu da dobiju infarkt, šlog i maligne bolesti. Ne kaže naš narod uzalud ” Žuti žutuju, crveni putuju”.
E sada sledi Vaše pitanje: Ako je bilirubin tako dobar, zašto uopšte moramo da sunčamo dete i što dete ne puštamo kući?. Odgovor je: To moramo da radimo jer bilirubin ima i uspavljujući efekat, te ako vrednosti bilirubina rastu (a normalno rastu svakim danom), nećete moći da nahranite dete, dete neće dobijati dovoljno energije, jetra neće moći da razgradi bilirubin i ulazite u začaran krug. Vaš pedijatar će odlučiti (po knjigama) kada je bezbedno da vodite bebu kući.
Savet nakon svega navedenog je: Samo malo srpljenja! Jedan ili dva dana više u porodilištu, neće Vam naškoditi, a dobijate sigurnost i relaksiranost (taman za dojenje). Dete će i kod kuće biti jedno vreme žuto, ali ako se budi, uredno mokri, ima stolicu i lepo sisa žutica mu neće škoditi. Nemojte da Vas neko nagovori da prekidate podoje! NIKAKO! To je najlakše ali i najpogrešnije. Podoji se veoma lako mogu narušiti. Ne uskraćujte Vašem detetu najoptimalniju hranu i sigurnost koju pruža majka. To je ta neraskidiva veza majke i deteta. To je ono što ćete se uvek sa osmehom na licu sećati.