- 19/05/2020
Izmišljeni prijatelji
Izmišljeni prijatelji kod dece
Kod dece postoji mnogo izmišljotina. Njihova mašta je bezgranična. Osim što su okruženi pričama, bajkama, crtaćima, različitim superherojima, životinjama koje pričaju, igračkama, vilama i drugim izmišljenim likovima oni i sami mogu i vole da prave stvari magičnima i to je ono što ih upravo čini zdravom i veselom decom. Kreativnost i maštu kod dece treba podsticati, a nikako sputavati. Neka rade ono što vole, a vi im pomozite u tim stvarima i naučite da uživate u haosu koji se svakodnevno stvara, jer neće ni to zauvek trajati.
Pored toga što vide na televiziji, u knjigama i igri i mi sami kao roditelji smo ti koji smo odrasli sa maštovitim likovima i isto tako deci govorimo o njima. Ponekad iza ćoška vreba neka babaroga pa se s toga ne sme trčati već hodati lepo ili je sa prvim zubom koji je ispao noću došla vila koja je ostavila prve parice ispod jastuka i probudila neizmernu sreću. Sve je ovo u redu dok se igramo, ali šta se dešava kada deca počnu da izmišljaju svoje prijatelje ili neke imaginarne likove u životu?
Ova pojava počinje kod dece uzrasta od 3 godine i traje uglavnom do početka prvih školskih dana. Oni su u tom periodu u konstantnoj igri, nemirni i radoznali i ukoliko nemaju sa kim – igraju se sami, pričaju sa svojim igračkama i ostalim predmetima koji ih okružuju, a onda krenu i da izmišljaju sebi drugara. Pre svega, treba da kažemo da je ovo mnogo češća pojava nego što se smatra i da u većini slučajeva nije ništa strašno, iako se roditelji s’ početka odmah uplaše da sa njihovim detetom nešto nije u redu. Mišljenje da samo usamljena deca izmišljaju sebi prijatelje nije tačno, ali ponekad se može desiti da to jeste uzrok ove pojave.
Postoji više razloga zbog koji deca izmišljaju sebi prijatelja. To može biti iz razloga da detetu nešto nedostaje u stvarnom svetu i zbog toga on sebi stvara barijeru gde utehu traži u imaginarnom prijatelju. Za njih je period kretanja u vrtić, odvajanje od roditelja, prve obaveze i učenja ponekad frustrirajuća i ukoliko ne mogu da se nose sa komunikacijskim veštinama, sa prilagođavanjem drugoj deci ili deljenjem svojih igračaka oni sebi stvore druga koji najčešće ima osobine, karakter, ime i izričite stavove. Drugi razlog zbog kojih dete stvara izmišljenog lika je njegova velika mašta koju smo spomenuli, visok nivo intaligencije, kreativnost, potreba za igrom i kontrolom ili jednostavno magičnost odrastanja. Najvažnija stvar od svega je da pratite i shvatite kada vaše dete izmišlja prijatelje, koje su to situacije, da li se uz njega oseća sigurno ili je to kada se plaši, da li je to u svrhu igre ili u svrhu podrške i sakrivanja od date situacije. U te situacije mogu spadati neki krizni periodi vašeg života, svađe roditelja, vaša frustritranost i nervoza, gubitak bake ili deke, selidba ili neki drugi stresni periodi, kako za vas tako i za dete. Slušajte svoje dete šta govori svom prijatelju, na koji način i da li njegov prijatelj ima neke posebne osobine koje možda vaše dete zanemaruje pa kroz njega ispoljava. Ukoliko se sa njim svađa ili izbacuje neke njegove negativne stavove, možda je uplašeno i ne sme da kaže šta ga muči pa na taj način reprodukuje osećanja. Roditelji većinom zbog zabrinutosti imaju veći problem sa izmišljenim likom nego što bi trebalo. Svoje nezadovoljstvo povodom toga ne bi ste trebali da ispoljavate, a pogotovo ne da zabranjujete ili ucenjujete svoje dete zbog novog drugara. Pretnje će samo dovesti do suprotnog efekta, ne samo u ovoj već i u svakoj drugoj situaciji.
Razumevanje i razgovor je uvek najbolja opcija. Nemojte se praviti da vidite njegovo nevidljivog druga niti da razgovarate s’ njim jer vi to zaista i ne možete. Osim toga, ako bi ste to uradili možda bi napravili zabunu u detetovoj glavi da i vi stvarno možete da vidite njegovog druga što bi moglo da bude konfuzno za dete ili da ovo vaše ponašanje shvati kao znak odobravanja. U periodu kada dete krene u školu, a i pre toga, njegov izmišljeni lik bi trebao da nestane. Tada mogu bolje da shvate neke stvari, lakše da im objasnite i da pričate s’ njim o tome, a pored svega toga novo uzbuđenje oko početka školske godine, drugih obaveza i poznanstava neće ostaviti puno vremena za razmišljanje i družbu sa imaginacijom. Ukoliko vidite da se ovo stanje nastavlja i dalje, ne bi bilo loše da popričate i potražite pomoć školskog psihologa.
Pratite osećanja vašeg deteta i volite ga puno. Na taj način znaćete da li je izmišljeni prijatelj njegova mašta ili potencijalni zataškani strahovi. Najvažnije je da ga pustite da se igra i da pokazuje svoju kreativnost. Većina izmišljenih drugara je zapravo odraz intaligentnog deteta.