- 19/05/2020
Adaptacija dece na vrtić
Dana 30.05.2018. godine, kod nas u Mamarijumu, na već dobro poznatoj adresi u Miše Dimitrijevića 87, održano je predavanje na temu adaptacija dece na vrtić. Ovo besplatno predavanje održala je naša divna Renata Zurković koja je predavač u predškolskoj ustanovi već skoro dvadeset godina i kojoj se veoma zahvaljujemo.
Možda mislite da je rano da se priča o ovoj temi jer ukoliko ste sada konkurisali za vrtić očekujete da će vaše dete tek u septembru krenuti u zabavni život sa svojim vršnjacima, ali pravo vreme jeste upravo sada, kada imate dovoljno vremena da saznate šta vas sve čeka i po savetima vaspitača pomognete svom detetu da sa zadovoljstvom isčekuje polazak u obdanište. Adaptacija predstavlja prilagođavanje, odnosno u ovom slučaju proces prilagođavanja na novonastalu situaciju. Svi mi iz dana u dan dolazimo u takve situacije i pokušavamo na najbolji mogući način da se snađemo i prilagodimo. Kod dece je malo drugačija situacija iz razloga što je ovo prvi put u njihovom životu da se odvajaju od roditelja ili rodbine i odvode se u vrtić, gde će, kako deca to posmatraju, biti ostavljeni. Proces adaptacije je individualan i zavisi od detetovog karaktera, uzrasta, vaspitanja…
Treba da znate da ovo ne mora nužno da bude stresna situacija za dete, ali isto tako da im najveći strah ulivate vi, svojom brigom za dete. Vaša briga je u potpunosti razumljiva. Hiljadu pitanja javlja se u majčinoj i očevoj glavi… Kako ćemo ga ostaviti samog, da li će se snaći, koliko će dugo plakati, hoće li ga nešto bolesti, ko može bolje od nas paziti na naše dete, da li će ostati gladan, žedan, da li će primetiti da se dete upiškilo, šta ako ga neko uštine, ugrize, udari… Sva ova pitanja javljaju se iz straha i time ih vi prenosite na svoje dete. Ukoliko su majka ili otac uznemireni dete to oseća i samo postaje uznemireno. Bitno je da shvatite da nema potrebe za tolikom brigom jer je vrtić bezbedno, sigurno i udobno mesto za vašeg mališana koje će tamo imati drugare svog uzrasta i početi da razvija kolektivni imunitet i socijalizaciju sa vršnjacima. Ulaskom u grupu dece osetiće čari igre u timu, početi da se bori za sebe, da stiče nove emocije i prijateljstva kao i da se snalazi u svakodnevnim novim situacijama.
Postoje tri tipa adaptacije:
1. Laka adaptacija- smatra se kao normalna reakcija na promenu sredine i odvajanje deteta od roditelja. Traje oko 15-20 dana dok se dete ne prilagodi kolektivu, a posle toga se raduje dolasku i srećno razgovara o trenucima provedenim u vrtiću.
2. Srednja adaptacija- traje oko mesec dana i ispoljava se na način da dete konstantno odbija da se prilagodi kolektivu. Deca tada odbijaju hranu, bude se noću, piške u krevet, a sve ove stvari se događaju jer su neverbalno jaka pa emotivno iskazuju svoje nezadovoljstvo.
3. Teška adaptacija- naziva se još i zakasnela adaptacija, javlja se kod izuzetno malog broja dece. To su uporne i dugotrajne reakcije i poremećaji u ponašanju pri dolasku u kolektiv. Kod ovakve dece prisutno je više nepovoljnih činioca koji produžavaju proces adaptacije kao što su često izopštavanje iz kolektiva zbog česte bolesti ili nekih drugih razloga, nepovoljni porodični uslovi, negativan stav roditelja prema vrtiću…
Ono što bi roditelji trebalo da urade, pored svoje neizmerne ljubavi koju pružaju detetu, da prihvate situaciju i ne povlače svoje dete iz vrtića na prve znake bolesti. Ukoliko mu samo curi nosić ili je razdražljivo, možete ga pustiti u vrtić. Recite vaspitačici šta se dešava, a isto tako pustite dete da kaže kako se oseća. Ovo je vrlo važno za sticanje kolektivnog imuniteta.
Preventiva je uvek dobra, ali možda će pomoći, a možda neće. Iako vam zvuči surovo ovim putem ćete pomoći svom detetu da ojača imunitet, što je od izuzetne važnosti.
Počnite što više da vodite dete među decu i tada ga pustite da se samo upoznaje i snalazi.
Nemojte vi biti ti koji će ga upoznavati sa drugom decom i davati predloge za igru. Pustite ga da neke odluke donese samostalno, odnosno nađe svoj način da uradi ono što želi. Počnite da mu uvodite obroke određenog vremenskog perioda koliko traju i u vrtiću. Ovo radite bez crtaća i igračaka. Vodite ga u šetnju do vrtića, uđite i igrajte se u dvorištu, objasnite mu da je tu sve namenjeno dečijoj sreći, da će steći nove drugare i jednostavno imajte pozitivnu priču o obdaništu. Uvedite ga da mu pokažete novu sobu, da upozna prostor u kojem će boraviti i da vidi koliko ga sve igračaka čeka tamo. Dozvolite mu da ponese svoju omiljenu igračku.
U prvom periodu odvođenja dece u vrtić držite dete od sebe. Ukoliko nije prohodalo nosite ga tako da gleda od vas i na taj način ga predajte vaspitačici. Ukoliko vaše dete hoda držite ga za ruku, nemojte ga nositi. Neka vaš pozdrav bude kratak i odlučan. Slobodno poljubite svoje dete i
recite mu kada ćete doći po njega. Budite jasni i nipošto nemojte lagati. Ukoliko čujete da vaše dete plače nemojte se vraćati jer ćete time samo produžiti njegovu agoniju. U tom trenutku pažnju mogu da mu privuku neke nove stvari i dete će početi da se zanima nečim i igra. Ukoliko ipak bude drugačije, ne brinite, vaspitači će vas obavestiti.
Sve ono što ste do sada čitali i što ćete čitati je dobro za edukaciju, ali ipak u teoriji su stvari drugačije nego u praksi. Potrudite se da kad krenete da primenjujete teoriju budete spremni na sve izazove koji vas očekuju, budete dosledni, strpljivi i uporni. Ne zaboravite kojim ste putem krenuli i kako do cilja. Napravite plan i držite ga se, svaki dan iznova i iznova. Samo tako ćete videti rezultate i pomoći svom detetu da srećno krene u vrtić, a i vi ćete biti bez stresa. Prva prijateljstva, prva zaljubljivanja i najčistije emocije vezuju se za male godine provedene u obdaništu. Neka i vašem mališanu vrtić bude čarobno mesto odrastanja.