Deca i fizička aktivnost

„Whether the attention come by grace of genius or dint of will, the longer one does attend to a topic the more mastery of it one has. And the faculty of voluntarily bringing back a wandering attention over and over again is the very root of judgment, character, and will. And education which should improve this faculty would be the education par excellence“.—-William James–

Većina filozofa se od pamtiveka slagala bar oko jedne stvari, a to je William James lepo rekao u ovoj rečenici. Bilo da pažnja ka nečemu što radite dolazi od genija ili običnog čoveka, što se više bavite tom radnjom bićete sve bolji i bolji. A sama „koncentracija“ ili voljno vraćanje svoje pažnje na to što radiš  iznova i iznova je sam koren karaktera i jake volje. Edukacija koja se svodi na jačanje ovih kvaliteta, biće „par exellence“.
Uzimajući ovo u obzir, bilo kakva usmerena aktivnost, sa stručnjakom koji zna šta i kada treba nešto raditi, je jako bitna. Bilo da je u vidu treninga, kreativnih radionica ili samo edukacija za roditelje. U većini slučajeva edukacija je sastavni deo treninga i kreativnih radionica, jer su u ovom periodu roditelji još uvek prisutni i učestvuju u aktivnostima. To je jedna od vrlo bitnih stvari, jer vaša pravilna interakcija sa detetom 00-24h ne može da se poredi sa sat vremena neke usmerene aktivnosti nedeljno. Ono što vi naučite i sprovedete u delo, istrpite hiljade sati objašnjavanja i odgovaranja na pitanja, budete dosledni svojih kazni i reči čak i kad znate da je možda to bilo pregrubo, će na kraju biti presudno za pravilan razvoj vašeg deteta.
Pogotovo je to značajno između druge i treće godine života kad polako počinju da prepoznaju sebe kao pojedince i aktivno istražuju svet oko sebe. Posao vas roditelja je samo da ih bodrite, budete podrška u svakom smislu, ne radite ništa umesto njih nego nalazite načine da ih naučite da to urade sami. Sprečite povrede čekajući da ga uhvatite kad padne, a ne zabraniti penjanje na drvo da ne bi dete palo itd… I najbitnije, obezbedite svom detetu milion različitih iskustva bilo u fizičkom ili psihičkom smislu. Da sve vidi, da sve proba, da sve proživi i doživi. Zaključak da li vaše dete nešto može ili ne može, da li je možda previše malo za neku aktivnost, donosite tek posle davanja šanse svom detetu da proba i nauči tu aktivnost. I sami će te se iznenaditi.
Vrlo je važno da sve bude zavijeno igru i da se oni prijatno osećaju. Onda će uticaj na razvoj mozga biti maksimalan jer će im tek tada „igra“ graditi samopouzdanje u okruženju gde se osećaju srećno, voljeno i sigurno. Pored sigurnog fizičkog napretka, ono što je karakteristično za treninge i kreativne radionice je to što deca, možda i po prvi put, počinju da razvijaju socijalne veštine deljenja i brige o nekom drugom ili nečem drugom. Bilo da su igre slobodne ili organizovane sama interakcija će doprineti boljem navikavanju na novo okruženje, razvoju jezika i komunikaciji sa drugima.
Sve u svemu, ni jedna usmerena i organizovana aktivnost za vas ili vaše dete u bilo kom periodu života ne može da skodi, čak suprotno, vrlo je vazna za pravilan rast i razvoj, ne samo u fizičkom nego i u psihičkom smislu.