- 07/03/2020
Dojenje – intimnost majke i bebe
Majčino mleko je neponovljivo. Svaka mama treba da zna da je najbolja mama na svetu i da
ovim putem pruža svom detetu najbolje od sebe. Da je njeno mleko nezamenljivo, da se u tom
mleku nalazi ljubav, pažnja, nežnost te da će sa tim prvim mlekom njeno dete dobiti bazu i
temelj imuniteta koji će mu koristiti ne samo u prvim mesecima života već će mu to biti temelj
za ceo budući život.
Dojenje je proces u kom majka hrani novorođenče mlekom iz svojih grudi. Priprema organizma
trudnice za proces dojenja počinje na početku same trudnoće. Promene koje se najčešće dešavaju
su povećanje grudi i širenje mlečnih žlezda što je najčešće praćeno bolom na dodir i osećajem
nelagode. Dojka je žlezda koja se sastoji od žlezdanog parehima, potkožnog sloja i tanke i glatke
kože, na kojoj se nalaze bradavica i areola ( tamni krug oko bradavice ). Potkožni sloj se sastoji
od masnog tkiva, vezivnog tkiva, krvnih sudova, limfe i nerava. Početak stvaranja mleka zavisi
od dojenja vaše bebe. Dojenjem se nadražuju nervi na samoj bradavici i areoli i aktivira se
mehanizam koji proizvodi i oslobađa mleko. Već tokom trudnoće areola se povećava i postaje
tamnije boje. Tako je beba može lakše prepoznati, jer beba zapravo treba nju da sisa, a ne
bradavicu. Samo na taj način se mogu pritiskati prošireni izvodni kanali. Mleko na kraju izlazi iz
rupica na samoj bradavici i završava u bebinim ustima. Proizvodnja mleka zavisi od ponude i
tražnje, a ne od veličine ili oblika dojke. Što češće budete dojili bebu više ćete mleka imati, dok
se ne postigne ravnoteža između proizvodnje mleka i količine koja je detetu potrebna.
Što brže nakon porođaja beba počne da sisa, utoliko brže počinje da se stvara prvo mleko. Prvo
mleko naziva se kolostrum. Ovo je najbolje što možete da date bebi na početku života. Kolostum
je žućkasta, gusta tečnost koja je od neprocenjive vrednosti, ne samo zato što je hranljivo, već i
zato što daje bebi mnogo zaštitnih materija u periodu kada je posebno osetljiva, a još nema
razvijen imuni sistem. Odmah nakon porođaja beba dobija prve kapi kolostruma koje ga štite od
svih bakterija i virusa koje se nalaze u okruženju odojčeta, a po prirodi ima svojstvo da očisti
creva novorođenčeta od lepljive supstance koja se nalazi u njima.
Majčino mleko sadrži sve što bebi treba u prvih šest meseci života. Minerale, vitamine, hranljive
materije, vodu… Deca koja su sisala imaju smanjen rizik od razvijanja gojaznosti, pojave astme,
manje su podložne alergijama, imaju lepše formiranu vilicu, a neka istraživanja govore da im je
koeficijent intaligencije značajno bolji od one dece koja nisu sisala. Dojenje stimuliše lučenje
hormona oksitocina koji ima pozitivan efekat na vaše emocije i on je zaslužan za osećaj
opuštenosti i zadovoljstva dok dojite bebu. Za žene je važno da dojenje predstavlja prirodan,
zdrav način da se oslobode nekih zaliha masti koje su stekli u trudnoći. Istraživanja su pokazala
da majke koje doje imaju veće šanse da brže povrate težinu koju su imale pre nego što su ostale
trudne, kao i da će im biti lakše da je održe. Pored toga što dojenje dovodi do smanjenja stresa,
smatra se i da pospešuje metabolizam i smanjuje rizik od osteoporoze, raka dojke i jajnika. Ono
takođe odlaže menstruaciju i potpomaže vraćanju materice na prvobitnu veličinu.
Ovo su sve bile dobre i pozitivne stvari koje dodjenje ima za vaše dete i vas, ali isto tako kod
nekih žena mogu se javiti izvesne poteškoće pri dojenju i otežati ovaj intimni trenutak majke i
deteta. Neke od teškoća su: uvučena bradavica, inhibicija refleksa otpuštanja mleka (nesigurnost
majke u sposobnost da doji), naprsnuće kože bradavice koje pravi beba, prepunjenost dojki,
bolne bradavice, mastitis (upala dojke)… Pravilno dojenje beba i pažljiva higijena obično
sprečavaju probleme. Ako beba s’ početka ne može da povuče dovoljno mleka bilo bi dobro da
se izmuzate. Pravilno izmlazanje izgleda ovako: uhvatiti palcem sa gornje strane, kao i ostalim
prstima sa donje strane periferiju tamnog kruga (areole dojke), gde su smeštene kvržice. Nežno
ih stiskati jedne ka drugima, i istovremeno ka sebi – desetak puta. Ukoliko dođe do ozbiljnijih
komplikacija ili smatrate da treba, slobodno se obratite lekaru.
Pre početka dojenja, i mama i beba moraju da zauzmu udoban položaj, bez obzira da li se dete
doji u ležećem ili sedećem položaju. Pri podoju, bebi ne treba okrenuti samo glavu prema majci,
već je treba okrenuti celu. Beba je dobro postavljena na dojku ako je mirna i opuštena, ako sisa
polagano i duboko koristeći donju vilicu, što se manifestuje pokretima mišića oko uva. Majke
treba da budu odmorne i da znaju da su sposobne da podare svom detetu najbolje od sebe.
Konkat između majke i deteta zavisi od toga u kom je emotivnom stanju majka. Opustite se,
podarite ljubav svojoj bebi i uživajte gledajući ga kako raste