- 19/05/2020
Konflikti među vršnjacima
Pre nego što pomislimo da su samo naša deca ta koja su konfliktna i često ulaze u razne sukobe, treba da shvatimo i da se setimo da smo i mi sami takvi, odnosno da je svaki čovek na svetu osoba koja želi da izrazi svoje mišljenje i povodom toga često dolazi do sukoba mišljenja. Osim što smo mi odrasli kroz život naučili kako da se nosimo i izborimo sa neprijatnim situacijama, odnosno znamo da konflikt rešen na dostojanstven način za rezultat može imati konstruktivno i kreativno rešenje, treba da pomognemo našoj deci da nađu način da izraze svoje mišljenje, a da ne povređuju druge i ne dolaze u fizičke sukobe. Zbog neizbežnih konfliktnih situacija moramo da socijalizujemo decu na prihvatljivo ponašanje u zajednici, među njihovim vršnjacima i na način koji je dostojan njihovom emocionalnom razvoju.
Prvi konflikti dolaze odmah po stupanju dece u zajednicu. Oni su verovatno postojali i dok je dete bilo okruženo samo porodicom ili odraslima, ali zbog ljubavi i zbog toga što nije ugrožavao vas, dopuštali ste takve stvari, odnosno nije bilo potrebe za rešavanjem sukoba. Kada dete stupi u kontakt sa sebi ravnim događaju se prve igre, prva prijateljstva, prva zajednička deljenja, ali i prvi sukobi. Konflikt u suštini samo po sebi nije problem, već je problem kada se nađemo u situaciji da taj konflikt ne možemo da rešimo. Najčešće se među decom dešavaju konflikti koji su vezani za stvar, za potrebu ili za cilj. Pored toga sukobi su još mogući iz razloga ljubomore, dosade, različitog temperamenta dece, nervoze ili zato što žele da privuku pažnju na sebe. Sve do jedne situacije predstavljaju u tom trenutku problem za dete zbog kog je on nezadovoljan i to kreće da ispoljava. Zbog toga što nisu dovoljno emocionalno intaligentni deca kreću da plaču, da viču, da histerišu, da budu agresivna, da se tuku, grizu, štipaju, udaraju, čupaju… Scenarija je milion, a samo oni znaju odakle crpe ideje za destruktivno ponašanje. Neka istraživanja govore o tome da je najbolje pustiti decu da sami nađu način da reše svoje probleme, ali se na kraju ispostavilo da se takve situacije završavaju tako što se slabije dete povuče, a jače dete nastavlja konstantno da izvršava svoju agresiju. Dakle, odrasla osoba treba da bude tu da pomogne deci u rešavanju situacije, ali na način na koji će im zaista pomoći, a ne dolivati ulje na vatru.
Koji je najbolji način za rešavanje konfliktne situacije?
Pre svega treba da shvatite da nije poenta da zavladate pa vladate i tražite krivca. Isto tako, ukoliko pokudite ili posramite jedno od deteta nećete stići do trajnog rešenja. Vaša smirenost davaće ton situaciji, dakle ako vi ne budete smireni nećete ni moći da rešite problem. Nemojte se voditi rečenicama „Pusti mu, on je mlađi/ti si stariji“, „Ko je prvi počeo?“, „Ukoliko ne prestanete odmah ići ćete u ćošak“… Ukoliko vodite da se otimaju oko nekog predmeta treba da priđete i da razgovarate sa njima zašto oba deteta žele baš taj predmet. Treba da budete kreativni i domišljati, da nađete način kako da se zajedno igraju ili koja još igračka može biti zanimljiva. Pustite obe strane da kažu svoje mišljenje i zašto žele baš taj predmet, a isto tako im postavite pitanja i više puta ako treba kako bi se saslušali pa čak i shvatili samog sebe. Ukoliko je došlo do fizičkog nasilja između dva deteta najbitnije je prvo ih razdvojiti tako da se osećaju sigurno i prestanu sa nasiljem. Ni u jednom trenutku deca ne treba da se osećaju ugroženo i to im morate obezbediti. Oni vole da dokazuju svoju bitnost time što se stalno huškaju, ali podsetite ih na pravila ponašanja i stalno im ponavljajte kako treba da se ponašaju. Postavite im pitanja o tome šta je dovelo do fizičkog obračuna, kako se sad osećaju, koje su im želje i potrebe. Pustite ih da saslušaju jedno drugo i ne terajte ih odma da se izvinjavaju, već da to urade kada zaista mogu da shvate zašto to treba da se uradi i kakvoj emociji izvinjenje vodi.
Pre svega dajte im primer kako da se ponašaju. Najpre se vi prema svom partneru, porodici i njima ponašajte onako kako želite da se i vaša deca ponašaju – kako prema vama tako i prema drugima. Naši mali sunđeri sve čuju i upijaju. Ponekad je teško ostati smiren u svakodnevnici sa njima, ali roditelj je najvažnija figura u odrastanju jednog deteta i moramo dati sve od sebe da pravilno vaspitamo decu.