- 13/05/2020
Kravlje mleko
Ishrana dece u poslednje vreme, pogotovo sa dolaskom mnoštva informacija i brzim životnim navikama roditelja ima sve češće veliki broj pitanja i nedoumica, a različiti izvori daju različite odgovore. Promenile su se životne navike. Uveliko se drugačije živi nego kada smo mi bili deca, a kamoli naši roditelji. Samim tim dolazi do neslaganja mišljenja oko ishrane već kod kuće, a saveti lekara se nekada uzimaju zdravo za gotovo. Većina mišljenja koja se zasniva na tome da “nama ništa ne fali” jer smo odrasli na različite načine i u nemaštini, ne znači da treba prema našoj deci isto da se ponašamo i da sada zbog toga ne trpimo neke posledice kojih ni sami nismo svesni.
O dojenju smo već pisali, a podsećamo – svaka majka koja je u mogućnosti trebala bi da doji svoje dete minimum šest meseci, odnosno detetu je u toj dobi potrebno samo majčino mleko, a nakon toga treba da počne da se uvodi i druga hrana, a podoji smanjuju. Dojenje treba da traje i dalje do godinu dana, pa i duže ukoliko su i majka i dete u mogućnosti. Kada majka više ne želi ili ne može da doji, dete treba da pređe na adaptirano mleko koje je napravljeno specijalno za njegove potreba i organizam. Mnogi roditelji direktno pređu na kravlje mleko, što nije dobro za dete.
Zašto kravlje mleko ne treba davati deci do navršene druge godine života?
Prvi i najjednostavniji odgovor. Krava je životinja koja proizvodi mleko za svoje mladunče tele. Proizvodi ga u onim količinama i u onom sastavu koji je najbolji za rast i razvoj njenog mladunčeta, odnosno teleta. Kako čovek nije životinja i kako dete nije tele, odgovor je jasan. Istina je da se mi u ishrani koristimo skoro isključivo kravljim mlekom i da ono ima blagodeti za naše telo, ali tek kada naš organizam postane spreman i može da ponese onaj sastav koji ima kravlje mleko.
Dakle, do druge godine detetovog života ne treba davati kravlje mleko jer njegovo telo nije spremno. U ovom periodu kravlje mleko još uvek ima mnogo više negativnih nego pozitivnih svojstava i na taj način “zamara” mladi organizam. Jedna od najvažnijih stvari jeste da mleko krave sadrži mnogo više proteina nego majčino mleko i da je promena sa jednog mleka na drugo veliki proteinski udar za dete koje ono teško može da izdrži. Iako su proteini veoma važni za rast i razvoj deteta, nije dobro da ih ima previse jer će se na taj način opteretiti bubrezi i postoji mogućnost za nastanak bolesti. Takođe, u tom period bi dete moglo naglo da se ugoji, a sama gojaznost u ranom dobu daje velike naznake na to da dete može da bude gojazno i kasnije, u tinejdžerskom periodu. Pored previše proteina, oni koji se nalaze u kravljem mleku su “krupni” mlečni proteini koji imaju veliki alergijski potencijal, pa je i verovatnoća za razvoj alergije na kravlje mleko veća.
Još jedan veliki razlog da se sačeka sa uvođenjem kravljeg mleka u ishranu deteta jeste gvožđe. Nedostatak gvožđa kod dece vodi u malokrvnost, a njega nikako nema u kravljem mleku. Pored toga, visok nivo soli koji se nalazi u kravljem mleku ne dopušta telu da uzme potrebno gvožđe iz drugih namirnica koje se unose u telo. Ni u maminom mleku nema dovoljne količina gvožđa koje su detetu potrebne, ali sastav majčinog ili adaptiranog mleka dopušta i pomaže organizmu da na efikasan način apsorbuje dovoljne količine gvožđa iz krvi. Pored toga, majčino mleko razvija dobre bakterije u detetovom sistemu organa za varenje čime jača imunitet, a njih u kravljem mleku takođe nema.
Zaključak je jasan. Detetu treba pružiti najbolje od sebe i truditi se da dok je još malo i u svakom smislu zavisi od nas, podarimo mu samo ono najbolje. Ukoliko vam neke stvari nisu jasne, uvek možete potražiti savet svog pedijatra kao i objašnjenje zašto je to tako. Navike je teško promeniti i iskoreniti, ali kada je u pitanju dete koje najviše volimo, treba da se potrudimo da za njega damo sve i budemo strpljivi.