- 19/05/2020
Noćni strahovi
Postoji mnogo strahova. Skoro svaki čovek na svetu ima strah od nečega ili nekoga, ali ukoliko je taj strah kontrolisan i ne utiče negativno na život pojedinca u smislu da onemogućava njegovo normalno funkcionisanje, zapravo jeste dobar za nas jer nas sprečava da uradimo sve one stvari koje, u stvari i ne treba da radimo. Treba razmisliti dobro o strahovima koji muče nas same i potruditi se da to nikako ne prenosimo na decu. Na primer, ukoliko žena strahuje od buba i pauka treba da suzdrži svoju preburnu reakciju pred detetom jer svesnim razmišljanjem treba da zaključi da taj insekt neće učiniti ništa nažao njenom detetu (naravno ako nije u pitanju, pčela, bumbar itd.) i da ono samo ima pravo da stvori ljubav prema onome što želi.
E tako za razliku od svega onoga što deca gledaju, upijaju i imitiraju postoje i oni strahovi koji se kod njih sami rađaju. U ranom detinjstvu kada su okruženi sa mnogo bajki, crtaća i nerealnim stvarima teško im je da shvate šta je realnost, a šta imaginacija. Ponekad se upravo iz tih razloga javljaju strahovi koji se posle prebacuju na to što deca sanjaju i na strahove koji se ispoljavaju tokom noći. Noćne more koje muče decu češća su pojava od strahova i naravno manje opasna za njih same. Sama noćna mora je izuzetno realan san za njih tako male i posle toga počinju da se bude u neverici, ponekad dezorijentisani, uplakani, pod stresom i uplašeni. Noćne more su najčešće posledica onoga što je dete radilo u toku dana pa to reprodukovalo u svojim snovima, a ponekad noćne more mogu biti detetova reakcija na različite životne situacije. Te situacije mogu biti ponekad bezazlene u smislu gledanja lošeg sadržaja pred spavanje na televiziji, pričanje strašnih priča među decom ili igranje neprikladne kompijuterske igrice za njihov uzrast, a mogu biti i ozbiljnije životne situacije kao što su gubitak voljene osobe, vršnjačko naselje, svađe među roditeljima, razvod, selidba… Ukoliko se ovo ne dešava previše često i dete možete da umirite razgovorom i nežnošću, nema potrebe za brigom jer se i njima ponekad dešavaju ružni snovi, kao i svima nama.
Za razliku od noćnih mora stvar postaje ozbiljnija kada postane strah. Strah je naša urođena, primarna emocija koja nastaje usled pretnje koja je umišljena ili usled prave pretnje. Za strah je karakterističan ubrzan rad srca, povišen krvni pritisak, ponekad grčenje mišića, lučenje adrenalina, ubrzano disanje. Obično se javlja kod dece od treće do pete godine, a traje najkasnije do dvanaest godina, odnosno prestaje pre puberteta. Latinski naziv pavor nocturnus označava noćni strah kao poremećaj spavanja, a pored njega se mogu javiti još i noćno mokrenje i mesečarenje. Ova pojava se obično javlja u prvoj polovini noći kada je dete u dubokom snu i otprilike u isto vreme. Tada dete vrišti, plače, mlati nogama i rukama, ima karakteristične napade koji su vezani za strah, preznojava se, bunca, a ponekad šeta ili drži otvorene oči. Dete se ovoga ne seća jer je u većini slučajeva sve vreme spavalo. Ovo nije ni malo lako za roditelje, a najteže je što problem ponekad nije lako rešiti. Pre svega treba da se u potpunosti isključi svaka neurološka povezanost sa strahovima koji se javljaju tokom noći, a zatim i da se preispita šta je dete u toku dana radilo, da li postoje neke određene situacije koje na njega posebno negativno utiču, stres kao glavni okidač mnogih stanja i bolesti…
I kod noćnih mora i kod noćnih strahova emocionalna intaligencija je ključ. Najpre dobro razmislite čemu je sve vaše dete izloženo u toku jednog dana – šta radi, gde ide, kako provodi svoje vreme, da li postoji neko ko loše utiče na njega, kako se vi sami ponašate, da li sluša svađe koje se odvijaju suviše često u kući ili između članova porodice, kako se nosi sa različitim situacijama i šta kod njega izaziva stres… Neke stvari koje su za vas normalne za decu nisu i morate ih primetiti. Oni možda neće moći da vam kažu sve što ih muči.
Ukoliko se ove situacije ne dešavaju često, nemate razloga za brigu. Ukoliko vidite da situacija nije u redu, posavetujte se sa svojim pedijatrom. Ono što sami uvek možete da uradite jeste da pružite mnogo ljubavi svom detetu, da ga u kriznim momentima puno grlite i ljubite, da ga uspavate nežnim pričanjem ili pevanjem pa čak i da spavate zajedno kako bi prevazišao svoje more ili strahove. Nemojte se detetu rugati, ismejavati ga pred drugima ili mu govoriti stvari tipa – samo bebe plaču, a ti više nisi beba… Rutina je takođe uvek dobra stvar – budite svoje dete tokom noći onda kada bi se noćni strahovi ineče javljali. Počnite na vreme, ali nemojte dete u potrpunosti buditi već polako i nežno dovoljno da otvori oči i nastavi da spava. Posle sedam noći pustite da prespava celu noć i ukoliko vidite da je u redu pokušajte i sledeću noć bez buđenje. Lagana večera pred spavanje, puno igre na otvorenom u toku dana, bez mnogo televizije i kompijutera. KOd dece, koja su se odvikla od pelena, nekad može da pomogne da ih stavite na nošu da piške, i posle toga se brzo smire. Čitajte priču zajedno, ukoliko dete ne želi nemojte gasiti svetla i naoružajte se sa puno strpljenja. Vaša smirenost i sigurnost daće i vašem detetu takav osećaj.