- 07/03/2020
Pregledi u trudnoći
Trudnoća je stanje kada biste trebale da budete u potpunosti zdrave. Ukoliko ste planirale trudnoću i nadali se da ćete ostati u drugom stanju verovatno ste vodili računa o sebi i svome telu. Da biste bili sigurni da je sve u redu i da se krećete u pravom smeru, što se zdravstvenog stanja tiče, u trudnoći je potrebno uraditi niz pregleda i voditi trudnoću kod lekara kod kog ćete biti zadovoljne, bez bojazni da postavite sva pitanja na koja u ovim trenucima želite da saznate odgovor.
Svaka trudnoća je različita i posebna. Neke žene će je izneti sa lakoćom i obaviti samo obavezne preglede u trudnoći, dok će druge trudnice, koje doktor oceni da su u bilo kom smislu u rizičnoj trudnoći, imati još dodatnih pregleda u dogovoru sa svojim lekarom. Već na prvom pregledu, kada se sa sigurnošću utvrđuje trudnoća i u kojoj ste nedelji, ginekolog uzima anamnezu kako bi kako bi mogao da ima uvid u opšte zdravstveno stanje trudnice i saznanje da li u njenoj porodici postoje neke opasne nasledne bolesti na koje bi trebalo da se utiče ili obave testovi u ranoj trudnoći. Na osnovu tih saznanja ginekolog može da odluči da li određena trudnoća spada u visokorizične trudnoće i da li su potrebne češće kontrole i pojačan nadzor. Uobičajeni pregledi koji se rade kod svake trudnice su opšti pregledi, ginekološki pregledi, laboratorijske analize i dodatni pregledi po savetu ginekologa.
Do 12 nedelje trebalo bi da obavite prvi ultrazvučni pregled, kao i druge uobičajene preglede. U njih spadaju merenje težine, pregled mokraće, krvi, koncentracija hemoglobina,šećer u krvi- glikemija, krvnog pritiska, određivanje Rh faktora, Papa test, pregled na žuticu i HIV, kao i ekspertni i Dabl test. Pregled mokraće vrši se da bi se utvrdilo prisustvo belančevina i drugih sastojaka u mokraći radi kontrole opšteg stanja i funkcije bubrega. Pregled krvnog pritiska obavlja se prilikom svake posete lekara iz predostrožnosti kako bi se svako neuobičajeno povećanje iznad normalnog pritiska moglo otkriti i odmah lečiti. Koncentracija hemoglobina bitna je iz razloga što su mnoge žene malokrvne i na taj način se može otkriti da li je potrebno lečenje kako ovo oboljenje ne bi izazvalo bilo kakve nezgode. Rh faktor (Rezus faktor) je naziv za faktor koji se nalazi u krvnim zrncima većine ljudi. Oni koji u svojoj krvi imaju ovaj faktor nazivaju se Rh pozitivinim licima, odnosno negativnim ukoliko ga nemaju. Ukoliko oba roditelja imaju isti Rh faktor ne mogu se javiti nikakve komplikacije. Jedino kada je majka deteta Rh negativna, a otac Rh pozitivan moguće su nezgode. Ukoliko dođe do tog slučaja vaš lekar će vam objasniti šta se dalje dešava. Papa test treba da obavite ukoliko je prošlo 3-6 meseci od poslednjeg pregleda. Ekspertni test koji se radi u ovom periodu je ultrazvučni pregled gde ginekolog posmatra da li se beba skladno razvija, da li su se svi organi i sistemi organa razvili kako treba, utvrđuje se postojanje nosne kosti i meri se nuhalni nabor (poslednja dva predstavljaju indikatore da li postoji rizik za Daunov sindrom). Postoje li anomalije kod deteta, a zatim sledi i dabl test. To je jedan od prvih prenatalnih testova koji se rade u trudnoći i radi se između 12. i 14. nedelje. Prenatalni test je test koji se radi na osnovu uzorka krvi i tim putem pruža budućim roditeljima važne informacije o genetičkom zdravlju njihove bebe. To je statistički test koji ukazuje ukoliko ima nekih promena na hromozomima odnosno hromozomske anomalije koje prouzrokuju oboljenja kao što je Daunov sindrom, Edvardsov sindrom i SLO sindrom. Dabl test je kombinovani test ultrazvučnog pregleda i vađenja krvi. Lekar uz pomoć ovih podataka može utvrditi da li postoji prisustvo genetskih anomalija. Putem ovog testa može se sa 80% sigurnosti utvrditi da li postoji prisustvo genetskih oboljenja.
Posle svih ovih pregleda tela, lične i porodične anamneze, merenja težine, laboratorijskih i statističkih podataka o ukupnom zdravstvenom stanju trudnice i bebe, ginekolog konačno ima uvid u celokupno stanje i može da donese racionalne odluke kao i da vam objasni šta se dešava u vašem telu dok ste u drugom stanju. Sledeća poseta vašem lekaru biće u šesnaestoj nedelji. Uz proveru mokraće, krvnog pritiska i merenja težine, ovo je nedelja u kojoj je vreme za proveru plodove vode, odnosno amniocentezu, ukoliko postoje indikacije. To je još jedan korak gde se analizira plod u trudnoći kako bi se dijagnostikovalo prisustvo hromozomskih poremećaja. Sem amniocenteze, postoji mogućnost i da se uradi prenatalni skrining test na hromozomske poremećaje fetusa iz krvi majke, (prenatalni skrining test verified) Nakon šesnaeste nedelje poseta lekaru zakazana je za 20., 24. i 28. nedelju vaše trudnoće. U 20. nedelji će pored rutinskog pregleda biti obavljen i detaljan pregled organa deteta (tzv. ekspertni ultrazvuk), u slučaju da postoji potreba da se uradi fetalna ehokardiografija, u ovom periodu ćete ići i na taj pregled, gde se detaljno pregleda rad srca bebe.
U 32. nedelji ponavlja se ultrazvuk, a nakon toga pregledi su u kraćim intervalima. Po savetu vašeg lekara dolazićete na pregled i tada ćete imati i pregled dojki i bradavica, vadićete cervikalni bris, zatim unutrašnji i spoljašnji akušerski pregled, merenje visine i težine kao i pokreti i slušanje tonova ploda. Tada je vreme i za CTG pregled, odnosno analizu otkucaja srca bebe. Nakon 38. nedelje, svi ovi podaci uz ginekološko stanje trudnice pomoći če lekaru da vam kaže kada ćete doći na prijem u porodilište.
U trudnoći ne treba da jedete za dvoje, ali da se pazite za dvoje svakako nije na odmet. Slušajte svoje telo, slušajte svog lekara, dok se pripremate da novi život dođe na ovaj svet.