- 07/03/2020
Uvođenje čvrste hrane – vodič za roditelje
Rođenjem vaše bebe počinje i laktacija u vašim grudima odnosno proces lučenja mleka kako bi mogli da dojite svoje dete. Majčino mleko je nešto najbolje što možete podariti svom detetu, a svi sastojci koji se unosi prilikom podoja toliko su jedinstveni da ih ni današnja uznapredovala tehnologija ne može izimitirati. Svakog dana se otkrivaju nove spoznaje o važnosti majčinog mleka za dete, a dojenje stvara neraskidivu vezu u odnosu majke i deteta.
Zvaničan stav dojenja deteta smatra se do šestog meseca života, a posle toga može postepeno da se počne sa uvođenjem namirnica. Kada u jednom tako nežnom organizmu treba početi sa uvođenjem hrane, postavljaju se razna pitanja o tome koje su to namirnice, koja je količina koja treba da se da detetu i na šta da se obrati pažnja. Dakle, taj najvažniji momenat u ishani odojčeta počinje oko šestog meseca, jer je do tada sve potrebne hranljive sastojke, minerale, vitamine, zdrave masnoće i td., beba dobijala kroz mleko (majčino, odnosno adaptirana formula ukoliko majka ne može da doji).
Dakle, šesti mesec je optimalan mesec za uvođenje prvih namirnica kod bebe. Pre šestog meseca bebin sistem za varenje hrane i bubrezi nisu spremni za proces obrade čvrste hrane i posledice uvođenja namirnica u ovom periodu mogu biti grčevi, nadimanje, gasovi, dijareja, osip oko analnog otvora, razdražljivost. Uvođenjem hrane pre šestog meseca povećava se mogućnost nastanka alergije, a posle toga sistem za varenje je spreman da prihvati čvrstu hranu i beba u ovom periodu može da žvaće, iako joj još uvek možda nisu izrasli zubići. Kod deteta će postojati skokovi u razvoju na tri meseca gde vam se može činiti da, iako ste je sad podojili, beba izleda razdražljivo i kao da nije sita. Njoj u tom trenutku treba više podoja, odnosno mlečnih obroka i to nikako ne treba brkati sa uvođenjem jače hrane. Uvođenje čvrste hrane u ishranu je dugotrajan i postepen proces koji kod svake bebe ide drugačijim tokom. Ako roditelji na vreme nisu počeli sa uvođenjem prvih namirnica u ishranu deteta, ono može postati anemično, a napredovanje se može znatno usporiti. Naravno, nemojte očekivati da će svaka beba odmah i sa lakoćom prihvatiti ono što mu ponudite. Ovo je postepen proces uvođenja čvrste hrane, a smanjivanje mlečnih obroka. Nemojte zaboraviti da je mleko najvažnija bebina hrana do njene prve godine života.
Pored toga da je bebin organizam spreman da prihvati namirnice koje nisu mleko postoje još neki kriterijumi na koje biste trebali da obratite pažnju. To je spremnost deteta, odnosno da li samostalno čvrsto drži glavu, da li pokazuje interesovanje za drugom hranom i da kašičicom ne gura kašicu iz usta. Kada budete počeli sa uvođenjem hrane, najbolje bi bilo da se pridržavate sledećih smernica: jedna namirnica ujutru, tri dana za redom, u početku po par kašičica. Ne kombinovati više novih namirnica odjednom. Na početku uvođenja čvrste hrane, posle svakog obroka kaše, bebu treba ponuditi mlekom.
Koja je hrana najbolja za početak? Postoji nekoliko namirnica koje su po svom sastavu „blage“ i ne bi trebalo da izazovi nikakve tegobe ili probleme. Takođe, bitno je da dajemo bebi namirnice koje su sezonske, i takođe, koje su karakteristične za područje u kom živimo, kao prve. U te namirnice spadaju – voće: jabuka, kruška, bundeva, kajsija, breskva, šljiva, banana, zatim povrće: batat, avokado, crni luk, krompir, spanać, blitva, tikvica, šargarepa, komorač i na kraju žitarice: proso, palenta, pirinač, amarant. Osim što nisu napadne za sistem varenja, ove namirnice su na našem podneblju dostupne tokom cele godine. Sve ove namirnice pre nego što ponudite bebi treba obariti i izgnječiti ili staviti u blender. Sve one imaju prijatan slatkasti ukus koji nije mnogo jak pa beba neće doživeti šok pri prvom zalogaju. Isto tako, svaku namirnicu možete pomešati sa mlekom (majčinim ili adaptiranim), kako bi je dete lakše prihvatilo. Tek kada beba proba svaku namirnicu posebno tada možete početi da ih mešate. Nemojte dodavati so ni šećer jer detetu u tom uzrastu nije potrebno, ali možete početi da joj nudite vodu. Takođe, nemojte preterivati sa slatkim, voćnim kašicama, jer iako im čulo ukusa nije skroz razvijeno, kada se naviknu na slatkast ukus teže će prihvatati mesne i povrćne kašice. Kada dostignu 100g voćne ili povrćne kašice tek tada počnite sa dodavanjem žitarica.
Kada beba ima već sedam meseci tada joj možete uvesti višnju i trešnju, od povrća karfiol i brokoli, zatim kinou i još kiselo mleko, jogurt, maslinovo i bundevino ulje. Pripremite kašice i naoružajte se strpljenjem. Ukoliko beba ne bude želela da jede ili bude sita počeće da odmahuje glavom i da skuplja usta. Nemojte je forsirati previše ako neće, već sutradan pokušajte ponovo, polako.
Sa dolaskom osmog meseca možete početi da uvodite mesicu, odnosno bareno meso – piletinu, ćuretinu, teletinu. Pored toga riba se može naći na jelovniku i to bela riba, oslić, losos, pastrmka, orada. Od voća se ovde pronalazi dunja, kupina, borovnica, brusnica, grožđe, dinja i lubenica, a od povrća grašak, sočivo, paradajz (kod paradajza budite oprezni, pošto može da dođe do pojave ojeda, ili iritacije oko usta zbog njegove kiselosti), paprika, boranija i čičoka. Od žitarica će se u ovom mesecu pronaći spelta, ovas i kus kus, dok od mlečnog možete uvesti puter. U osmom mesecu neka deca će već imati zubiće ili će im u narednom periodu nići, pa čete moći da im dajete hranu u obliku sitnih zalogaja kako bi naučili da žvaću. Posebna se pažnja posvećuje uvođenju žumanceta gde treba prvo dati osminu, pa četvrtinu, pa polovinu, pa celo žumance, sa pauzama između. U devetom mesecu možete dodati jagnjetinu i junetinu, ostalo neka ostane isto. Takođe, oko osmog meseca, možete da počnete da nudite bebi i „finger food“
Deseti mesec je opet etapa gde se može uvodi još novih namirnica. To su: mango, kelj, praziluk, cvekla, domaća džigerica, hleb, keksići, susam, mlad sir, krem sir, cimet, peršun, mirođija i skuša.
U dvanestom mesecu uvedite još ananas, svinjsko meso, plavu ribu i belance, ali postupno kao sa žumancetom. Bitno je da ne žurite i ne preterujete. Agrume, orašaste plodove, jagode, maline, nar, med, celer, pasulj, beli luk, krastavac, patlidžan, suhomesnato, kravlje i kozije mleko nikako nemojte davati pre prve godine detetovog života, jer se na njih najčešće javljaju alergije. Sačekajte da dete napuni bar dve godine što se tiče kivija, pečuraka, tvrdih sireva i morskih plodova.
Svaka beba je individua za sebe i lakše ili teže će prihvatati nove stvari. Ukoliko niste sigurni ili smatrate da nešto nije dobro za vaše dete najbolje je da se posavetujete sa vašim pedijatrom koji vodi brigu o zdravlju vašeg deteta i prati njegov razvoj od rođenja.