Bebe od rođenja imaju osećaj kad im se piški ili kaki. I to vam javljaju. Već vidim kolutanje očima uz konstataciju: „Vaaaaažiiiii!“
Moram priznati da sam i sama to pomislila kada sam u drugoj trudnoći čula za Elimination Communication (u daljem tekstu EC). Koliko god verovala da su bebe mali genijalci koji znaju mnogo više nego što mi mislimo, bilo mi je potpuno neverovatno da beba izađe iz stomaka i kao oseti kad će piškiti ili kakiti. A još neverovatnije mi je bilo da još i signalizira kad joj se to radi pa onda mama to prepozna i još je i ponudi da piški i kaki van pelene. Nou vej! A jeste, mama nema druga posla (još ako ima i drugu decu!) nego da zagleda bebinu facu kad će joj se pripiškiti. Što bi starija komšinica iz mog sela rekla: „Danas su žene besposlene pa izmišljavaju svašta“. Ali bila sam suviše radoznala da bih se zadržala samo na informaciji da to postoji i rešila sam da, eto, samo bacim oko na to kako i zašto pobogu to ljudi rade.
Andrea Olson (Go Diaper Free)
Kako sam malo čitala na srpskom, malo više na hrvatskom, pa još više na engleskom, skopčala sam da se kod nas EC pominje kaobespelenaštvo i prirodna dečja higijena. Odmah sam skužilashvatila da i jednom i drugom izrazu fali značenje i reč koja bi objasnila ono šta sam razumela da EC upravo jeste – komunikacija o eliminaciji. Jer kada se kaže bespelenaštvo, normalno da pomislimo na bebe koje ne nose pelene (što nije uvek slučaj, ispostaviće se). A i nakon čitanja prvih tekstova, shvatila sam da akcenat nije na tome da bebe ne koriste pelene, već na komunikaciji između bebe i mame (tate, dadilje ili onog ko to već s bebom praktikuje) o eliminaciji. Takođe, prirodna dečja higijena na prvu loptu više asocira na to koje proizvode da koristite kad kupate decu nego na to da li ih nudite da piški ili kaki van pelene. E sad, jasno je u startu zašto kod nas EC nije dobio prevod KOE (komunikacija o eliminaciji). Nakaradno zvuči, kao i toliko stvari na našem jeziku koje su tek počele da pristižu kod nas. Pomislila sam kako možda i nije za nas kad ne može ni da se nazove kako treba.
Tad se probudila lingvistkinja u meni i rešila da se pozabavi time koja bi to sintagma lepo objasnila ovu na prvi pogled čudnu i nepotrebnu komunikaciju. Jer, iako mi tad nije delovalo realno da praktikujem, bilo mi je bez veze da se ustali izraz koji dovodi ljude u zabludu (pa kako to da i bespelenaši nose pelene?). Nisam mogla da smislim nešto dovoljno jasno a da zvuči iole lepo. Praćenje bebine nužde – uf, nužda tako ružno zvuči a i nije da se samo prati bebina nužda, već i beba reaguje na zvuke koje roditelji proizvode da je inspirišu da piški ili kaki. Onda: komunikacija o nuždi (oh, opet nužda). Toliko sam se nervirarala da sam čak u jednom momentu mislila da kontaktiram s Tvrtkom Prćićem, da vidim kako bi on to preveo, ali sam se onda setila da bi me verovatno gledao kao da sam pala s Marsa što trabunjam o nečemu što mi ni samoj nije jasno zašto postoji, a i nije da čovek nema pametnija posla da prevodi od nekih naziva roditeljskih trendova. Pa sam poslala lingvistkinju na spavanje i probudila detektiva u sebi.
Naime, nije Prćić jedini koji je imao pametnije stvari da radi. Ali umesto da radim te neke pametnije stvari, rešila sam još malo da se pozabavim EC-ovanjem (čak mi je i menjanje akronima po licima i vremenima po raznoraznim forumima postalo simpatično).
Elem, zvalo se to EC ili bespelenaštvo, ili prirodna dečja higijena, Beba traži na WC, poenta čitave priče o bespelenaštvu jeste komunikacija o tome. Pelene se mogu koristiti, ali ne služe tome da se uče bebe da u njima obavljaju nuždu, već su tu za svaki slučaj. Koristite li pelene ili ne nije toliko važno koliko da pratite bebu i njene potrebe i da joj izlazite u susret strpljivo joj pomažući da piški i kaki dok ne bude dovoljno spretna i spremna da može to da obavi sama.
Pa ovo je fantastično! Samo pola sata nakon što sam pomislila da je to samo jedan od hipsterskih nonsensa, sve je počelo da ima smisla. Da, ima smisla skroz da mi samo ne percipiramo kako treba i da ne vidimo da se bebe rađaju spremne. Bila je to potpuno nova dimenzija za mene i tad sam već bila spremna da se upustim u EC avanturu (a evo tri i po godine kasnije da i druge, kao savetnica za bespelenaštvo, povedem u istu).
Kad već pominjemo spremnost, ne možemo a da ne pomenemo Brazeltona, profesora sa Harvarda i i predstavnika Instituta Pampers Parenting (kakva slučajnost) i njegovu teoriju o spremnosti, posle koje su roditelji počeli da skidaju pelene deci mnogo kasnije nego dotad. Njegova teorija nastala je prvenstveno kako bi se sprečile nasilne metode kojima su roditelji terali decu da vrše nuždu. Roditelji su onda počeli sve kasnije da nude deci nošu verujući da će im psihički naškoditi ako im skinu pelene prerano. No, čak i on tvrdi da je i te kako moguće naviknuti bebu da piški i kaki van pelene već u prvoj godini, naravno bez pritiska i forsiranja, što bespelenaštvo svakako ne radi.
Razloga za bespelenaštvo je mnogo. Neke mame se odlučuju za to jer žele da se reše osipa koji muči njihovu bebu, neke kako bi uštedele koju pelenu, one koje koriste pamučne vole bespelenaštvo jer imaju manje pelena za pranje, a mame neretko kreću i zato što im bebe imaju zatvor i lakše obavljaju nuždu u uspravnom položaju nego ležećem… Ne treba zanemariti ni ekonomski faktor, kao ni ekološki (jedna beba potroši prosečno 5.000 jednokratnih pelena, a samo jednoj je potrebno 500 godina da se razloži) *a nije ni slučajnost što je tekst objavljen baš na Dan Zemlje. Neke krenu jer im deluje interesantno i logično (kao što je meni bilo kad sam se samo malo udubila). Razloga je mnogo, ali jedan od najčešćih svakako je taj što bespelenaštvo još više zbližava mamu i bebu (što svakako ne znači da ga ne mogu praktikovati tata, baka ili bebisiterka).
No, bespelenaštvo nije za svakoga, odnosno jeste za svakoga, ali nema svako želju da ga praktikuje. Najviše ga vole mame koje primenjuju povezujuće iliti privrženo roditeljstvo (atachment parenting), koje podrazumeva stil odgajanja dece uz potpuno razumevanje njihovih potreba i stvaranje čvrste emotivne veze između bebe i roditelja od prvih dana. No, dok se ne upustite u avanturu s bespelenaštvom ne možete znati dopada vam se ili ne. Probajte jer nemate šta da izgubite osim možda ubeđenja da je to nemoguće.
Sledi nastavak: Kako početi sa bespelenaštvom
Jeste li i posle čitanja teksta u fazonu „Vaažiiii“, ili biste probali?
Ako odlučite da probate, priključite se grupi Go Diaper Free Srbija (Bespelenaštvo)