Mesec: oktobar 2018.

Ceo mesec oktobar obeležava se kao mesec borbe protiv raka dojke, a 07. oktobra obeležava se Dan borbe protiv raka dojke. Ovaj karcinom je najčešći maligni tumor kod žena u Srbiji, ali i u svetu. Broj godišnje obolelih žena u našoj zemlji iznosi oko 4000 i drugi smo po smrtnosti od ove bolesti u Evropi. Poražavajuća činjenica je da je 75% novootkrivenih slučaja karcinoma otkriveno u kasnoj fazi bolesti, a jedina prava prevencija je rano dijagnostikovanje raka.

Ovo nisu samo statistički podaci već alarmantno stanje jer je broj obolelih žena iz godine u godinu sve veći i potrebno je probuditi svest cele populacije kako bi se pregledima kod lekara i samopregledima otkrile moguće postojeće promene na dojkama. Ovim podacima treba dodati i informaciju da se procenat obolelih od raka dojke povećava i zahvaljujući gojaznosti, alkoholu i sve većoj tendenciji kod žena da pomeraju materinstvo.

Onkolozi kažu da nema dileme – samopregled dojki obavezan je za svaku ženu barem jednom mesečno. Ono što je još vrlo važno da znate je da nije svaka promena na dojkama zloćudnog karaktera i razlog za paniku. Potrebno je da poznajete i pratite promene na svom telu kao i da znate na koji način da pregledate dojke.

Dojke su organi građeni od žlezda sa nizom izvodnih kanala od masnog tkiva, veziva i ligamenata. To su strukture koje stvaraju različite kvržice koje se mogu napipati. Žlezdane strukture zavise od hormonskog statusa pa se menjaju tokom menstrualnog ciklusa. Iz tog razloga potrebno je pregled raditi uvek u istoj fazi ciklusa, najbolje pred kraj ili neposredno posle menstruacije, u fazi kada se dojke opuste. Ako se dojke pregledaju uvek u istoj fazi žena će lakše zapamtiti raspored i strukturu svojih dojki, što je sama suština samopregleda.

Dobar samopregled sastoji se iz nekoliko faza i ne traje duže od desetak minuta.

Prva faza pregleda odnosno vizuelni pregled – podrazumeva da najpre dobro pogledate svoje dojke u ogledalu. Ovde najviše pažnje posvećujemo samoj koži dojke i izgledu bradavice, a zatim i ponašanju pri podizanju ruke iznad i iza glave i ponašanje dojke kada je suprotnom rukom pomeramo u različitim smerovima. Kada pregledamo desnu dojku tada podižemo desnu ruku, a levom rukom koja je postavljena iznad bradavice pomeramo donje delove desne dojke i opažamo da li dolazi do bilo kakve promene, postoji li nešto što povlači ili gura dojku kao i da li postoje promene koje zatežu kožu. Isti postupak se ponavlja i sa levom dojkom.

Druga faza samopregleda odnosno palpacija označava pipanje dojki. Najbolje je da pregled radite tokom kupanje ili posle kada možete da se namažete mlekom jer time omogućavate bolji osećaj manjih kvržica koje bi mogle da se propuste. Prvo pregled obavite sedeći tako što ćete spojiti jagodice prstiju kako bi povećali površinu pipanja, jer jagodice imaju velik broj receptora za dodir i omogućavaju da bolje procenite tvrdoću i strukturu dojki. Zatim pregled obavite ležeći. U ležećem položaju dojka se raširi i postaje tanja što omogućava bolji osećaj strukture prilikom dodira. Pregled radite tako što ćete podići ruku te dojke koju pregledate iznad glave i podeliti je vizuelno na četiri dela sa bradavicom u sredini. Prstima opipavajte jedan po jedan deo, a zatim i celu dojku kružnim pokretima u smeru kazaljke na satu pa obrnutim smerom. Obavezno uradite u oba smera jer jedan nije dovoljan za ovako različito raspoređene strukture gde treba da zapamtite raspored.

Na dojkama je pored različitih nepravilnosti moguće i pojavljivanje sekreta iz dojki. Pojava bilo kakvog sekreta iz dojke moguć je znak oboljenja. Kada nije praćen bolom, spontan je i mlečan obično je znak hormonskih promena, ali u to se ne treba sa sigurnošću uzdati, već se obratiti lekaru. Provera sekreta iz dojke se vrši prilikom pregleda tako što ćete dva do tri puta blago stisnuti celu dojku pokretima kao kod ceđenja mleka, a nikako stiskanjem.

Pored pregleda dojki potrebno je pregledati i limfne čvorove na pazuhu tokom kupanja. I prilikom ovog pregleda potrebno je ruku podići iznad glave, a prstima druge ruke opipavati da li postoje neki novi čvorovi bilo koje veličine. Ovaj pregled nije na odmet raditi i jednom nedeljno.

Samopregled nije zamena za specijalistički pregled, već način na koji ćete kontinuirano pratiti svoje zdravstveno stanje između dva pregleda. Uz sve ove mere prevenciji još doprinosi smanjen unos alkohola, vežbanje odnosno održavanje telesne težine i smanjen nivo stresa. Podarite sebi ovakvim pregledom jedinstven poklon u pogledu zdravlja. Mislite na sebe i ne zaboravite nikad šta ste – sestra, supruga, majka, prijateljica, baka, tetka… Negujte sebe jer samo tako ćete moći da negujete i one koje volite.
slike preuzete sa sajta www.vasezdravlje.com

• 

• 

• 

#mamarijumpreporučuje #Sinomarin
​Osnovna funkcija nosa je respiratorna, ali je nos značajan i za razvoj govora, odnosno ima ulogu u vokalizaciji. Takođe je i glavni organ čula mirisa. Pored toga, prilikom strujanja vazduha kroz nos aktiviraju se i refleksni mehanizmi koji utiču na normalan rad srca, disanje i lučenje suza. Dobra prohodnost nosa je važna i za dobru ventilaciju Eustahijeve tube, održavanje normalnog pritiska u srednjem uvu, samim tim utiče i na uredan sluh.
Nos je početni deo disajnog sistema i prva linija odbrane od različitih virusa i bakterija. Unutrašnjost nosa je prekrivena trepljastim cilijarnim epitelom, na čijoj površini se nalazi nosna sluz. Zahvaljući  mukocilijarnom transportu sve nečistoće odlaze u ždrelo i nakon toga dospevaju u digestivni trakt. Sluznica je takođe bogata imunim ćelijama, koji odrađuju obrambenu ulogu protiv različitih bakterija i virusa.
Kod beba do šest meseci je još značajnije da je nosić prohodan, jer ne znaju da dišu na usta zato što je grkljan još uvek prilepljen uz meko nepce, i potreban je veći napor da bi prošao vazduha, a i zbog sisanja je važno da je nos prohodan.
       Najčešći uzrok zapušenosti nosa su akutne virusne infekcije gornjih disajnih puteva, ređe baterijske. Ukoliko zapušenost traje duže, treba misliti o alergiji. U upalnom procesu šire se kapilari u sluznici, nakuplja se tečnost i upalne ćelije što dovodi do otoka sluznice i proizvodnju veće količine sluzi što otežava protok vazduha.
           S obzirom na veliki značaj funkcije nosa potrebno je preduzeti preventivne mere kako bi se zadržala prohodnost. Neke od mera su provetravanje prostorija, ovlaživanje vazduha, izbegavanje preteranog grejanja.
Izotona morska voda može biti od koristi, pomaže čišćenju i vlaženju sluznice. Njihova prednost je što primena nema    nuspojava, mogu se dugotrajno koristiti, ali nema dekongestivni učinak, tj ne dovodi do otpušavanja nosa.
        Hipertona morska voda može biti od koristi kod zapušenosti nosa jer zahvaljujući hipertoničnosti jednostavnim mehanizmom osmoze izvlače višak tečnosti iz tkiva i razređuju sekret. Takođe, dobro vlaže sluznicu i obnavljaju aktivnost cilija, i na taj način čiste nos. A dokazano imaju i antiupalni efekat. Prirodni dekongestivi na bazi hipertonične morske vode se dobro podnose i mogu se dugo koristiti upravo zbog prilagođene optimalne koncentracije hipertoničnosti. Nema ograničenja u primeni hipertonične morske vode, i može da se koristi od rođenja. Do šest meseci, poželjna je primena u obliku kapi, a nakon toga može se koristiti i sprej koji raspršuje maglicu morske vode u nos.
​         Nisu sve hipertone morske vode iste. Ono što ih razlikuje je postotak sadržaja soli. Neki rastvori su manje neki više slani. Istraživanja su došla do tačno određenog postotka sadržaja soli kako bi morska voda bila dovoljno jaka da ima dekongestivno dejstvo, a dovoljno blaga da ne izaziva peckanje prilikom primene, što naročito ima veliki značaj kod odojčadi i male dece. Taj optimalni postotak je patentiran i nalazi se u Sinomarinu. Sinomarin je nova linija hipertone morske vode koja je namenjena higijeni i dekongestiji nosa. Proizvod je prilagođen različitim uzrasnim kategorijama.