Mesec: mart 2019.

U prošlim vremenima većina porodica živela je u zajednici, odnosno sa svojim roditeljima pa čak i sa porodicama svojih braća i sestara i zajedno činili jednu skupinu ljudi koji su se se međusobno voleli, poštovali i održavali dobre odnose gde su se sva deca koja su se rađala odrastala sa puno braće i sestara sličnog uzrasta, a samim tim su znali da izvlače jedno iz drugog ono najbolje, razumeju potrebe drugog, shvate odnose u zajednici i rade kao tim.
Danas se živi malo drugačijim stilom života, porodice su dosta zatvorenije, rađa se mnogo manje dece, a roditelji nemaju toliko vremena zbog posla koji oduzima sve više vremena. Oni koji su te sreće da imaju bake i deke koji žive u blizini i vitalnog su zdravlja, uživaju u svim blagodetima koje oni daju za svoje unuke. Iako neki smatraju da bake i deke uglavnom preteruju i razmaze decu, psiholozi kažu da ukoliko se nađe prava mera u kojoj će bake i deke učestvovati u vaspitanju unuka ili unuke, oni imaju izuzetan značaj.
Poznato je da bake i deke imaju pozitivan uticaj na decu. Oni imaju mnogo više vremena, njihov životni stil je generalno sporiji, njihove obaveze nisu toliko velike i svakodnevne. Strpljenje koje oni imaju za svoje unučiće su od velikog značaja za decu, a emocionalna povezanost je tu na prvi pogled vidljiva. Oni su prvi iza roditelja koji najviše na svetu vole tu dečicu i logična su zamena kada roditelja nema. Oni su veoma važni za detetov socijalni, emocionalni i psihički razvoj, a kada dete progovori i krene da shvata mnoge stvari, tada njihove priče postaju još zanimljivije. Decu zanimaju priče koje oni imaju da ispričaju, a bake i deke vole da odgovaraju na sva dečija šarmantna pitanja. U tom smislu onim imaju mnogo više iskustva i smireniji su, te decu uče pravim vrednostima i na način na koji mogu da shvate. Upravo zbog svih godina koje imaju iza sebe oni unucima mogu davati zaista korisne savete, učiti ih pravim vrednostima i moralu, kako u životu biti istrajan , strpljiv i odgovoran. Šta je to poštenje i zašto je važno, kako biti radan, vredan i sposoban kao i kako pomagati drugima. Oni rado prihvataju sve zadatke koje ste im poverili za čuvanje vašeg deteta, srećni su i rado ih obavljaju jer osećaju zahvalnost. Time često zaboravljaju na neke svoje probleme, a uz njih se podmlade i osećaju mlađe i vitalnije. Ovaj odnos je dobar za sve i tako se razvija jedan srećan i harmoničan odnos između unuka, deteta i roditelja.
Setite se svog odnosa sa bakama i dekama. Iako vam možda bledi iz pamćenja, ljubav i podrška bakinog toplog zagrljaja i dekinih dogodovština nikad ne prestaje da greje srca. Vaspitanje dece jeste posao i ono što se očekuje od roditelja, ali oni ujutru dolaze na posao i vraćaju se kasno uveče, a deca ostaju sa bakama i dekama i u vrtiću. Tada oni ne mogu možda najbolje da sagledaju sve ono što njihovo dete radi, a u nedostatku vremena provedenog sa decom postaju ili previše popustljivi ili previše strogi prema deci. Iako kao roditelji želimo da promenimo ono što je nama smetalo kod vaspitanja od naših roditelja moramo razmisliti zašto su oni to radili i da li je ispravno. Isto tako, ukoliko oba roditelja žele da se dete vaspita po uzoru na to kako je njih vaspitala njihova majka, opet može doći do konflikta koji se mora rešiti zbog deteta. Da bi se izbegle sve neprijatnosti potrebno je da porodica bude složna, da se postave dogovori koji su najbolji za dete, a ne za odrasle i da se na taj način svi potrude da se pridržavaju pravila kako bi se dete što bolje i pravilnije vaspitalo, sa manirima i pravim životnim vrednostima. Kada odrasli budu ostavili svoje probleme sa strane i skoncentrisali se na ono što je zaista važno, a to je da detetu pruže najbolje od sebe, mogu raditi zajedno kao tim i vaspitati zaista kvalitetnog čoveka.

Neplodnost, odnosno nemogućnost mladih ljudi da ostanu u drugom stanju česta je pojava. Ovo ne treba nikoga da plaši i zastrašuje već da podstakne na rešavanje problema i informisanje o činjenicama koje mogu biti od velike važnosti i pomoći vam da shvatite neke stvari. Mnogi ljudi uplašeni da ne saznaju nešto loše vezano za svoje zdravlje odbijaju da se uključe u analize i saznaju koji su razlozi i zašto se željena trudnoća ne dešava duži vremenski period. Isto tako ne treba ni preterivati, te paničiti pre vremena jer se neplodnim smatraju oni parovi koji za vremenski period od godinu do godinu i po dana bez korišćenja kontraceptivnih metoda nisu uspeli da ostanu u drugom stanju. To što niste ostali trudni ne mora odmah da znači da treba da pristupite vantelesnoj oplodnji, već da možda postoje neke tegobe koje su rešivog karaktera. U prethodnim tekstovima pisali smo to tome koji su uzroci ženskog i muškog steriliteta, a sada ćemo reći koji reč više o vantelesnoj oplodnji.
Prva beba Lujza Braun, rođena postupkom vantelesne oplodnje došla je na svet 1978. godine i od tada je ovim putem rođeno 6,5 miliona dece. Zahvaljujući modernom dobu i sve većoj mogućnosti usavršavanja nauke vantelesna oplodnja pokazuje sve veći stepen uspešnosti. Sam postupak vantelesne oplodnje znači da se od žene uzimaju jajne ćelije, a od muškarca semena tečnost koje se spajaju u neživoj sredini, odnosno van tela, radi oplođenja.
Radi lakšeg razumevanja, prvo ćemo proći kratak rečnik vezan za izraze sa kojima se možete susresti, a koji se koriste u temi vezanoj za vantelesnu oplodnju.
In Vitro Fertilizacija – IVF ili vantelesna oplodnja
Intra Cytoplazmatic Sperm Injection – ICSI ili mikrofertilizacija (ili mikromanipulacija ili mikrohirurška oplodnja)
Agonisti- grupa lekova koji se koriste za stimulaciju ovulacije
Folikul – tečnosti kojom je ispunja šupljina u kojoj raste jajna ćelija
Aspiracija – skupljanje jajnih ćelija
Fertilizacija – oplodnja
Punkcija – u prenesenom značenje ubadanje, probadanje tela radi uzimanja uzorka
HGC injekcija- humano horionski ganadotropin ( hormon koji se daje kako bi se omogućilo sazrevanje jajne ćelije i njeno odvajanje od zida folikula )
Inseminacija – dodavanje
Embriotransfer -tehnika unošenja embriona u šupljinu materice pomoću tanke cevčice

Proces vantelesne oplodnje i njegove faze

I faza – faza pripreme
Podrazumeva razgovor sa vašim lekarom o tome šta vas sve očekuje, čemu treba da se posvetite i koja je to medicinska dokumentacija koja treba da se prikupi i priloži putem koje može da se ustanovi da je vantelesna oplodnja jedini način da ostvarite trudnoću.

II faza – kontrolisana stimulacija jajnika
Na početku procesa vantelesne oplodnje dobićete terapiju lekova koji će imati za cilj da stimulišu jajnike da razviju ćelije koje će biti zrele za oplodnju. Ovim putem će se takođe stimulisati ovulacija, a lekovi će pomoći da poraste broj folikula, a samim tim i da se poveća broj jajnih ćelija. Izbor terapije koja će se koristiti prilikom ove faze vantelesne oplodnje se biraju individualno u zavisnosti od građe, godina, konstitucije, nalaza hormonskog statusa i nalaza u dosadašnjem lečenju steriliteta svake žene. Lekovi za stimulaciju jajnika su obično lekovi iz grupe koju nazivamo agonisti. Ponekad vantelesnoj oplodnji predhodi period kada ćete piti lekove za kontracepciju koja pomaže jajnicima da se pripreme za ceo postupak. U ovoj fazi se takođe prati razvoj jajnih ćelija putem ultrazvučnih pregleda i merenje veličine folikula kao i nivoa estradiola u krvi. Estradiol je hormon koji folikul prouzrokuje i izlučuje u krv tokom sazrevanja jajne ćelije. Putem praćenja ovih mera može se proceniti koji je najbolji trenutak za skupljanje jajnih ćelija. U ovom trenutku će žena će dobiti hormonsku injekciju koja je poznata pod nazivom HGC injekcija i ona će omogućiti završno sazrevanje jajne ćelije i njeno odvajanje od zida pre samog sakupljanja jajnih ćelija.

III faza – skupljanje polnih ćelija
U ovoj fazi radiće se prikupljanje jajnih ćelija tako što će se pristupiti punkciji odnosno ulasku u delove gde se nalaze jajne ćelije, a zatim se pristupa aspiraciji odnosno usisavanju tečnosti u kojoj se nalaze jajne ćelije posebnim sistemom katetera koji je povezan sa epruvetom u kojoj će se skladištiti jajne ćelije. Tokom ovog zahvata bićete pod lokalnom ili totalno anestezijom, u zavisnosti od toga kako se izjasnite i kako se dogovorite sa svojim lekarom. Ovaj postupak može biti bolan pa bi bilo dobro da imate nekog kraj sebe kada se sve završi. U ovom trenutku, odnosno dva sata ranije, muškarac će davati svoj uzorak sperme koji će se pripremiti za proces spajanja.

IV faza- Inseminacija, ICSI, fertilizacija
Kroz sve faze vantelesne oplodnje postoje one koje su jednostavnije i one koje su komplikovanije. Prva i najjednostavnija stepenica koja stoji na putu mladom bračnom paru da ostanu u drugom stanju potpomaže se inseminacijom. Ovo je način oplodnje gde se sve dešava unutar ženinog tela, kako i jeste prirodno, samo što se potpomaže susret muške i ženske polne ćelije. Ovo se više dešava u slučajevima kada je žena zdrava, a muškarac ima malo normalnih i pokretnih spermatozoida.
ICSI odnosno intracitoplazmatska injekcija spermatozoida podrazumeva tehniku gde se jedan spermatozoid direktno ubrizgava u jajnu ćeliju kako bi se stvorio embrion.
IVF – prilikom vantelesne oplodnje kako i sama reč kaže spajanje polnih ćelija se dešava u specijalnoj posudici koja se ostavlja u inkubatoru, van tela žene. Sledećeg dana vrši se provera da li je došlo do oplođenja jajne ćelije. Ako jeste, posle par dana se vraća u matericu. Materica se sprema za postavljanje embriona tako što se uzima hormon koji se zove progesteron i pomaže da se zadeblja zid materice, jer ukoliko je zid pretanak neće doći do zadržavanje embriona i vantelesna oplodnja će morati da se prekine.
V faza – embriotransfer
Embrioni se pomoću ultrazvuka sa tankom cevčicom unose do materice. Ovo je sam kraj procesa vantelesne oplodnje uglavnom je kratkotrajnog karaktera i bezbolan. Nakon embriotransfera nastavljate sa terapijom i ponašanjem onako kako vam je lekar savetovao. Tu se uglavnom preporučuje mirovanje, a u slučaju bilo kakvih problema ili bolova javite se svom lekaru. Posle dve nedelje možete proveriti da li ste u drugom stanju jednostavnim testom za trudnoću, a nakon toga potvrditi ultrazvukom kod lekara. Uvek je najbolje da je žena bez stresa i da joj partner u svemu bude podrška.
Pored svih različitih vrsta neplodnosti kod muškaraca i žena postoji još jedna vrsta problema koja se može javiti, a to je nemogućnost da se trudnoća iznese do kraja. Podaci govore da svaka šesta žena doživi pobačaj i to najčešće u prva tri meseca trudnoće. Gubitak ploda je moguć i ukoliko se desi vanmaterična trudnoća gde oplođena jajna ćelija kreće da se razvija, kako joj sam naziv kaže, van materice odnosno u jajovodu. Ponavljani spontani pobačaji ili prevremeni porođaji mogu dovesti do autoimune bolesti koja se naziva anstifosfolipidni sindrom ili u narodu poznata kao sindrom lepljive krvi koje se odlikuje prisustvom antifosfolipidnih antitela udruženih sa pojavom arterijskih i venskih krvnih ugrušaka. Uzroci ove bolesti nisu u potpunosti poznati, a simptomi su glavobolja, začepljenje krvnih sudova, zamor, depresija. Slična ovoj javlja se i bolest pod nazivom trombofilija gde je povećana sklonost ka nastanku krvnog ugruška, zbog postojanja poremećaja u zgrušavanju krvi. Ona se najčešće ispoljava na nogama u vidu otoka, crvenila i boli, a trudnoća je pored osnovnih faktora rizika povezana sa pojačanim rizikom za trombofiliju jer je organizam sam po sebi pod prirodnom hiperkoagulacijom i sprečava pojačano krvarenje u trudnoći i nakon porođaja.
Svaka od ovih situacija je posebna tema za sebe i predstavlja veliki stres za svaku ženu i bračni par. Ukoliko vam je u bilo kom trenutku potrebna pomoć, podrška ili razgovor trebali bi ste da pomenete svom lekaru i da shvatite da je to sasvim normalna stvar. Ovo nije stvar sa kojoj se susrećete svaki dan, ni vi ni vaša okolina, niti je tema koja je lako shvatljiva i prihvatljiva, te je razumljivo da vam trebaju saveti i razgovori nekoga ko je po tom pitanju stručan.
Čitav proces vantelesne oplodnje je veoma dug i kompleksan. Administracija i prikupljanje podataka iz prva se može činiti veoma komplikovana i nerazumljiva. Postoji određeni broj analiza koji moraju biti u datumu i zbog toga morate biti vrlo ažurni i dosledni. Vantelesna oplodnja je za prosečnog državljanina Republike Srbije dosta skupa i iznosi oko 10 prosečnih plata. Oplodnja se, dakle, kreće od 3,500 hiljade evra pa na više. Žene su ranije mnogo više išle u inostranstvo jer kod nas ova metoda nije bila zastupljena i usavršena, ali sada postoje klinike u zemlji koje se uspešno bave vantelesnom oplodnjom. Država finansira tri pokušaja da ostanete u drugom stanju ovim putem, ali morate da zadovoljavate određene kriterijume. Koji je način, šta vam sve treba i uputstvo Republike srbije, odnosno Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje kojim ćete se voditi možete dobiti na linku Uputstvo . Klinike koje se u Novom Sadu bave vantelesnom oplodnjom su specijalne ginekološke bolnice „Ferona“ „Gins“ i „Genesis“.