Popis indikacija i područja primene vitamina D mnogo je duži od onoga
što se nekad smatralo, a gotovo svakodnevno pojavljuju se nova
istraživanja i spoznaje.
Vitamin D je esencijalni mikronutrijent iz
skupine vitamina topivih u mastima. Često ga nazivamo sunčanim
vitaminom, a steroidna struktura i specifična obeležja čine ga više
hormonom nego vitaminom. Za razliku od ostalih vitamina koji se u
organizam mogu unositi isključivo hranom ili dodacima prehrani, vitamin D
može se sintetizovati u organizmu, tačnije u koži, iz jednog oblika
holesterola (7-dehidroholesterola), a pod uticajem UVB zraka.
Iako je fiziološka uloga vitamina D prvenstveno vezana uz održavanje muskuloskeletnog sistema, biološka svojstva ovog relativno jednostavnog spoja sežu puno dalje od održavanja ravnoteže kalcijuma i fosfora. Tako se najzanimljivija vanskeletna učinkovitost vitamina D odnosi na funkcije imunog, endokrinog, kardiovaskularnog i neurološkog sistema.
Procenjuje
se da više od milijarde ljudi na svetu ima niske koncentracije vitamina
D, zbog čega se s pravom govori o „pandemiji“ hipovitaminoze D.
Studije pokazuju da čak 40-50% populacije u našem podneblju ima
nedostatak vitamina D.
Preporučena koncentracija
Do
pre nekoliko godina status vitamina D u krvi, određivao se samo kod
osoba pod rizikom od osteoporoze, a kao granične vrednosti razmatrale su
se višestruko niže koncentracije od onih na koje se danas pozivamo.
Vrednost na koje se danas pozivamo, koja se smatra odgovarajućom
koncentracijom vitamina D u krvi je ≥ 75 nmol/L 25-OH D
Rizične grupe i činioci rizika
U
rizične grupe za pojavu hipovitaminoze D spadaju osobe koje se
nedovoljno izlažu suncu (naročito novorođenčad i bebe) i one koje žive
na područjima geografske širine iznad 40° geografske širine, kao i u
gradovima s većom koncentracijom smoga. Dakle, možemo reći kako je
neizlaganje suncu iz objektivnih ili subjektivnih razloga najčešći
razlog nedostatka vitamina D. Ako se i izlažemo suncu, ali uz primenu
sredstva za zaštitu od sunca sa zaštitnim faktorom 30, to smanjuje
sintezu vitamina D za više od 95 posto.
Preporučene doze
Trenutne
američke preporuke (Institute of Medicine) za zdravu populaciju sadrže
unos 400 IJ vitamina D dnevno deci do godinu dana, 600 IJ dnevno za
osobe starosti od jedne do 70 godina te 800 IJ dnevno za starije od 70
godina. Osobama sa rizikom od nedostatka vitamina D preporučuju se
znatno više preventivne doze, koje se kreću od 1500 do 2000 IJ. Sadržaj
vitamina D u hrani je vrlo skroman, pa je dovoljan unos vitamina D
moguće zadovoljiti jedino putem suplemenata.
Smatra se da vitamin D
ima izrazito slab toksični potencijal, tako da bi trebalo unositi 50.000
IJ vitamina D dnevno i nekoliko meseci da bi došlo do intoksikacije.