Mesec: april 2020.

Očevi i emocije posle dolaska bebe

Mogu li i očevi osećati depresiju posle ženinog porođaja? O postporođajnoj depresiji kod majki se češto govori, međutim malo ko gotovori o tome šta se dešava sa očevim emocijama. Da li ste znali da svaki četvrti otac doživljava očinsku postporođajnu depresiju?
Slavlje oko tek rođene bebe je prošlo i vi polako postajete svesni šta se zapravo desilo… Odjednom se osećate tako emocionalno, ali zbog čega? U ovom periodu čak i očevi mogu biti u depresiji. Nedostatak sna, zabrinutost, odgovornost…
Možda ste očekivali da će se, kada se trudnoća završi, sve vratiti u “normalu”. Odmah zaboravite na to. Ti dani su postali istorija i sada će za vas nove rutine kao što su šoping, širenje i pranje veša biti “normalne”. Normalno će vam biti i da malo spavate i da se stalno budite… Osim što ćete morati da pazite na vaše emocije, moraćete i da budete obazrivi prema vašoj ženi, jer ona može biti u postporođajnoj depresiji, a tada treba da joj budete najveća podrška.
Ukoliko sumnjate da ste i vi u depresiji posle ženinog porođaja razgovarajte sa vašom ženom, porodicom ili stručnjakom.
I očevi doživljavaju hormonske promene

Trudnoća, porođaj i dojenje uzrokuju hormonske promene kod majki. Međutim, istraživanja su pokazala da i muškarci doživljavaju hormonske promene kada postanu očevi.

Studije na životinjama i ljudima pokazuju da novi očevi doživljavaju porast hormona estrogena, oksitocina, prolaktina i glukokortikoida, prema nedavnom istraživanju studija psihologa Elizabeth Gould sa Univerziteta Princeton.

Istraživanja pokazuju da kontakt sa majkom i decom dovodi do hormonskih promena kod očeva. Tate koje pokazuju više naklonosti prema svojoj deci imaju viši nivo oksitocina, kažu istraživači.

Novi neuroni u očevom mozgu

Očinstvo takođe utiče na neurone u mozgu. Izgleda da rođenje deteta podstiče razvoj novih neurona u mozgu očeva, tako bar pokazuju istraživanja rađena na životinjama.

Tata su osetljive na glas njihove dece

Iako se uopšteno misli da samo majke imaju „materinski instinkt“ i osete čim nešto nije kako treba sa detetom, istraživanja pokazuju da i očevi imaju sličan instikt kao mame, koji ne treba potceniti.

Pa ako je neko pomislio da je tatama lako, istraživanja pokazuju da zapravo nije tako…
​

Odmah nakon prvog saznanja da ste trudni u glavama vas i vašeg partnera počinju da se nižu najrazličitija pitanja vezana za dolazak bebe. U svom tom pozitivnom strahu i brizi šta vas očekuje nalaze se i one slatke muke gde možete da pustite mašti na volju, a devet meseci je sasvim dovoljan period da skockate prostor za svoje malo mezimče.

Pre nego što zavirimo u svet boja, šarenila, dezena, materijala i nameštaja malo ćemo se osvrnuti na stvari koje su bitne za zdravlje i pravilan razvoj bebe. Iako će u prvih par meseci beba biti vezana za majku, i dalje kao pupčanom vrpcom, brzo će doći period kada će joj biti potrebna svoja soba ili ako niste u mogućnosti, barem kutak. Ovo nije potrebno samo vašem detetu već i vama, jer ćete na taj način svi moći bolje da funkcionišete i kvalitetno se odmorite. Skakanje po glavi može da se nastavi ujutru utrčavanjem u roditeljski krevet.

Čisto i bezbedno okruženje je prva stvar na koju treba da obratite pažnju. Bilo bi dobro da okrečite sobu kako bi odisala čistoćom i svežinom. Iako je bela boja ona koja najviše predstavlja čistoću i najlakša za kombinaciju sa drugim predmetima i nameštajem, ne morate se ograničiti na nju. I dalje je usvojen konstantan trend boja, roza za devojčice, a plava za dečake, ali postoji još jako velika paleta nijansi koja se može uzeti u obzir, a najpre bi vam savetovali da se odlučite za neku od pastelnih tonova. Sve druge tamne ili jarke boje nisu baš najbolje rešenje za malu decu jer onda deca umeju da budu razdražljiva, a neke boje bude i agresivnost. Deca vole šarenilo tako da je ukrašavanje zidova igra bez granica. Sa par tonera kojima ćete praviti različite nijanse možete i sami postati umetnik, a neće vas koštati mnogo novca. Ne morate znati da crtate, neka vas to neograničava. Linije, šare, tufne, jednostavni oblici ili šabloni su samo neki od ideja koje možete da primenite, a da soba izgleda kao iz časopisa. Ovde možete malo udovoljiti i sebi, a napraviti lep prostor svom detetu. Sobna temperatura treba da bude oko 22 stepena, uvek provetrena i sveža.

Već smo zagazili u maštu i igrarije sa bojama, ali da se vratimo na još koju bitnu stvar. Dolaskom bebe na svet biće vam potreban krevetac, komoda za presvlačenje i ormar za odlaganje svih bebinih stvari. Kod krevetića je bitna njegova funkcija, bezbednost i sigurnost. Sam okvir kreveta ne mora da bude nov. Ukoliko imate nekog od porodice ili prijatelja da vam da, zašto ne biste prihvatili? Gledajte samo da krevetić ima ogradicu koja može da se spusti i podigne, jer će vam to sa rastom deteta biti potrebno. Dušek i posteljinu kupite novo. Vaša beba raste i razvija se pa će joj trebati udobnost i madrac koji ranije nije bio korišćen. Što se tiče komode za presvlačenje, ona je kratkotrajnog karaktera. Umesto da kupujete komodu možete improvizovati ukoliko imate neki sto, ili police koje mogu uz malo prepravke da budu odlični za presvlačenje. Stavite na sto podlogu za previjanje, a pored držite sve ono što vam je potrebno da vam bude na dohvat ruke, radi lakšeg snalaženja. Ispod možete staviti police na točkiće koje ćete sa lakoćom izvući i tu držati još stvari koje su vam potrebne. Isto tako možete kupiti ili sami napraviti ukrasne kutije koje će vam pomoći pri odlaganju stvari. Bebine stvari su male, pa je najbolje da razmislite o kupovini ormana. Deca brzo rastu, možda je bolje da malo sačekate pa kupite veliki orman u kom ćete na početku držati i igračke, a kasnije će služiti samo za garderobu.

U sobi bi još bilo poželjno da se nađe jedna udobna fotelja koja će biti vaše mesto. Tu ćete moći da dojite dete, da sedite pored krevetića i čitate mu priču, ili jednostavno da posmatrate svoje dete kako spava. Detetova soba treba da odiše sigurnošću i radošću. Igrajte se dezenima u trudnoći kad budete imali vremena. Nacrtajte ili napišite svom detetu neku poruku i to uramite. Ukoliko imate viška materijala isecite i napravite ime vašeg deteta što možete okačiti na zid. Okačite police na koje ćete prvo držati plišane igračke, a kad počne da se igra sa njima na police možete staviti sve ono što vam je potrebno, a dete ne bi trebalo da dohvati. Možete sami napraviti vrteškicu koja će bebi stajati iznad krevetića uz pomoć tila i malo konca. Šareni leptiri od papira zakačeni na zid i zavese sa dečijim motivima doprineće lepšem izgledu sobe.
Naravno, u svemu tome, pored topline, lepote i udobnosti, moramo da povedemo i računa o bezbednosti u sobi. Oštre ivice zaštitite, lomljive stvari sklonite van dohvata, kablove zakačite čvrsto uz zid tako da ne padaju slobodno. Utičnice možete da zaštitite namenskim poklopcima, a komode i oramne prišvrstite uza zid. U krevecu je bitno da je posteljina zategnuta, da beba nije okružena mekanim igračkama ili ogradicama u koje bi mogla da zagnjuri glavu (prevencija SIDS-a), najbolje bi bilo da spava u vreći za spavanje, umesto ćebenceta i jorgana u prvom periodu. Više o bezbednosti u dečijoj sobi, možete da pročitate u članku Bezbednost u domu.
Mogućnosti je milion. Pustite mašti na volju i konačno se i vi malo igrajte. Uživajte u svojim trudničkim danima i ispunite vreme sebi tako što ćete uživati u svemu onome što pravite za svoje dete. Radnje za decu more su igračaka i predmeta kojima možete uneti vedrinu u dečiju sobu. Ukoliko nemate novca za sve te stvari, tamo možete videti neke ideje koje vam se dopadaju i sami impovizovati.

Dolazak prvog deteta bio je spektakularan čin. Iskustvo nove ljubavi koju čovek može da oseti prema detetu je nešto što vam je zauvek promenilo život. Uzbuđenje, čuđenje, brižnost, divljenje i sve emocije ljubavi koje ste tada doživeli su nemerljive rečima. Međutim, kada u jednom harmonicnom odnosu i porodicnom skladu koji ste gradili godinama sa svojim detetom, treba dovesti jos jednog člana porodice, odnosno novorođenče, morate biti obazrivi. Tada se možete susresti sa niz različitih emocija i neočekivanih problema sa svojim prvim detetom koje je smatralo da je vaše mezimče.
Sve do sada bili ste samo vi i vaše dete. Dolaskom drugog deteta u porodicu normalno je da će se vaš prvenac osećati ugroženo. Neki naučnici pokušavaju da objasne da je ljudima najlakše da shvate kako se oseća njihovo dete sa dolaskom drugog deteta tako da pokušaju da zamisle da je
njihov partner doveo u dom mlađeg muškarca/ženu i da je njemu/njoj sad posvećena puna pažnja. Ovo govori o tome kakve se emocije rađaju kod deteta, a to su pre svega ljubomora, bes, odbacivanje… Sve ove emocije su normalne i nemojte da vas to zabrinjava. Posmatrajte svoje dete i prepoznajte promenu, a zatim pokušajte da je regulišete. Pored svog nezadovoljstva kod dece u tom periodu mogu da se jave periodi izliva besa, nekontrolisano ponašanje, nekontrolisano plakanje, konstantno moljakanje za igru, da traže da opet piju iz flašice, da piške u gaćice i da se jednostavno i oni ponašaju kao beba.
Ono što bi prvo trebalo da uradite je da ga od samog početka saznanja za trudnoću pripremate dete da će u kuću doći još jedna beba, odnosno da će dobiti batu ili seku i koliko je to zaista divno i važno. Pokušajte da, ukoliko vi imate rođaka, objasnite na sopstvenom primeru kako izgledaju harmonični odnosi i da je to najlepša stvar na svetu. Trebalo bi da pričate vašem detetu o tome šta će se događati u predstojećem periodu. Pokažite mu slike kad je i sam bio beba i dozvolite mu da učestvuje u stvarima kao što su biranje imena, kupovina stvari za bebu, priprema za porodilište…
Sam dolazak kuci biće svakako iznenađujuća situacija bez obzira na sve priče. Sada se sve dešava stvarno. Dete može u početku biti srećno i oduševljeno, paziti, nunati i pevati uspavanke i to se može nastaviti, ali isto tako može da se desi negativna emocija i da prvo dete jednostavno krene da maltretira i ponaša se loše i prema bebi i prema sebi. Nemojte ni slučajno odbijati i zanemarivati dete. Shvatanjem njegovih osećanja shvatićete koji su načini i kako ga treba stimulisati. Nešto što u ovakvim trenucima može biti od velike koristi je da sa prvim detetom radite aktivnosti, rituale nežnosti i izražavanje ljubavi na karakterističan način koji ste do sada samo sa njim radili. Negujte takve stvari kako bi se vaše dete i dalje osećalo posebno i voljeno.
Radite stvari zajedno, radite stvari samo sa njim, poklonite mu posebno vreme kada će samo da odluči šta čete raditi i ispunite mu želju. Odvedite ga na sladoled ili se igrajte nečega što samo vi znate.
Regresija deteta na novorođenče može da potraje. Kao i kod svih ostalih stvari vezano za decu i vaspitanje, ključ je da ostanete mirni i maksimalno strpljivi. Kada se dese situacije da dete duži vremenski period odbija da promeni ponašanje i samo se ponaša kao da je beba, pustite ga da se ponaša kao beba. Ako se budete ljutili na njega osećaće se samo još odbačeniji. Umesto da se ljutite pokušajte da napravite zabavnu igru od toga. Pokažite mu slike kada se rodio, kako je bio mali, pričajte mu koliko su svi bili srećni, imitirajte radost, objasnite koliko je vremena od tada prošlo, kako je sada velik, koliki je napredak ostvario, koje je sve stvari naučio… Recite mu da
ste ponosni na njega i da ste uživali radeći sve te stvari zajedno. Podsetite ga tada šta sve može da uradi samostalno upoređujući ga sa malom bebom kojoj treba roditeljska i njegova pomoć, takođe.
Koliko god vam bilo teško u određenim situacijama nikada nemojte ismevati ili posramljivati svoje dete. Takva negativnost će ga samo podstaći da i dalje pravi ludorije. Pustite da vam pomaže sa bebom koliko god to može, dopuštajući mu da maloj bebi oblači čarapice ili učestvuje u presvlačenju dodavajući vam maramice i kreme. Tada će se osećati odraslo. Kada znate da sledi vreme koje treba da provedete isključivo sa bebom, na primer kada idete da dojite, pripremite neku aktivnost koja će držati pažnju vašem starijem detetu malo duže. Tada mu možete izvadi igračke koje voli, dati mu da crta ili da se igra sa plastelinom. U vreme kada će vam doći prijatelji i rodbina, pustite vaše starije dete da predstavi svoju seku ili batu i kažite im da pored toga što će se diviti maloj bebi ne zaborave da posvete pažnju i njemu.
Hvalite svoje dete za svaku stvar koju uradi dobro. Volite se i mazite kako samo vi znate.
Naoružajte se strpljenjem i budite uporni. Ljubav uvek pobeđuje.

Iako kalendarski još uvek nije počelo, leto je uveliko stiglo kod nas. Došlo je vreme da se uživa u planiranju godišnjih odmora, biraju mesta gde će se letovati i napravi plan kako bi sve prošlo glatko.
Letovati prvi put sa bebom nije mala stvar, ali ako se pitate da li uopšte treba to da učinite, reći ćemo vam- naravno da treba! Bebe mnogo bolje podnose promenu sredine nego što vi to mislite. Uvek savetujemo, krenite od sebe. Znate koliko vam letovanje prija, svežina vazduha, miris mora i so na telu.
Nemojte se plašiti, dobro se pripremite i dozvolite svojoj bebi da oseti te čari i na svojoj koži.
Preporuka je da sačekate da vaše dete napuni tri meseca pre nego što krenete na put jer tada počinje samostalno da drži glavicu, a pored toga mama će imati dovoljno vremena da se savršeno oporavi kao i
da prođe neko vreme da malo steknete rutinu, upoznate navike i ponašanja bebe i da se svi zajedno opustite. Idealni meseci u kojima biste trebali da idete na more su jun i septembar, odnosno pre ili posle sezone, kako biste izbegli prevelike gužve, kako na putevima tako i na plažama. Uz to, temperature u ovim mesecima nisu toliko visoke, što je važno kada ste sa malom decom.
​
Na putovanje možete ići avionom, kolima, autobusom ili vozom. Avion je svakako najkomforniji vid putovanja, ali nije svima pristupačan. Ukoliko, ipak, imate mogućnosti da putujete avionom najvažnije je da se pripremite za situacije poletanja i sletanja gde bi bilo dobro da date detetu da pije mleko ili čaj što će mu pomoći da se smanji pritisak u ušima koji se u ovim prilikama najintenzivnije javlja. Bebe do dve godine ne plaćaju kartu i ne moraju da imaju zasebno sedište već sede kod mame ili tate u krilu i vezuju
se dodatnim pojasom. Prilikom ovog putovanja bilo bi poželjno da imate kengura ili marame za nošenje dece što vam uveliko može biti od pomoći prilikom kretanja kroz avion. Ako imate sreće, dete može da prespava ceo put i da sve prođe savršeno. Drugi vid putovanja je kolima, za šta se najviše ljudi opredeljuje. Ovim vidom putovanja imate najviše komfora u smislu da nema vremenskih ograničenja, da možete da isplanirate kada ćete krenuti, kojim ćete se putevima kretati i možda najvažnija stvar, napraviti pauzu kada god želite ili kada vam je potrebna. Obezbedite sedište za bebu, obavezno vežite pojas po pravilu i proverite, ako sedište nije učvršćeno- sedište nije bezbedno! Za decu bi bilo najbolje da putujete noću, ali ko ne voli da vozi po mraku preporučuje se i kretanje u ranim jutarnjim časovima. Dok putujete kolima pazite na temperaturu. Slobodno upalite klimu, ali gledajte da se temperature spolja i unutra ne razlikuju drastično i onda neće biti bojazni da se dete prehladi. Bolje je i to nego da se tokom
putovanja kupate u znoju ili otvarate prozore i pravite promaju. Putovanje autobusom sa malom decom nije idealno rešenje. Ukoliko ne postoje druge mogućnosti za putovanje, naoružajte se strpljenjem, nađite agenciju sa dobrim autobusima i zamolite za ona sedišta koja ispred sebe imaju malo više prostora. Morate imati posebno sedište za bebe i nemojte se ustručavati da zamolite za dadatnu pauzu ako vidite da je vama ili vašoj deci potrebna. Što se tiče voza, iako u poslednje vreme nije najomiljeniji vid putovanja, može biti veoma komforno i udobno, ukoliko se odlučite za spavaća kola. Spavaća kola nude i vama mogućnost da budete opušteni, uglavnom se putuje noću i stižete na more odmorni, bez opterećenja. U vozu možete da ustanete, protegnete noge i imate prostor samo za sebe, odnosno intimu koju ni jedno drugo prevozno sredstvo ne može da vam pruži.
Najvažnije je da znate satnicu putovanja. Tako ćete najbolje moći da organizujete ručni prtljag, da ponesete sve ono što vam je potrebno, a da se ne opterećujete. Bitno je da vam uvek bude pri ruci dovoljan broj pelena i sve što vam je potrebno da ih promenite, vlažne i obične maramice, presvlaka za bebu i vas. Obucite se što komotnije možete, široka i lagana odeća svetlih boja je najpoželjnija. Ukoliko ste prestali da dojite potrudite se da ponesete omiljene kašice i hranu koju vaše dete zaista voli, da bi
hranjenje bilo što lakše. Uvek je dobro poneti omiljenu igračku ili možete iznenaditi vaše dete duvanjem balončića od sapunice i uneti radost u celo putovanje.
Ovim tekstom smo pokušali da vam pomognemo da se odlučite koji je najbolji vid putovanja za vas i vaše dete. U narednom ćemo pokušati da obuhvatimo šta je sve ono što vam je potrebno da bi sam boravak
na moru prošao što bolje i opuštenije. Putovanja su divna stvar i najlepše uspomene. Želimo da vam pomognemo da se provedete što lepše možete i uživate u letovanju sa svojom bebom

Najvažniji razlog koji je direktno uticao na pojavu epidemije morbila, kako kod nas tako i u drugim zemljama Evrope i sveta, jeste strah roditelja od vakcinacije MMR vakcinom. Ovaj strah je potpuno razumljiv uzimajući u obzir sve izraženiju aktivnost antivakcinalnog lobija. Zahvaljujući efikasnoj upotrebi interneta i društvenih mreža, stiče se lažna predstava o brojnosti onih koji imaju „istinu“ o tome da MMR izaziva autizam. Osnovni argument antivakcinalista je sad već dobro poznat rad dr Wejkfilda, publikovan 1998. godine, a kasnije označen kao plagijat, zbog čega je autoru oduzeta licenca za rad. Nakon objavljivanja ovog rada, sprovedeno je više stotina istraživanja na kohortama miliona dece kako bi se proverila navodna uzročno posledična povezanost MMR a i autizma. Međutim, ova povezanost nije utvrđena. Ono što je još činjenica je da se autizam češće javlja kod dečaka nego kod devojčica što opet odbacuje mogućnost povezanosti s obzirom da MMR dobijaju i devojčice i dečaci. I ono što je još značajno i ide u prilog vakcinaciji je da je broj autistične dece potpuno isti i kod vakcinisane i nevakcinisane dece.

Usled nedostatka naučnih dokaza o pravom uzroku autizma, a zbog činjenice da se ispoljava u isto vreme kad se daje i MMR vakcina, antivakcinalisti imaju lažan dokaz kojim stvaraju paniku kod roditelja. Još jedan od razloga koji stvara sumnju i zbog kog se često čuje „dete se normalno razvijalo i prestalo da priča“ jeste klinička slika autizma. Kod većeg procenta dece, pažljivom dijagnostikom se još tokom prve godine mogu uočiti znaci koji mogu da ukažu na neki razvojni poremećaj. Međutim, od zemlje do zemlje, kod 13-48% dece teče potpuno normalno da bi u drugoj ili trećoj godini došlo do potpune regresije, odnosno ispoljavanja simptoma i znakova autizma. Ovi simptomi se javljaju bez obzira da li je dete prethodno vakcinisano ili nije.

Da li živa u vakcini može da izazove autizam?

Tiomersal (derivat etil žive) je konzervans koji se optužuje da izaziva autizam. Krajem prošlog veka tiomersal je izbačen iz svih vakcina zbog pritiska javnosti i šta se dogodilo? Istraživanja sprovedna u SAD-u su pokazala da je učestalost autizma nakon izbacivanja tiomersala iz vakcina porasla.
Da li je alergija na jaja kontraindikacija za primenu MMR a?
Ukinuta je ta kontraindikacija , zato što se sastojci MMR vakcine koja se trenutno primenjuje, uzgajaju na pilećim mišićnim ćelijama (fibroblastima), a ne na jajima.

Da li je u drugim zemljama obavezna vakcinacija?

U nekima jesta, u drugima nije. Kalendari imunizacije se razlikuju od zemlje do zemlje, a uslovljeni su aktuelnom epidemiološkom situacijom zaraznih bolesti koje se mogu sprečiti vakcinacijom, ekonomskom razvijenosti, sistemom organizacije zdravstvene službe i kulturološkim, sociološkim i tradicionalnim specifičnostima podneblja. Na primer, u SAD-u iz različitih razloga može da se odbije vakcinacija deteta, ali zato nevakcinisano dete ne može da uđe u kolektiv. U skandinavskim zemljama je vakcinacija takođe neobavezna. Međutim, u tim zemljama je dovoljno čuti reč struke i obuhvati vakcinacijom prevazilaze željene nivoe. Kod nas se često čuje pozivanje na slobodu mišljenja i pravo izbora, koja su zagarantovana Ustavom Republike Srbije, ali se previđa činjenica da ni Ustav ni Zakon o zdravstvenoj zaštiti ne daju slobode u meri da svojim postupcima ugrozimo zdravlje drugih. Može svako da odluči za sebe da li će da uzme lek za hipertenziju, glavobolju itd. Međutim, odbijanjem vakcinacije, dovodimo u opasnost zdravlje dece koja iz medicinskih razloga ne mogu primiti određene vakcine i koja će u slučaju pojave epidemija imati povećan rizik od obolevanja, teških komplikacija oboljenja ili čak i smrtnog ishoda, što se u aktuelnoj epidemiji morbila i desilo. Da li je bilo ko imao pravo da odbijanjem vakcinacije na direktan ili indirektan način ugrozi zdravlje trudnice, koja je umrla posle porođaja ili dvogodišnjeg deteta, koje nije smelo da primi MMR vakcinu.

Često se čuje da se Amiši ne vakcinišu i da nemaju autizam?

Ovo je takođe jedna od zabluda, jer se Amiši takođe vakcinišu (doduše manjim obuhvatima, ali ne zbog odbijanja vakcinacije, već zbog tradicionalnog otpora svim vidovima modernizacije), a autizam je prisutan i kod vakcinisane i nevakcinisane dece Amiša.

Da li su vakcinisani apsolutno zaštićeni?

Zavisno od vrste vakcine (živa ili mrtva), zaštita vakcinisanih nakon vakcinacije je različita. Generalno, nakon vakcinacije živim vakcinama postiže se dugotrajnija zaštita u odnosu na mrtve. Na primeru MMR vakcine (živa vakcina) može se reći da se zaštita protiv morbila, zaušaka i rubeole, nakon dve doze MMR vakcine (prva se daje u drugoj godini, a druga pred ulazak u školske kolektive), postiže kod skoro 99% vakcinisanih. Ono što je važno, čak i u slučaju obolevanja, klinička slika je blaga i neće doći do komplikacija.

Da li su neurološki problemi kontraindikacija za vakcinu?

Kod dece sa progresivnim neurološkim oboljenjima (epilepsija, progresivna encefalopatija, infantilni spazmi) kontraindikovano je davanje vakcine protiv pertusisa. Navedena stanja nisu kontraindikacija za davanje MMR vakcine.

Da li je rizično u isto vreme dati veći broj vakcina?

Istraživanja su pokazala da nema razlike u učestalosti neželjenih reakcija nakon vakcinacija jednom ili sa više različitih vakcina istovremeno. Takođe, bezbednost vakcina je ista bez obzira da li se daju monovalentne (sadrže jedan antigen) ili kombinovane (sadrže više različitih antigena u vakcini) vakcine.

Zašto niko ne može da garantuje da neće biti neželjene reakcije?

Nijedan lek, pa tako ni vakcine, nisu 100% bezbedni i mogu da izazovu neželjene reakcije. Da li neko traži od pedijatra garanciju da dete neće dobiti anafilaktičku reakciju kada popije antibiotik? Prilikom primene leka, određene dijagnostičke procedure ali i preventivnih mera (vakcinacija) u medicini se uvek vodi računa o odnosu koristi i štete. Ukoliko se pođe od činjenice da se encefalitis javlja jedan na milion vakcinisane dece, a jedan u hiljadu dobije tu istu komplikaciju tokom epidemije i da je u trenutnoj epidemiji kod nas smrtnost 1 na 500 obolelih, ne bi trebalo da imamo dilemu o odnosu koristi i štete vakcinisanja MMR om i šta je pametno izabrati za svoje dete.