U prošlim vremenima većina porodica živela je u zajednici, odnosno sa svojim roditeljima pa čak i sa porodicama svojih braća i sestara i zajedno činili jednu skupinu ljudi koji su se se međusobno voleli, poštovali i održavali dobre odnose gde su se sva deca koja su se rađala odrastala sa puno braće i sestara sličnog uzrasta, a samim tim su znali da izvlače jedno iz drugog ono najbolje, razumeju potrebe drugog, shvate odnose u zajednici i rade kao tim.
Danas se živi malo drugačijim stilom života, porodice su dosta zatvorenije, rađa se mnogo manje dece, a roditelji nemaju toliko vremena zbog posla koji oduzima sve više vremena. Oni koji su te sreće da imaju bake i deke koji žive u blizini i vitalnog su zdravlja, uživaju u svim blagodetima koje oni daju za svoje unuke. Iako neki smatraju da bake i deke uglavnom preteruju i razmaze decu, psiholozi kažu da ukoliko se nađe prava mera u kojoj će bake i deke učestvovati u vaspitanju unuka ili unuke, oni imaju izuzetan značaj.
Poznato je da bake i deke imaju pozitivan uticaj na decu. Oni imaju mnogo više vremena, njihov životni stil je generalno sporiji, njihove obaveze nisu toliko velike i svakodnevne. Strpljenje koje oni imaju za svoje unučiće su od velikog značaja za decu, a emocionalna povezanost je tu na prvi pogled vidljiva. Oni su prvi iza roditelja koji najviše na svetu vole tu dečicu i logična su zamena kada roditelja nema. Oni su veoma važni za detetov socijalni, emocionalni i psihički razvoj, a kada dete progovori i krene da shvata mnoge stvari, tada njihove priče postaju još zanimljivije. Decu zanimaju priče koje oni imaju da ispričaju, a bake i deke vole da odgovaraju na sva dečija šarmantna pitanja. U tom smislu onim imaju mnogo više iskustva i smireniji su, te decu uče pravim vrednostima i na način na koji mogu da shvate. Upravo zbog svih godina koje imaju iza sebe oni unucima mogu davati zaista korisne savete, učiti ih pravim vrednostima i moralu, kako u životu biti istrajan , strpljiv i odgovoran. Šta je to poštenje i zašto je važno, kako biti radan, vredan i sposoban kao i kako pomagati drugima. Oni rado prihvataju sve zadatke koje ste im poverili za čuvanje vašeg deteta, srećni su i rado ih obavljaju jer osećaju zahvalnost. Time često zaboravljaju na neke svoje probleme, a uz njih se podmlade i osećaju mlađe i vitalnije. Ovaj odnos je dobar za sve i tako se razvija jedan srećan i harmoničan odnos između unuka, deteta i roditelja.
Setite se svog odnosa sa bakama i dekama. Iako vam možda bledi iz pamćenja, ljubav i podrška bakinog toplog zagrljaja i dekinih dogodovština nikad ne prestaje da greje srca. Vaspitanje dece jeste posao i ono što se očekuje od roditelja, ali oni ujutru dolaze na posao i vraćaju se kasno uveče, a deca ostaju sa bakama i dekama i u vrtiću. Tada oni ne mogu možda najbolje da sagledaju sve ono što njihovo dete radi, a u nedostatku vremena provedenog sa decom postaju ili previše popustljivi ili previše strogi prema deci. Iako kao roditelji želimo da promenimo ono što je nama smetalo kod vaspitanja od naših roditelja moramo razmisliti zašto su oni to radili i da li je ispravno. Isto tako, ukoliko oba roditelja žele da se dete vaspita po uzoru na to kako je njih vaspitala njihova majka, opet može doći do konflikta koji se mora rešiti zbog deteta. Da bi se izbegle sve neprijatnosti potrebno je da porodica bude složna, da se postave dogovori koji su najbolji za dete, a ne za odrasle i da se na taj način svi potrude da se pridržavaju pravila kako bi se dete što bolje i pravilnije vaspitalo, sa manirima i pravim životnim vrednostima. Kada odrasli budu ostavili svoje probleme sa strane i skoncentrisali se na ono što je zaista važno, a to je da detetu pruže najbolje od sebe, mogu raditi zajedno kao tim i vaspitati zaista kvalitetnog čoveka.