U godinama prošlog veka kada društvo nije bilo razvijeno kao danas, velike kuće bile su uvek pune jedne ili više porodica i svi su zajedno radili kako poslove oko kuće i bašte, tako i unutar kuće. Žene obično nisu radile i one su imale ulogu domaćice i odgajale svoju decu. Promena načina življenja i sve veća ženska ravnopravnost dovela je do toga da je normalno da kućne poslove obavljaju svi. Ipak, zbog toga što prošle generacije smatraju da su previše radili kao deca, pokušavaju da poštede svoje mališane, ne znajući da im u stvari prave magareću uslugu. Kućni poslovi su dobri i imaju mnogo prednosti. Nemojte misliti da na taj način izrabljujete svoju decu, već treba razmisliti o tome koji kućni poslovi mogu da se obavljaju u zavisnosti od uzrasta deteta i od toga stvoriti igru, ali i obavezu, te učiti svoje dete pravnim vrednostima kroz kućne poslove.
Ono što je veoma važno to je da kućni poslovi imaju mnogo prednosti i uče decu pravim vrednostima. Obavljanjem poslova deca postaju odgovornija, samostalnija, shvataju kako je to imati obavezu. Oni time razvijaju svoju nezavisnost, a kada dobro obave zadatak dobiće i na samopouzdanju. Pored ovih osnovnih prednosti koje lako možemo da zaključimo, postoje i oni na koje nam stručnjaci ukazuju, a to je da deca koja se od malih nogu bave i učestvuju u kućnim poslovima imaju mnogo manje šanse da u tinejdžerskom periodu koriste drogu, postaju mnogo bolji učenici, imaju bolje razvijen odnos prema vršnjacima i porodicom i brže napreduju na poslu i na društvenoj hijerarhijskoj lestvici.
Deca su različita, ali mnogu će u početku mrzeti da spremaju i od vaše mašte zavisi kako ćete uspeti da ih motivišete za rad. S’ početka im dajte lakše zadatke koje mogu da razumeju i da obavljaju onako kako treba. Sigurno to neće biti isprva onako kako bi ste vi to sami napravili, ali kada vaše dete obavi traženi zadatak, nemojte ići iza njega i ispravljati greške. Možete par puta uraditi zajedno, a zatim ga pustiti da ono samo radi zadatke po dogovoru. Jedna od važnijih stvari je da pohvalite svoje dete nakon toga što je obavilo zadatak i da mu pokažete da ste srećni i zadovoljni. Ukoliko nevoljno obavlja poslove dozvolite mu da bira iameđu dva ili tri posla koja treba obaviti da bi se dete osećalo da ima pravo izbora, a ne da mu je nužno nametnuto i naređeno da nešto uradi.
Kako se koristimo izrazima „poslovi“ i „kućni poslovi“ to može da probudi nezadovoljstvo kod deteta. U tom trenutku treba da nađemo alternativu i zainteresujemo dete da kroz igru uradi one stvari koje treba. Stručnjaci kažu da dete čim razvije motoriku može da počne da pomaže u kući. To znači da već sa 2-3 godine vaše dete možete zamoliti da skupi svoje igračke u kutiju, stavi svoj veš u korpu za veš, ili baci đubre u kantu za otpatke. Takođe, u ovom periodu može da se brine o svom kućnom ljubimcu, ukoliko ga ima, i da mu daje vodu i hranu. Nakon toga, sa 4 i 5 godina dete može da složi svoj krevet nakon ustajanja, pomogne u raspremanju stola, zalije cveće, ostavi patike na mesto, pomogne pri skupljanju veša… U predškolskom dobu može da složi čist veš u orman, obriše prašinu, pomogne sa lakšom kesom namirnica iz radnje, pomogne pri kuvanju… kako je svako dete različito tako će i pristupati poslovima. Nekom će i sa šest godina biti lako da usisa, dok drugoj deci neće. Sagledajte šta vaše dete može i spram toga mu zadajte obaveze. Ukoliko mu budete davali ono što je teško za njega samo će stvoriti averziju prema svim kućnim poslovima i to će smatrati maltretiranjem.
Mnogi roditelji i stručnjaci vode diskusiju o tome da li deci treba plaćati za obavljene poslove. Mišljenja su podeljenja. Jedni smatraju da to nije u redu, jer nas kućni poslovi prate kroz ceo život i deca se ovim putem uče odgovornosti, dok drugi smatraju da im od malih nogu treba ukazati na to kako svet funkcioniše i kako da vrednuju svoj trud. Bilo kako bilo, ova odluka je na vama, a najvažnije je da neopterećujete vaše dete već da kroz autoritet ali i igru pomognete vašem detetu da nauči koje su prave vrednosti.