Bolesno dete – odlazak lekaru

Ni jednom čoveku nije svejedno kada oseća bol i treba da poseti lekara. Mame i tate koji su tek dobili bebu, pored mnogo pitanja na koja postepeno otkrivaju odgovore upoznajući svoje dete, sigurno osećaju ogromnu brigu, pogotovo za zdravlje svog mališana. Strepnja, strah i neprijatnost su osećanja vezana za posetu doktoru, ali treba da naučite da budete smireni i da to nikako nije vreme za paniku.

Edukacija o znakovima bolesti pomoći će vam najbolje da prepoznate šta se događa i pomognete svom detetu. Veoma je teško u prvim godinama života prepoznati šta se zapravo dešava jer deca još uvek ne pričaju ili ne umeju da objasne šta ih tačno boli, odnosno na koji način. Uz takve situacije, preterana briga roditelja može dovesti do povećanog stresa za koji, zapravo, nije bilo potrebe. Odlazak kod lekara ne treba predstavljati kao nešto zastrašujuće. Bitno je da vi, roditelji,
budete prisebni i ne stvarate tenziju, kao i da pokušate da se ne stresirate, jer dete oseća sve ono što vi osećate.
Posebna je razlika i na mnogo više stvari treba obratiti pažnju kod novorođenčeta.

Za bebe do prva tri meseca trebalo bi da pozovete doktora ukoliko:
– Ima temperaturu iznad 38C koja ne spada ni nakon 20 min posle skidanja odeće
– Ima temperaturu ispod 36,3C koja se ne podiže ni nakon 20 min sa dodatnom odećom
– Iznenada počinje da jede manje nego obično i ne budi se za hranjenje
– Izbacuje više od jedne kašike povraćke, a to se dešava više od dva puta za redom, izleće po sobi i svetlo žute je boje
– Više od šest sati je bez mokrih pelena i pokazuje znake da je bolesna

Pored ovih postoji još simptoma koji zahtevaju neposrednu medicinsku pomoć. Obratite pažnju ako vaše dete ima ukočen vrat, letargična je, ima nesvesticu, mekan i otečen abdomen i još kod dečaka otečeni testisi, zatim modre usne, kašalj, izdisanje, plač prilikom dodira i neutešno plakanje više od dva ili tri sata. Uz sve što vam savetujemo, najbolje jeste da pratite ponašanje svog deteta i polako naučite kako se ponaša i oseća dok je još mala beba i ne može da kaže šta je
muči. Doktor ume da bude pravi bauk kod dece i neko ko kod njh izaziva stanje uplašenosti i odbojnosti. Pored boli koje osećaju, najveći strah se javlja od separacije, odnosno da će roditelji odvesti decu kod doktora i ostaviti ih tamo. Uz taj strah, često se javlja i osećaj krivice jer deca mogu pomisliti da su bolesna zbog prethodnog lošeg ponašanja i da ih roditelji odvode kod doktora kao kaznu. Tada, najveću ulogu treba da odigraju mama i tata i pokušaju na najbolji
mogući način da objasne deci i pomognu im da savladaju strah. Treba slušati svoje dete i u zavisnosti od uzrasta i karaktera, podsticati ga na razgovor, hrabriti ga da postavlja pitanja o svemu što ga zanima i da razgovara o njegovim očekivanjima prilikom posete doktora. Deci
treba objasniti koja je svrha posete lekaru, kako će pregled izgledati, šta će raditi. U tom
razgovoru najbolje je biti iskren, ali i jasan. Posebno je važno da vam veruju i da ih pripremite
ukoliko znate da će biti bolne procedure kao što su davanje injekcije ili vađenje krvi. Objasnite

im da će boleti, upotrebite metaforu i obećajte im da ćete u svakom trenutku biti uz njih. Ukoliko
pomaže ponesite predmete koje dete voli ili omiljenu igračku kao utehu.
Posebno je važan odabir pedijatra. Bitno je da najpre ume dobro da komunicira sa vama, ali i sa
detetom. Da bude nežan i objasni vam na jasan način šta se dešava i kako treba da postupate. Da
bude kompetentan i razume potrebe i strahove vašeg deteta te pristupa na prijateljski, a ne
zapovednički način. Ukoliko vam se ne dopada način na koji obavlja pregled ili celokupna
saradnja, nemojte se plašiti da promenite lekara ili tražite drugo mišljenje.
Nemojte pretiti detetu doktorom. Vrlo brzo će shvatiti da od doktora dobija pomoć i svima će biti
lakše. Dozvolite vašem mališanu da pokaže svoje emocije i budite uz njega. Zagrljaj i roditeljsko
krilo biće mu najbolje utočište.