- 27/02/2020
Čudo zvano život
Najveće čudo za koje svet poznaje, ono što je mnogima i dalje neshvatljivo i ono što i dalje sa sobom nosi mnogo pitanja, iako je nauka na zavidnom nivou i sve se više razvija, jeste život. Kako se spojene jajne ćelije razviju u ljudski oblik jeste najveći dar prirode i zaista jedna stvar kojoj se treba diviti, te upravo iz tih razloga najveća ljubav i briga jeste za tek rođeno ljudsko biće.
Dakle, pokušajte da shvatite, ako je to moguće, da je najsićušniji delić života – jedna jedina ćelija koja se nalazi na samoj granici mikroskopom vidljivog sveta u stanju da se deli i opet podeli stvarajući bilione ćelija u telu jedne bebe.
Kada se jajne ćelije spoje i oplođena jajna ćelija stigne u vašu matericu, mišićavi organ veličine i oblika jedne male kruške, imaće već oko sto ćelija, a unutrašnjost će biti ispunjena tečnošću koje se naziva blastocista. Blastocista ima dva sloja ćelija i od spoljašnjeg sloja će nastati posteljica, a od unutrašnjeg sloja će nastati beba. Kada bi se bilo koje drugo telo stavilo u matericu ona bi se zgrčila da ga izbaci, ali jajnu ćeliju zadržava. Prva nedelja je veoma kritična etapa za oplođeno jaje. Do tog vremena je njegova zaliha hrane mikroskopski malo žumance i gotovo je iscrpna. Ono u tom trenutku traži sebi mesto na zidu materice gde kada se zakači počinje da crpi hranu. Kada se zakači, embrion je konačno bezbedan, ima svoje gnezdo i u svako doba siguran izvor hrane. Od tog trenutka, čuda se ređaju jedno za drugim. Ova majušna bobica života se pretvara u sićušnu šuplju loptu koja se ispunjava tečnošću oko koje se obrazuje membrana koja će postati posteljica. Preko posteljice će zametak novog života uzimati hranu od majke i odbacivati svoje telesne otpadke koji će se odstranjivati preko majčinih bubrega. Od sada pa sve do trenutka rođenja ono će živeti kupajući se u tečnosti koju znamo pod nazivom plodova voda, odnosno supstance koja ispunjava prostor u kome se obrazuje beba. Do kraja treće nedelje ovaj zametak života nije ništa drugo do majušna mrlja sivkastog tkiva. Ali čak i u tom stadijumu ono ima srce, malenu cevčicu koja pulsira kao i sopstveni sistem krvnih sudova. Ono već proizvodi vlastitu krv, koja je postupno nezavisna od krvi organizma u kome se nalazi. Tokom ove nedelje događaju se i druge neobične stvari – obrazuje se mozak mikroskopske veličine, kičmeni stub nalik na končić i još tananiji nervi. Prvi dokazi koštane strukture neće se pojaviti pre šeste nedelje i do tog trenutka čovečiji embrion se ne razlikuje mnogo od embriona drugih sisara. Krajem šeste nedelje počinje da se razaznaje ljudsko biće, čak i golim okom. Tada počinje da se obrazuje glava, a prsti na nogama i rukama će se pojaviti naredne nedelje. Do kraja devete popuno će se uobličiti minijaturno lice, a i dalje će biti neverovatno mala i težiti svega dva grama. Krajem trećeg meseca većina organa je uobličena i funkcioniše, ali je glava ploda mnogo veća u odnosu na veličinu tela. U ovom trenutku majka je već svesna prisutnosti deteta u njenom telu zbog promena koje su joj se dogodile u vidu izostanka menstruacije, mučnine i drugih simptoma. Do sredine četvrtog meseca obrazovani su svi organi i sada je u pitanju samo rast i razvoj. Dete je u stanju da skupi lice u grimasu i stisne oči i pored toga što su mu kapci zatvoreni. Sposobno je da guta i izbacuje urin. Počeće da se bacaka ručicama i nožicama i majka će osetiti prvo pomeranje svog deteta. Početkom petog meseca dete već ima kosu, trepavice i obrve i teži oko kilograma. Do ovog trenutka beba se razvila u sasvim određenog pojedinca. Prvobitna jedna ćelija razmnožila se do te tačke da sada novo biće poseduje osnovni sistem nervnih ćelija za ceo život čiji ukupan broj iznosi 12 biliona. Kada se navrši sedmi mesec beba je dovoljno porasla da ima dobre izgleda da će ostati u životu čak i ako se porodi pre vremena. Tokom ovog perioda posteljica preuzima na sebe i druge zadatke osim hranjenja bebe i izbacivanja otpadaka. Ona je između ostalog postala i žlezda sa unutrašnjim lučenjem. Jajnici ne bi bili u stanju da izluče dovoljno hormona progesterona da bi zadržali jako uvećanu matericu u stanju mirovanja, odnosno prečili njene kontrakcije i i zbacivanje fetusa. Zbog toga posteljica počinje da proizvodi progesteron i pored njega estrogen, hormon koji je potreban za stvaranje tkiva u materici. U poslednjim fazama razvoja beba čini poslednje korake u razvoju svoje ličnosti. Neke bebe čak u stomaku počnu i da sisaju palac.
Tako najzad, nakon devet meseci rasta i razvoja, uzevši sve ono što joj je potrebno od svoje majke, na svet dolazi novo živo biće koje prvi svoj udah najavljuje plačom- možemo to shvatiti i kao da viče od sreće ???? Proces preko kog se rodi svaki muškarac i svaka žena na ovom svetu je skoro nepojmljivo čudesna pojava koju volimo i nazivamo život.