Statistika je nauka kojom se nešto veoma uzbudljivo i zanimljivo pretvori u mnogo dosadnu priču. I to važi i za nas, pedijatre (pobegli na medicine zbog matematike) koji se sa njom borimo svaki dan. Svaki dan računamo percentile, zet skorove i ostale imaginarne brojke- ali ne i bez razloga. Da bi videli kako Vaše dete napreduje moramo da ga uporedimo sa ostalom decom u našoj populaciji. Na ovom tlu, prosečno dečaci na rođenju teže oko 3500 g a devojčice 3400 g. Kažem prosek tj , 50 percentil, što znači da 50% dece u populaciji ima manju telesnu masu, a 50% veću telesnu masu od toga. Npr. ako dete ima telesnu masu na 25 percentilu, to znači da samo 25% populacije ima manju telesnu masu, a 75% ( znatno više) ima veću masu od toga. To govori da je dete manje telesne mase od proseka. Ova statistika je odraz različitih uticaja na dete, pre i posle rođenja (genetika, zdravstveno stanje majke, zdravstveno stanje i uhranjenost deteta). Rast je veoma individualna stvar i on nas obeležava u životu, stoga prilikom savetovanja kod Vašeg pedijatra Vaše dete će se meriti i “stavljati” u percentile da bi se na vreme primetio neki nedostatak i odmah uklonio. Svaki početak je težak. Nakon rođenja “kola rasta“ deteta prvo krenu nizbrdo tj. dete mora da izgubi na telesnoj masi. To se dešava zbog adaptacije deteta na spoljašnju sredinu. Potom do desetog dana života (za decu rođenu u terminu) ili do 14. dana (kod prevremeno rođene dece) dete mora da vrati telesnu masu na onu na rođenju. U daljem periodu normalno počinje period dobijanja na telesnoj masi. Okvirno u prvom tromesečju života dete raste oko 25 grama na dan (750 g mesečno), u drugom tromesečju 20 grama na dan (600 g mesečno), u trećem tromesečju raste 15 grama na dan (450 grama mesečno) i u četvrtom tromesečju 10 grama na dan (300 grama na dan). Odmah da kažem da je ovo statistika a ne apsolutna istina, tj. ove cifre nam pokazuju samo neke smernice kako da pratimo napredovanje u težini. Zato opsesivno merenje deteta, naročito u prvim danima života, u kućnim uslovima, na kućnim vagama dovodi samo do zabune i “paranoje” ukućana, koja nikako ne pomaže roditeljima i detetu. Tokom druge godine dete napreduje u proseku oko 10 grama na dan (300 grama mesečno). Da bi se brzo orjentisali da li dete napreduje ili ne, možemo se poslužiti I sledećim: sa 5 meseci- porođajna težina udvostručena sa 12 meseci- porođajna težina utrostručena sa 24 meseca- porođajna težina učetvorostručena Sada kad smo došli do do 2 rođendana i možda je lakše, ali i dalje dete raste minimum 2-3 kg godišnje. Što se tiče visine, tačnije dužine (jer se do 2 godine se dete meri u ležećem položaju) deca su u proseku na rođenju dugačka 50 cm (50 percentil). Tokom prve godine dete poraste oko 25 cm, tokom druge oko 12,5 cm, tokom treće i četvrte po 6 cm. Tako da sa četiri godine ima 1 metar. Od pete godine do puberteta deca rastu po 5 do 6 cm godišnje. Od puberteta rastu kakva im je genetska predispozicija tj. kakva im je koštana zrelost. Koštana zrelost najviše zavisi od genetike. Tako npr. devojčice dosežu oko 85% svoje visine kada im je koštana zrelost (koja ne mora da se podudara sa godinama života) 10 godina, a 95% svoje visine kada im je koštana zrelost oko 13 godina. Za dečake je to malo drugačije, 85% svoje visine dobiju kada im je koštana zrelost 12 godina, a 95% svoje visine će imati kada je koštana zrelost 15 godina. U slučaju sumnje na nizak rast (od strane pedijatra), koštana starost se određuje snimkom šake koja se poredi se sa Grojlih Pajl atlasima. Obim glave je još jedan parameter koji mora da se prati kod deteta. Prosečan obim glave na rođenju je oko 34 cm, sa 6 meseci života 43 cm, a sa godinu dana oko 47 cm. Potom sa 4 godine obim glave je oko 50 cm, sa 18 godina 56 cm. Ono što bi trebalo da ostane kao zaključak nakon ovoliko mnogo cifara jeste da je Vaše dete jedinstveno kao i njegov rast. Imajte poverenja u Vašeg pedijatra jer on ove cifre zna jako dobro. Na Vama je da budete informisani, ali morate znati da ova statistika može laiku da zatvori oči, a pravom lekaru da otvori. Imajte veru u Vaše dete jer nije lako odrasti u ovom svetu velikih očekivanja. I na kraju verujte sebi kao roditelju, nekada je to najbolje što možete pružiti Vašem detetu.