Vraćala sam se sa posla preko Fruške Gore. Mislim da mi je najlepša sada, u miholjsko leto, kad krošnje krenu da se prelivaju u svim bojama zemlje i šume, a kroz lišće uhvatiš zrak sunca, i osetiš onaj bogati miris zrele godine, kad te sve mami da iskorištiš dan i osetiš sve što se osetiti može pre nego što se navuku jesenji oblaci. Idem po tortu, treba da presvučem klinke za rođus žurku u Mamarijumu, razmišljam da li da otkucam šta treba čim dođem kući, ili uveče kad zaspu. Pomalo sam nostalgična, malo više umorna, nadam se da torta neće postati izvrnuta torta na putu do kluba.
Znate kako kažu, treba uživati u trenutku, a osetim da mi izmiče u svom planiranju, dok u pozadini lagano cvrči osećaj ponosa, i malo nostalgije, i malo ljubavi, i smejem se ka suncu, i šuma blista.
Dve godine. Za dve godine beba poraste u malo dete. Za dve godine, kažu da znaš da li si sa svojim poslom uradio dobru stvar. Dve godine Mamarijuma, i dan je prelep, i prijatelji stižu. Prijatelji jesu ono što nas je definisalo od samog početka. Prijateljstvo su bili dani na Štrandu, kad su naše bebice bile male veknice, a leto dugo i toplo. Prijateljstvo je bilo temelj, da shvatimo šta želimo posle tog leta, i da nas duga zima neće ostaviti same u stanu, dok pokušavaš da uhvatiš svoj prošli život koji prolazi na paralelnoj traci. Prijateljstvo su bili svi ljudi koji su tog avgusta stali pored nas, i napravili stvarnom poluuhvatljivu viziju podrške koju smo htele da pružimo, znanja koje smo imale,i o onom što smo naučile i što je još važnije, o onom što nismo na vreme naučile. Svesnost da je u roditeljstvu najvažnije da pružiš najbolje od sebe u datom trenutku, u skladu sa najtačnijom informacijom koju u tom trenutku imaš. Isto prijateljstvo i isto znanje koje nam je izmicalo dok smo u kišnim danima, same sa bebama, kliktale po internetu tražeći odgovor na sve što nismo znale.
Kažu da je potrebno selo da podigne dete, to selo je potrebno i da podigne majku. Ta sela, i ta podrška, je nešto što je nestalo danas, između betona, traženja parkinga i wi-fi signala. To selo, i ta podrška je ono što želimo da pružimo u Mamarijumu. Prijateljstvo je ono što je rodilo ovo naše malo selo, prijateljstvo jeste onaj cilj kojem težimo. Koliko smo samo naučile za ovo vreme, da donosimo odluke, da prihvatamo intuiciju, da grabimo kad bismo najradije se zavukle negde i pravile se da ništa ne zavisi samo od nas, da preporustimo svoju ideju i drugima, kako bi dalje mogla da raste samostalno, i zauzme svoje mesto u narativu današnjice. Koliko smo samo naučile da cenimo to prijateljstvo, i koliko smo novih, divnih istih takvih žena upoznale, naučile smo da budemo zahvalne za svaki dan, kad je naše“čedo“ ispunjavalo svoju svrhu. Bebice koje su se tek rodile kad smo počinjale, postale su hrabri mali istraživači. Gledale smo prve korake , i prve pesme i prve osmehe. Slušale smo priče koje su nas povezivale, razmenjivale iskustva, i opraštale sebi ono što smo smatrale podbačajem. Iste brige, isti strahovi, ista knedla u grlu, isti dirnuti pogled i ponosni osmeh je kod svake od nas, svake od vas koja je došla u naše malo selo i podelila svoj put kroz roditeljstvo sa nama.
Krećem da oblačim moje curice, idemo da vičemo Torta, Torta i da duvamo svećice bezbroj puta.
Za sve vas i za sve nas, hvala vam za poverenje koje ste nam pružili da budemo deo vaših srećnih uspomena.
Ljubimo vas od neba do krticine kuće :-*
Mesec: oktobar 2017.
Razvijalica
RAZVOJ FINE MOTORIKE /Reč vaspitača
FINA MOTORIKA je niz koordiniranih pokreta kostiju, zglobova i mišića šake (posebno prstiju) radi izvođenja malih preciznih pokreta.
Usko je vezana za koordinaciju oko-ruka ( mogućnosti da ruka i prsti pravilno izvrše zadatak koji smo videli okom). Fina motorika nužna je za izvođenje nebrojeno mnogo svakodnevnih zadataka koje mi odrasli izvodimo sa lakoćom, a koje deca od rođenja do predškolske dobi moraju uvežbavati kroz zabavne aktivnosti koje će im biti ponuđene kao igra.
Zašto je sve važna fina motorika?
Fina motorika ruku, šake i prstiju, je veoma važna za razvoj psihosocijalnog života deteta.Ona podstiče misaone procese, učestvuje u ispoljavanju kreativnosi, a povrh svega uklapa svoje aktivnosti sa govorom, osećanjima i čulima. Takođe dete koje ima dobro razvijenu finu motoriku, biće sposobno da izvrši praktične aktivnosti koje se odnose na brigu za samoga sebe: pravilno jesti kašikom,viljuškom, kasnije i nožem, počistiti prosutu hranu, otvoriti/zatvoriti bočicu sa vodom, otkopčati/zakopčati jaknu,zavezati cipele, očešljati se, ….. Kasnije kada se bude pripremalo za školu, lakše će usvojiti pravilno držanje olovke, gumice, rezanje olovaka, slikanje četkicom, sečenje makazama,….
Detetu, kojem se u ranom uzrastu nude vežbe za razvoj fine motorike takođe će doživljavati svet oko sebe čulom dodira. Pa će tako vlastitim iskustvom naučiti šta je teško, lako, malo, veliko, glatko, hrapavo,hladno, toplo,… Biće veće njegovo životno iskustvo, a samim tim i bogatiji rečnik kojim će se dete izražavati.
Šta je to, što pozitivno utiče na razvoj fine motorike?
Da li su to skupe igračke? Ne. U svom domu okruženi smo raznim materijalima koji pozitivno utiču na razvoj fine motorike deteta. Naš dom, je kao „zlatna škrinja“ blaga koja samo čeka da je otvorimo i ponudimo deci. To mogu biti (štipaljke, prazne plastične ambalaže, papir, selotejp traka,….). Sve ove predmete možemo detetu ponuditi kao mogućnost za razvijanje fine motorike.
VAŽNO:
- Insistirajte da Vaše dete sve predmete uhvati palcem i kažiprstom.
- Sve što mu ponudite kao mogućnost vežbe, prilagodite njegovim potrebama i uzrastu
(previše zahtevne igre, mogu da deluju demorališuće na dete).
Stimulacija:
Da bi se razvoj fine motorike odvijao nesmetano, važno je da dete bude stimulisano tj. motivisano. Važno je učestvovati zajedno sa njim u igri i pokazati mu kako se i na koji način nešto radi Obavezno ga ohrabriti da pokuša samo da izvrši zadati zadatak. Kada je zadatak izvršen, najbolja nagrada za njegov trud je zagrljaj, poljubac i aplauz.