Mesec: novembar 2017.

Često tokom vizite sa pacijentima, kada saopštimo majci novorođenčeta da dete ima žuticu, dobijamo veoma zabrinut, uplašen i razočaran izraz lica kao odgovor. Šta će tada smiriti uznemirenu porođenu ženu? Mislim da je odgovor na ovo pitanje jednostavan: tačna informacija.
Novorođenačka žutica je STANJE ili DEO adaptacije deteta na spoljašnju sredinu. Priroda je to sve lepo uredila. Naime, dok je u Vašem stomaku (dok je kod majke na stanu i hrani) ima ograničen dotok kiseonikapreko posteljice i zbog toga dete ima veći broj crvenih krvnih zrnaca (nosači kiseonika do organa). Što znači: kada ima manjka kiseonika, potreban je veći broj nosača da bi se svi organi fetusa dobro razvijali i ishranjivali. Ovaj transport kiseonika eritrocitima- crvenim krvnim zrncima, omogućava materija pod nazivom hemoglobin. Kada se dete rodi, izlazi u spoljašnju sredinu koja je veoma bogata kiseonikom. Tada prestaje potreba za velikim brojem eritrocita i oni prestaju da se stvaraju, te počinju polako da se razlažu u krvotoku novorođenčeta. Hemoglobin se hemijskim putem razgrađuje u materiju koja se zove bilirubin ( koji se nakuplja u koži i izaziva žućkastu prebojenost kože- ŽUTICA). Sada imamo pojačano stvaranje bilirubina koji se mora izbaciti iz organizma preko jetre. Jetra novorođenčeta (kao i svi ostali organi) je nezrela,nema dovoljno enzima za preradu bilirubina. Jetri je tekođe potrebna energija za ovaj proces. Dete u prvim danima života nema dovoljno energije, jer ne unosi dovoljno hrane i svu energiju troši na opstanak u spoljašnjem svetu (termoregulacija, metabolizam… itd.). Iz tog razloga dolazi do stvaranja najčešćeg oblika novorođenačke žutice – fiziološka žutica.
Ređe, uzroci žutice novorođenčeta mogu biti patološki (zbog neslaganja krvnogrupnih sistema, infekcija I drugih mnogo ređih bolesti). Ovakve žutice se uglavnom stvaraju u prvih 24h, zahtevaju lečenje.
Da se vratimo na fiziološku žuticu. Ona se javlja u 2-3 danu najčešće i može da traje i do 2 meseca života. Postoje dva oblika fiziološke žutice: žutica NA DOJENJU i žutica NA MAJČINOM MLEKU. Ova dva pojma zvuče isto ali su mehanizmi nastanka različiti. Žutica na dojenju nastaje iz razloga koji sam ranije napomenuo, a to je postepeno stvaranja mleka, samim tim i “gladi” deteta. Jetra nema dovoljno kalorija da izbacuje bilirubin. Žutica na majčinom mleku nastaje jer je mleko majke bogato pregnandiolom ( hormone majke) koji blokira vezivanje bilirubina za enzme pomoću kojih se izbacuje bilirubin. Ova vrsta žutice počinje od 5 do 8 dana života. Ove dve vrste se nastavljaju jedna na drugu tako da se i ne razvajaju.
Kako se fiziološka žutica tretira? Svetlost- fototerapija. Ko je izumeo fototerapiju? Nećete verovati kaluđerice u 18 veku. Naime mudre kaluđerice koje su u to vreme bile zadužene za čuvanje siročića, shvatile su da kada izvode decu napolje u šetnju, novorođenčad budu manje žuta i pospana. Danas se koristi moderna lampa koja emituje svetlost plavog spektra. Ova svetlost pretvara bilirubin iz kože u lumirubin koji se lakše izbacujuje bubrezima i samim tim smanjuje koncentraciju bilirubina u krvi. Fototerapija se sprovodi prema koncentraciji bilirubina u krvi , kao Ii u zavisnosti od dana života. Naravno uvek se void računa da se stave naočare za sunčanje(da se zaštite oči novorođenčeta). Postoje i druge metode lečenja koje se gotovo nikada ne primenjuju kod fiziološke žutice: zamena krvi i imunoglobulini. Oni se praktikuju samo kod mnogo ređih patoloških žutica.
Ono što roditelje najviše brine jeste da li će bilirubin oštetiti organizam novorođenčeta. Bilirubin je bio ozloglašen dugo vremena da izaziva oštećenja mozga. Oštećenje mozga nakupljanjem bilirubina se javlja kod prevremeno rođene dece, sa ekstremno povišenim vrednostima bilirubina (najčešče patološkog uzroka) i takve žutice se sprečavaju u modernim novorođenačkim odeljenjima kao što je naše.
Novija naučna istraživanja govore o bilirubinu kao ZAŠTITI novorođenčeta. Naime bilirubin je prirodni antioksidans ( bori se protiv slobodnih radikala). Kada se dete rodi i izađe u spoljašnju sredinu bogatu kiseonikom i slobodnim radikalima (optuženi za oštećenja ćelija mozga, krvnih sudova, očiju ), bilirubin deluje protektivno. Dokazano je da čak i odrasli ljudi koji “požute” kada su u stanju stresa, umorni ili bolesni (Žilberov sindrom- imaju blago povišene vrednosti bilirubina), žive duže jer imaju manju šansu da dobiju infarkt, šlog i maligne bolesti. Ne kaže naš narod uzalud ” Žuti žutuju, crveni putuju”.
E sada sledi Vaše pitanje: Ako je bilirubin tako dobar, zašto uopšte moramo da sunčamo dete i što dete ne puštamo kući?. Odgovor je: To moramo da radimo jer bilirubin ima i uspavljujući efekat, te ako vrednosti bilirubina rastu (a normalno rastu svakim danom), nećete moći da nahranite dete, dete neće dobijati dovoljno energije, jetra neće moći da razgradi bilirubin i ulazite u začaran krug. Vaš pedijatar će odlučiti (po knjigama) kada je bezbedno da vodite bebu kući.
Savet nakon svega navedenog je: Samo malo srpljenja! Jedan ili dva dana više u porodilištu, neće Vam naškoditi, a dobijate sigurnost i relaksiranost (taman za dojenje). Dete će i kod kuće biti jedno vreme žuto, ali ako se budi, uredno mokri, ima stolicu i lepo sisa žutica mu neće škoditi. Nemojte da Vas neko nagovori da prekidate podoje! NIKAKO! To je najlakše ali i najpogrešnije. Podoji se veoma lako mogu narušiti. Ne uskraćujte Vašem detetu najoptimalniju hranu i sigurnost koju pruža majka. To je ta neraskidiva veza majke i deteta. To je ono što ćete se uvek sa osmehom na licu sećati.

Statistika je nauka kojom se nešto veoma uzbudljivo i zanimljivo pretvori u mnogo dosadnu priču. I to važi i za nas,  pedijatre (pobegli na medicine zbog matematike) koji se sa njom borimo svaki dan. Svaki dan računamo percentile,  zet skorove i ostale imaginarne brojke- ali ne i bez razloga. Da bi videli kako Vaše dete napreduje moramo da ga uporedimo sa ostalom decom u našoj populaciji. Na ovom tlu, prosečno dečaci na rođenju teže oko 3500 g a devojčice 3400 g. Kažem prosek tj , 50 percentil, što znači da 50% dece u populaciji ima manju telesnu masu, a 50% veću telesnu masu od toga. Npr. ako dete ima telesnu masu na 25 percentilu, to znači da samo 25% populacije ima manju telesnu masu, a 75%  ( znatno više) ima veću masu od toga. To govori da je dete manje telesne mase od proseka. Ova statistika je odraz različitih uticaja na dete, pre i posle rođenja (genetika, zdravstveno stanje majke, zdravstveno stanje i uhranjenost deteta). Rast je veoma individualna stvar i on nas obeležava u životu, stoga prilikom savetovanja kod Vašeg pedijatra Vaše dete će se meriti i “stavljati” u percentile da bi se na vreme primetio neki nedostatak i odmah uklonio.
Svaki početak je težak. Nakon rođenja “kola rasta“ deteta prvo krenu nizbrdo tj. dete mora da izgubi na telesnoj masi. To se dešava zbog adaptacije deteta na spoljašnju sredinu. Potom do desetog dana života (za decu rođenu u terminu) ili do 14. dana (kod prevremeno rođene dece) dete mora da vrati telesnu masu na onu na rođenju. U daljem periodu normalno počinje period dobijanja na telesnoj masi. Okvirno u prvom tromesečju života dete raste oko 25 grama na dan (750 g mesečno), u drugom tromesečju 20 grama na dan (600 g mesečno), u trećem tromesečju raste 15 grama na dan (450 grama mesečno) i u četvrtom tromesečju 10 grama na dan (300 grama na dan). Odmah da kažem da je ovo statistika a ne apsolutna istina, tj. ove cifre nam pokazuju samo neke smernice kako da pratimo napredovanje u težini. Zato opsesivno merenje deteta, naročito u prvim danima života, u kućnim uslovima, na kućnim vagama dovodi samo do zabune i “paranoje” ukućana, koja nikako ne pomaže roditeljima i detetu.
Tokom druge godine dete napreduje  u proseku oko 10 grama na dan (300 grama mesečno). Da bi se brzo orjentisali da li dete napreduje ili ne, možemo se poslužiti I sledećim:
                        sa 5 meseci- porođajna težina udvostručena
                        sa 12 meseci- porođajna težina utrostručena
                        sa 24 meseca- porođajna težina učetvorostručena
Sada kad smo došli do do 2 rođendana i možda je lakše, ali i dalje dete raste minimum 2-3 kg godišnje.
Što se tiče visine, tačnije dužine (jer se do 2 godine se dete meri u ležećem položaju) deca su u proseku na rođenju dugačka 50 cm (50 percentil). Tokom prve godine  dete poraste oko 25 cm, tokom druge oko 12,5 cm, tokom treće i četvrte po 6 cm. Tako da sa četiri godine ima 1 metar. Od pete godine do puberteta deca rastu po 5 do 6 cm godišnje. Od puberteta rastu kakva im je genetska predispozicija tj. kakva im je koštana zrelost. Koštana zrelost najviše zavisi od genetike.  Tako npr. devojčice dosežu oko 85% svoje visine  kada im je koštana zrelost (koja ne mora da se podudara sa godinama života) 10 godina, a 95% svoje visine  kada im je koštana zrelost oko 13 godina. Za dečake je to malo drugačije, 85% svoje visine dobiju kada im je koštana zrelost 12 godina, a 95% svoje visine će imati kada je koštana zrelost 15 godina. U slučaju sumnje na nizak rast (od strane pedijatra), koštana starost se određuje snimkom šake koja se poredi se sa  Grojlih Pajl atlasima.
Obim glave je još jedan parameter koji mora da se prati kod deteta. Prosečan obim glave na rođenju je oko 34 cm, sa 6 meseci života 43 cm, a sa godinu dana oko 47 cm. Potom sa 4 godine obim glave je oko 50 cm, sa 18 godina 56 cm.
Ono što bi trebalo da ostane kao zaključak nakon ovoliko mnogo cifara jeste da je Vaše dete jedinstveno kao i njegov rast. Imajte poverenja u Vašeg  pedijatra jer on ove cifre zna jako dobro. Na Vama je da budete informisani, ali morate znati da ova statistika može laiku da zatvori oči, a pravom lekaru da otvori. Imajte veru u Vaše dete jer nije lako odrasti u ovom svetu velikih očekivanja. I na kraju verujte sebi kao roditelju, nekada je to najbolje što možete pružiti Vašem detetu. 

Prva godina razvoja vašeg deteta je period kada uočavamo svaku promenu kretanja i komunikacije vaše bebe sa okolinom i radujemo se njoj.
Stanje i brze promene razvoja možemo podeliti u tri velike faze koje su međusobno isprepletane i povezane.
-razvoj grube motorike ( od stabilnosti na leđima i stomaku, preko okretanja, sedenja, puzanja, do stajanja i hodanja)
-razvoj fine motorike (različiti načini hvatanja predmeta)
-socijalna interakcija i razvoj govora
Moramo imati na umu da su ove faze usko povezave, u stalnoj interakciji i imaju faze uspona i stagnacije tj. sazrevanja. Tako, tak kada nam je beba stabilna u položaju na stomaku, stvara uslov za hvatanje igračke, a zatim i potrebu za okretanjem sa leđa na stomak i obrnuto da bi došla do igračke.
Kada će se koja aktivnost javiti zavisi prvenstveno od zrelosti nervnog sistema i celokupnog organizma, ali i od našeg angažovanja, koliko ćemo se baviti detetom i davati mu stimulaciju za neku aktivnost. Kroz vežbice za bebe dajemo im podsticaj za ovladavanje novih pokreta i veština, a samim im i radost za istraživanjem svoje okoline kroz kretanje, bilo da je to okretanje, bauljanje, puzanje ili hodanje. Ciljanim vežbicama postižemo čvrstinu zglobova i mišića, pravilno formiramo građu naše bebe što je preduslov za pravilno držanje i stabilnost tela u celini.

Osnovne smernice za vežbanje vaše bebe:

1. Stimulacija mora biti primerena uzrastu.
2. Počnite vežbicu od položaja iz kog beba može sa lakoćom da izvede sledeći.
3. Krenite od lakšeg ka težem zadatku.
4. Vežbajte kroz igru sa značenjem i propratite je pesmom, pričom i ohrabrivanjem. Ona treba da bude zadovoljstvo za bebu.
5. Sa bebom vežbajte kada je raspoložena, sita i zdrava. Napravite neki ritam vežbanja, dužinu trajanja vežbica i vreme dana kada joj najviše odgovara.
6. Ne upoređujte mogućnosti vašeg deteta sa detetom iz vaše okoline. Posmatrajte ga i stimulišite u pravcu i ritmu koji njemu odgovara kao individualnoj ličnosti.

Zadatak roditelja i onih koji su uključeni u odrastanje vašeg deteta je da mu obezbedimo kontinuiran priliv informacija kako bi pomogli pravilan razvoj bebinog organizma i dali osnovu za kvalitetna predstojeća očekivanja i izazove našeg deteta.

Dragi naši,
Obraćamo Vam se u nadi da ćete se priključiti našoj kampanji MAJICA JEDNA DONACIJE VREDNA- udruženja Čika Boca koja je u toku za pomoć deci koja boluju od raka.
Specifičnost kampanje je to što nije u pitanju klasična donacija, već sredstva za ove mališane prikupljamo kroz prodaju majica i promo paketa.Na njih štampamo logo udruženja da zajedno proširimo svet da postoje ova bolesna deca kojoj je pomoc neophodna.
Osnovna nit vodilja ove kampanje jeste da uključimo što više ljudi koji će nositi ove majice i na taj način širiti svest o potrebi pomaganja, kao i o mogućnosti uključivanja u projekat Udruženja Čika Boca i Boost Team- a i pomaganja deci oboleloj od raka.
Čika Boca je udruženje roditelja, staratelja i prijatelja dece obolele i lečene od malignih bolesti. Na žalost, u Srbiji svake godine oko 350 dece oboli od neke vrste raka.
Sredstva potrebna za rad udruženja vrlo su visoka i godišnje je Udruženju za osnovno funkcionisanje neophodno oko 3, 5 miliona dinara. Rad i opstanak Udruženja Čika Boca zavisi isključivo od pomoći donatora, svaki prikupljen dinar je i više nego dobrodošao, a Vas pozivamo da se pridružite kampanji i postanete deo naše priče.
Porudžbinu možete ostvariti putem e-maila jelena.boostteam@gmail.com ili putem broja telefona 066/220-227.
U nadi da ćete kupovinom majica pomoći dečici oboleloj od raka i bar malo im olakšati teško detinjstvo,
Srdačno Vas pozdravljam,
Jelena Bunčić
Udruženje Čika Boca/Boost team doo Novi Sad
e-mail: jelena.boostteam@gmail.com
​mob: 066/220-227