Mesec: januar 2018.

Rak grlića materice – najčešće postavljana pitanja

Evropska nedelja prevencije raka grlića materice se obeležava od 22. do 28. januara, s ciljem da se proširi svest o važnosti redovne kontrole i prevencije ove bolesti. U ovom tekstu nam je prof. dr Ljiljana Segedi pomogla da odgovorimo na najčešće postavljena pitanja u vezi sa ovom bolešću.

Koji su najčešći uzročnici?
– Danas se zna da je za nastanak karcinoma grlića materice neophodna HPV infekcija donjeg genitalnog sistema, visokoonkogenim tipovima humanog papiloma virusa (HPV). Najčešće, u oko 70%-80% slučajeva, su to HPV tipovi 16 i 18. Međutim, neće svaka žena sa HPV infekcijom dobiti karcinom grlića materice. Dodatni faktori tzv. kofaktori potrebni za nastanak intraepitelijalnih lezija i karcinoma grića materice su: pušenje, oslabljen imunitet (udružena imunosupresivna stanja), češće oboljevanje od drugih seksualno prenosivih infekcija, loši socio-ekonomski uslovi života.

Koji su simptomi?
Karcinom grlića materice razvija se veoma sporo i u većini slučajeva potrebno je 4 do 17 godina da se na grliću bez promene razvije karcinom. Tokom tog perioda žena nema nikakve simptome. Kada se rak grlića proširi, obično daje sledeće simptome: krvavljenje posle polnog odnosa, uporan sukrvičav vaginalni iscedak i bol u maloj karlici.

Zbog čega se radi Papanikolau test?
– Papanikolau test je skrining metoda za rano otkrivanje karcinoma grlića materice. Eksfolijativna citologija, kao osnova Papa testa, je dijagnostička metoda kojom se analiziraju deskvamirane ćelije sa grlića materice i iz cervikalnog kanala u cilju otkrivanja prisustva atipičnih ili malignih ćelija. Cilj uzimanja Papanikolau brisa je da se spreči nastanak invazivnog karcinoma grlića materice na taj način što će se bolest otkriti u fazi prekanceroznih promena.

Da li je Papanikolau test dovoljan ili se moraju raditi još neka ispitivanja i koliko često?

U 10-20% slučajeva Papanikolau bris može biti lažno negativan. To znači da je Papanikolau test uredan (Papa I ili II grupa) a da na grliću ipak postoji promena tipa prekanceroze ili karcinoma. Smatra se da su greške u citološkim rezultatima posledica laboratorijske greške (50%) kao i loše uzetih briseva (50%). Zbog toga je važno istaknuti značaj kliničkog pregleda odnosno vizualnu inspekciju grlića materice kao i iskustvo ginekologa u prepoznavanju ove patologije. Da bi se povećala dijagnostička tačnost može se uraditi kolposkopski pregled grlića materice. Citologija zajedno sa kolposkopijom povećava tačnost u dijagnostici na 98%. Poslednjih godina se preporučuje i uzimanje brisa za identifikaciju HPV infekcije.

Da li neko ko je vakcinisan i dalje mora da radi Papanikolau testove i zbog čega?
– Osoba koja je primila HPV vakcinu treba i dalje da radi Papanikolau test zato što HPV vakcina štiti samo od infekcije
sa HPV tipovima 16 i 18 kao uzočnicima oko 70- 80% svih karcinoma grlića materice. Međutim ova vakcina ne štiti ženu od infekcije drugim visokoonkogenim tipovima HPV virusa kao što su tipovi 31, 33, 35, 39, 45, 51, 52, 56, 58, 59, 68, 73, 82.

U kojim slučajevima Papanikolau test može biti abnormalan, a da nije u pitanju karcinom?
– Pored karcinoma, Papnikolau test može biti abnormalan u slučajevima postojanja upalnih procesa u vagini i grliću materice, zatim kod postojanja atrofičnih promena (kod peri- i postmenopauzalnih žena) kao i u slučajevima postojanja prekanceroznih promena na grliću materice (L-SIL i H-SIL lezije).

Da li je karcinom grlića materice izlečiv?
– Karcinom grlića materice je izlečiva bolest ukoliko se otkrije u početnom-neinvazivnom stadijumu. Ukoliko se radi o početnom – invazivnom stadijumu bolesti, onda je veoma važan negativan prognostički faktor pored veličine tumora i dubine stromalne invazije i prisustvo limfo-vaskularne invazije. Prisustvo metastaza u limfnim čvorovima u stadijumu IB smanjuje petogodišnje preživljavanje sa 85% na 50%.

Kada je najbolje vreme da se radi Papanikolau test ( u toku menstrualnog ciklusa)?
– Najbolje vreme da se uradi Papanikolau test je prva faza (polovina) menstrualnog ciklusa, odnosno prvih 5- 7 dana posle završetka menstruacije. Pre uzimanja brisa ne treba raditi vaginalna ispiranja.

Ko sve treba da radi Papanikolau test i koliko često?
– Sa redovnim ginekološkim pregledom i uzimanjem Papanikolau brisa treba započeti posle tri godine od početka seksualne aktivnosti, a najkasnije u starosti od 21 godine ako je žena imala odnose. Posle dva uzastopna normalna Papanikolau brisa urađena u razmaku od godinu dana, periodični pregledi sa uzimanjem Papa brisa ženama koje pripadaju grupi niskog rizika mogu se raditi u dužim vremenskim intervalima, na 2-3 godine. Za seksualno aktivne žene mlađe od 30 godina, kao i za žene grupe povišenog rizika predlaže se uzimanje Papa brisa jednom godišnje. Posle 65. godine, pod uslovom da je žena redovno dolazila na preglede i da su nalazi bili normalni i grlić bez vizuelnih promena, Papa bris može se raditi u dužim vremenskim razmacima, na 2-3 godine.

Ukolikoseotkrijekarcinomkojisusledećikoraci? Kakva terapija je tada potrebna?
– Kada se otkrije karcinom grlića materice potrebno je pre svega utvrditi stadijum bolesti. Kliničko određivanje stadijuma bolesti po FIGO klasifikaciji u svojoj osnovi ima ginekološki pregled: pregled pod spekulima, palpatorni vaginalni i rektalni pregled. Kod mikroinvazivnog karcinoma grlića materice neophodno je uraditi i dijagnostičku konizaciju grlića materice koja može biti istovremeno i terapija. Kod sumnje na invazivni oblik bolesti potrebno je uraditi i dodatna dijagnostička ispitivanja: NMR male karlice, cistoskopiju, intravensku urografiju, rektosigmoidoskopiju, RTG pluća. U zavisnosti od stadijuma bolesti sprovodi se operativno lečenje, nakon koga kod nekih pacijenata sledi i dodatna zračna i hemioterapija. U uznapredovalim stadijumima bolesti prvo se predlaže sprovođenje zračne terapije a potom se razmatra mogućnost za operativno lečenje.

Prof. dr Ljiljana Mladenović Segedi
Zahvaljujemo se na pomoći poliklinici Selecta, Novi Sad

Dve godine mamarijumstva – iz ugla jedne mame i jedne ćerke

Uh, dve godine zvuči mnogo, ali nekako brzo je prošlo, prebrzo mogu reći. I čini mi se da je to dobro. Znači bilo je lepo i još uvek je.
Sve je počelo polako, u stilu “Zvuči zanimljivo. Idem da vidim kako izgleda u praksi ”.
Kako to ide kada ste sa malim detetom kod kuće, najviše se družite sa mamama iz parkića gde pokušavate da preživite deo dana pre ručka i onog dnevnog spavanja kome se od jutra radujem. Jedna od tih novih prijateljica mi je rekla da se kod nas u komšiluku otvorio klub za mame i trudnice. Prva misao mi je bila “sjajno, za mene u pravi čas”. Bila je jesen i bližila se zima i brinulo me kako ćemo je moja Petra i ja preživeti. Pomisao na sive hladne tmurne dane i česte kiše koje nam neće dozvoliti da budemo dugo vani u parkiću  pomalo me plašila.
Petra je radoznala devojčica i voli da se druži sa drugom decom i u stalnoj je potrazi za nekom vrstom akcije. Kako su loši dani bili sve češći, u parku je bilo sve manje dece, a i nama nije bilo baš zabavno u mokrom parku. Njene akcije je bilo sve manje, a kućne nervoze sve više, samim tim i moje.  Trebala nam je obema neka promena sadržaja i ritma. I kako se sve u životu dešava kada se za to ispuni vreme, tako je bilo i u slučaju mamarijumstva. 
Pozvala me je ta “parkovska” prijateljica da jednog baš takvog tmurnog jesenjeg dana odemo do tog Mamarijuma da vidimo šta nude i kako sve izgleda. Činilo mi se da smo i Petra i ja to oberučke prihvatile. Njih dve i nas dve, dvoje kolica, termin za užine i moguće presvlačenje pelene u toku satvremenskog druženja. Hm, zvučalo je zanimljivo.
Došle smo bez nekih velikih očekivanja. Moja ideja je bila kako ćemo promenti ambijent, Petra će se zabaviti sa Ninom u igri, a da nije neka igraonica sa gomilom starije dece pa ću možda uspeti koju reč i razmeniti sa odraslim ljudima. Dočekao nas je otvoren prostor prilagođen za vršljanje male dece, kako onih puzavaca tako i onih ne još veštih trkača. Prijatana energija ljubičastih tonova i vedra devojka koja je vrlo brzo animirala naše dve “aždajice”. Popile smo čaj i site se izdivanile u mirnom pogledu na našu decu koja su jurcale po velikoj sobi i čas crtale kredamo po zidu obojanom chalck boar bojom, umetale oblike u koje kakve guralice i plastične lopte, listale slilovnice i slagale neke gumene životinje… Male princeze su se izistinski zabavljale, a samim tim i nas dve. Užina je obavljena u stolici za hranjenje koje klub ima, presvlačiliste, vlažne maramice, plastične čaše, kašičice….  “PA OVO JE ZEMLJA ZA NAS “ . Prva poseta je prošla sjajno i više od toga. Njih dve su se ponašale ko iz slikovnice, lepo su se igrale, lepo užinale, kad se primaklo vreme spavanju spakovale smo se u kolica i svaki karavan je otišao svojoj kuci.
Posle par lepih dana opet kiša… ”Ništa, Petronija, idemo u Mamarijum. Želis da pišeš kredama po zidu? “. Njeno nervozno kenjkanje i trljanje nosa sam razumela kao DA. Ovog puta bez podrške iz parka smo se domogle ljubičastog kutka. I bi haos! Kakav šok, kad se čovek nada da će biti bar upola dobro ko prošli put…tdaaaa, iznenađenje. Petra šiz, ne mogu je ni sa čim zabaviti. Jao, česta slika roditeljsta kakvo se može videti u prolazu u gradu ili marketu. Onaj momenat kad pomislim: “šta mi je ovo trebalo?”.
Nismo se baš ogrejale u klubu, otprašile smo kući. Dobile smo još jedan zub posle par dana od nemilog događaja. Eto nekakvog opravdanja za prethodnu predstavu. Ali ono što me vratilo nazad je činjenica da me niko tamo zbog Pecinih “izliva” nije kritički pogledao niti se pozvao da me obasipa roditeljskim savetima kako treba. Par prisutnih mama me gledalo sa bodrenjem i rečima:”danas je takav dan, sutra je novo poglavlje. Juče smo Danilo i ja imali situaciju u marketu……”. I sve tako su se ređale priče i ja sam se osetila tako normalno. Nekako, mama među mamama. Sva deca se i smeju i šize i trče i padaju i uče i tupe i jedu i ne jedu… Razumele smo se. Nekako, srela sam ovde žene koje su bile u istom sosu kao i ja. Sama sa decom i redovnim dnevnim zadacma koji ti nekad dojade, nekad ih sa puno elana obavljaš. Nekad si tako ponosna na svoje “čudovište”, a nekad si van sebe zbog nekog besa svog mladunčeta  koje ne možeš da ukapiraš, zašto sad to.
Najlepše i najdragocenije od svega je to što sam tu mogla da pričam otvoreno o svemu tome i da čujem razne verzije drugih roditeljskih izazova, da se uporedim, ocenim, utešim, umirim… Društvo mama kojima nije mučno slušati o roditeljstvu i deci kao drugaricama koje još nemaju potomstvo. To mi je trebalo, mojih sat vremena u toku dana za roditeljski odušak. Petra se zabavljala sa njenim drugarima ,a ja sa mama. Prosto smo uživale.
Tu sam krenula posle duge pauze na treninge. Klub nudi fitnes za mame i trdnice. To je za mene bilo otkrovenje. U istom tom, sad već mogu reći našem prostoru je krenuo program fitmamas. Pa, može li bolje. Nas četiri mame sa decom se skupimo posle jutarnjih kućnih aktivnosti i na trening. Petra se ili motala oko mene ili se zabavljala u puzarijumu ili pak urnisala trenera koji joj je bio užasno zabavan. Bodrile smo jedna drugu u vraćanju tela u preporođajnu kilažu. Imale smo tri puta nedeljno po sat vremena trenera za sebe. Stpljivo je čovek radio sa nama neurotičnim mama, nesrećnim zbog promena nastalih kao posledica blagoslova zvanog trudnoća. Otkrile smo jedna drugoj tajne strije i druge strahote. Te ispovesti su nas zbližile. Družimo se i sad. Idemo u pozorište poneku svirku Ili neki roditeljski sadržaj. Za Petru i njene drugare krenuo je muzički četvrtak. Profesor gitare je držao svakog četvrtka čas “muzičkog” malim balavcima. Tu je moja trogodišnja Petronija naučila šta su note, kako se pišu, kako se drži ritam, kao taktira za proste pesmice i pre svega se zabavila, dok sam ja sebično uživala u pijuckanju kafe i čitanja knjige u tom “maminom ćošetu” u klubu. I nekako duša mi je bila na mestu, jer sam mogla da je čujem kako se ponaša sa nekim drugim autoritetom, a da me ne vidi, a ja sam opet bila tu u svom miru i svom užitku. Situacija i vuk sit i ovce na broju, rekla bih. U Mamarijumu su krenuli i programi bebi gimnastike i škole za trudnice i razvijalice i razvojne gimnastike. Bilo mi je nekako krivo što je Petra sve to prerasla, jer programi su sjajni. Sve ono što sam izborila sama u  neku ruku, ovde se timski i sa iskusnim i stručnim ljudima prevazilazilo. Dileme, da li da je učila da puzi, kako da je podstaknem da puzi, kako da se igram, a iz toga mnogo naučimo i ona i ja, sve tako redom je ovde u ovim programima obrađeno. Ali, nekako mene su sa Pecom sretali novi izazovi za koje sam našla veliku podršku u klubu. Kad god mi je trebao savet vezan za njeno ponašanje, razvojnu fazu, za neku temperaturu ili vakcinu, izbor obuće i sve te velike mamine probleme ovde sam našla pomoć, savet i podršku, kako od mama tako i od stručnjaka. Nekako jedna utešna komuna ljudi koja mi je mnogo pomogla u preživljavanju tog  mamarijumstva i prvim Petrinim godinama života i nekoj mojoj čudnoj usamljenosti u tom periodu.
Sada je Peca velika devojka i ide u vrtić, ja pokušavam da se samouposlim, da ne kažem “bacam se u preduzetništvo” pa nam ostaje manje vremena za Mamarijum, ali kod god imamo praznog hoda mi došetamo u taj ljubičati kutak na kafu i čašicu druženja. Volim tu predivnu terasu i taj letnji hlad koji ovaj klubić ima i toplotu roditeljske kumene i beskrajne podške. Eto, počele smo iz znatiželje, a sad dolazimo iz užitka i želje da se vidimo sa prijateljima. Ja imam ovde svoje prijateljice, Petra svoje drugare i ovde se uvek lepo zabavimo. Kafe ispunjene ljubavlju i mirom u ljubičastim tonovima mamarijumske komune. Hvala vam ljudi što postojite.
Zahvalne članice,
Ana i Peca pereca.