Evropska nedelja prevencije raka grlića materice

  • 16/01/2017

Evropska nedelja prevencije raka grlića materice

preuzeto sa sajta Instituta za javno zdravlje Vojvodine
www.izjzv.org.rs/index.php?lng=lat&link=3-17-28

RAK GRLIĆA MATERICE11.01.2016
Šta je rak grlića materice?
Rak grlića materice je zloćudni tumor koji nastaje na grliću materice. Grlić je deo materice koji je okrenut prema vagini. On je lako dostupan i može se pregledati jednostavnim i bezbolnim metodama.

Kako nastaje rak grlića materice?
Bolest počinje kada se neke ćelije grlića materice promene i počnu da se umnožavaju na nekontrolisan način. Ovaj proces započinje razvojem abnormalnosti ćelija grlića materice koje se tokom vremena postepeno pogoršavaju, pre nego što se konačno razviju u rak. Te abnormalnosti se nazivaju premalignim promenama.
Većina premalignih promena na početku razvoja bolesti je blagog stepena i  spontano će nestati bez ikakvog lečenja. U nekim slučajevima, ne dolazi do spontanog izlečenja i ukoliko se ovakve premaligne promene na vreme ne pronađu i ne uklone, mogu da prerastu u rak grlića materice. Za to je potrebno je nekoliko godina.Tokom ovog dugog vremena premaligne promene grlića materice mogu se lako otkriti i veoma lako i uspešno izlečiti.  One, međutim, ne daju nikakve tegobe, pa se otkrivaju samo redovnim pregledima.
U većini slučajeva rak grlića materice otkriva se kod žena koje nisu redovno kontrolisane i nije im redovno rađen pregled brisa grlića materice nazvan Papanikolau test.

Koji su faktori rizika za nastanak raka grlića materice?
Faktor rizika je sve što može povećati mogućnost nastanka bolesti. Faktori rizika mogu biti faktori sredine i nasledni (genetski) faktori, ali i određene lične navike kao što je pušenje, koje je poznati faktor rizika za veliki broj kancera. Veoma je važno zapamtiti da to što imate faktor rizika za određenu bolest ne znači da ćete i dobiti bolest. To jednostavno znači da su, ukoliko su svi ostali uslovi jednaki, Vaše šanse da obolite veće nego kod osobe koja nema isti faktor rizika.

Faktori rizika za nastanak raka grlića materice su:

  • Izvesne genitalne infekcije (HPV)
  • Hemijski faktori (pušenje)
  • Imunosupresija (oslabljen imuni sistem, HIV/AIDS, stanja posle transplantacije organa)
  • Seksualne navike (rano stupanje u seksualne odnose, promiskuitet)
  • Faktori vezani za muškog partnera (promiskuitet)
  • Način života (loši socio-ekonomski uslovi)

Koje su rizične grupe žena?
Žene koje imaju nizak rizik za rak grlića materice:

  • nepušači
  • žene koje ranije nisu imale abnormalan Pap bris
  • žene sa seksualnim navikama niskog rizika (kasno stupanje u polne odnose, mali broj partnera)

Žene sa faktorima visokog rizika:

  • seksualna aktivnost započeta u ranoj mladosti (pre 16. godine)
  • brojni seksualni partneri
  • odnosi sa muškarcem koji ima HPV infekciju
  • anamneza seksualno prenosivih bolesti ili genitalnih bradavica
  • pušači ili raniji pušači
  • odsustvo normalnog imunog odgovora (sve HIV pozitivne žene, žene koje iz različitih razloga primaju imunosupresive)
  • intrauterina izloženost dietilstilbestrolu (DES)
  • žene nepouzdane za praćenje
  • žene kojima prethodno nije redovno uziman Papanikolau bris

Šta je HPV infekcija?
Infekcija Humanim papilomavirusom (HPV) je najvažniji faktor rizika za nastanak raka grlića materice. HPV Postoji više od 100 tipova Humanih papiloma virusa. Neki tipovi HPV dovode do pojave bradavica na šakama ili tabanima. Neki tipovi HPVa (oko 40 različitih tipova virusa) dovode do infekcije polnih organa muškaraca i žena i zato se nazivaju genitalni tipovi Humanog papiloma virusa.

Genitalni HPV se obično dobija polnim putem i lako se prenosi od jedne osobe do druge bilo kakvim kontaktom kože, a ne samo seksualnim odnosom. Ovaj virus je toliko rasprostranjen da je većina odraslih (oko 70% ljudi) nekada u svom životu imala HPV infekciju. Primarna infekcija HPV virusom obično ne daje nikakve simptome i većina ljudi stvori antitela a da nije ni svesna da je bila zaražena. U nekim slučajevima HPV infekcija može da se održava bez ikakvih simptoma  više godina. Zbog toga je veoma teško sa sigurnošću reći kada i kako je došlo do infekcije.

Infekcija HPV virusom je toliko česta da je većina odraslog stanovništva nekada u svom životu bila zaražena ovim virusom. 

Kod većine žena koje su zaražene HPV virusom, imuni sistem će u toku 6-24 meseca stvoriti antitela i savladati virusnu infekciju. Kada se jednom stvore antitela na HPV rizik od dobijanja raka grlića ponovo se svodi na normalu. Međutim mali broj žena ipak ne uspe da pobedi infekciju i ove žene imaju povećan rizik da kasnije u toku života obole od raka na grliću materice. Za sada ne znamo zašto pojedine žene nisu u stanju da “eliminišu” HPV virus iz svoga organizma. Verovatno se radi o slabosti u imunom (odbrambenom) sistemu i trenutno su mnoge istraživačke laboratortije u svetu posvećene pronalaženju uzroka ovakvog poremećaja.

HPV infekcija, iako najvažniji, nije jedini faktor rizika. Rak grlića materice neće se razviti ukoliko nema dugotrajne HPV infekcije. Da bi HPV infekcija dovela do nastanka raka grlića materice neophodni su i drugi faktori od kojih su najvažniji:

  • pušenje
  • oslabljen imuni sistem

Veliki broj studija je ispitivao uticaj pušenja na nastanak abnormalnosti u ćelijama grlića materice i njihovo pogoršavanje do raka. Pokazano je da pušači imaju nešto više od dva puta veći rizik za nastanak raka grlića materice u poređenju sa ženama koje nikada nisu pušile. Na sreću, ovaj rizik se smanjuje posle ostavljanja pušenja.
Imuni sistem većine ljudi,  izbori se protiv HPV infekcije u roku od 24 meseca. Bilo šta što slabi imuni sistem, kao što su neke sistemske bolesti, hemioterapija ili HIV infekcija, može odložiti ili sprečiti eliminaciju HPV i povećati rizik za nastanak raka grlića materice.

Da li se može sprečiti HPV infekcija?
S obzirom da je HPV virus toliko rasprostranjen veoma je teško sprečiti HPV infekciju, jer su gotovo  sve odrasle osobe imale HPV infekciju nekada u svom životu, osim ukoliko nikada nisu imale seksualne odnose ili su imale seksualne odnose samo sa jednom osobom koja takođe nije imala druge partnere u svom životu. Upotreba kondoma veoma je efikasna zaštita od drugih polnih infekcija, ali nije toliko sigurna zaštita od HPV virusa. Objašnjenje za to je to da se HPV može naći i na koži genitalija koja nije pokrivena kondomom, pa se tako virus može preneti svakim dodirom kože sa kožom.
Danas postoje vakcine koje mogu da zaštite od dva najčešća tipa ovog virusa, HPV-a 16 i 18, koji prouzrokuju oko dve trećine svih slučajeva raka grlića materice i mnogo abnormalnih nalaza Papanikolau testa. Za sada, nema pokazatelja da vakcinacija ima bilo kakav efekat na već postojeće abnormalnosti Papanikolau brisa. Ove vakcine će biti najefikasnije ako se daju pre infekcije HPV-om 16 ili 18, ali neće štititi od svih tipova HPV-a. Zbog toga HPV vakcinacija neće eliminisati potrebu za skriningom za rak grlića materice u doglednoj budućnosti.

Kakve simptome daje rak grlića materice? 
Ni premaligne ni početni rak grlića materice ne daju nikakve simptome koji bi mogli da ukažu da se u organizmu nešto dešava. Zbog toga je jedini način da se ova bolest otkrije u ranoj fazi razvoja redovni ginekološki pregled i uzimanje Papanikolau brisa. Ovim testom na ćelijama grlića mogu se otkriti promene koje još uvek ne daju nikakve tegobe.

Rak grlića ne daje nikakve simptome u početku razvoja bolesti.

Dijagnostikovan u ranim fazama, rak grlića materice izlečiv je u 100 % slučajeva. Lečenje je jednostavno i ne ostavlja nikakve posledice po budući život i rađanje.

Kada se rak grlića razvije u potpunosti, može da daje sledeće simtome:

  • Bol u malom stomaku
  • Krvavljenje posle polnog odnosa
  • Uporan sukrvičav vaginalni sekret 

Ukoliko se pojavi bilo koji od ovih simptoma, treba se odmah obratiti ginekologu.

Rak grlića razvija se veoma sporo i u većini slučajeva potrebno je 8 do 10 godina da se iz faze premaligne promene pređe u fazu punog razvoja maligniteta.

Zbog toga se redovnim pregledima ova bolest može otkriti na vreme.

Da li se rak grlića materice može sprečiti?

Najbolji način da se spreči razvoj raka grlića materice su redovni pregledi.

Redovni pregledi žena koje namaju nikakve tegobe nazivaju se skrining  pregledi. Engleska reč skrining podrazumeva preventivne medicinske preglede kojima se ispituje populacija naizgled zdravih ljudi, kako bi se pronašle one osobe koje pokazuju rane znake neke bolesti ili predispoziciju ka nastanku nekog oboljenja.

Cilj skrininga za rak grlića materice je da se promene na grliću pronađu rano, dok još nisu prerasle u rak, u premalignoj  fazi u kojoj lako mogu da se otklone. Kada se rak već razvije, tretman postaje teži i njegov uspeh manje zagarantovan.

U zemljama u kojima je dobro organizovan skrining, kakva je Engleska, broj žena obolelih i umrlih od raka grlića materice smanjen je za više od 80%.

Šta je PAP-a test?
Preventivni pregled tj. skrining metoda karcinoma grlića materice je PAP-a test (Papanikolau test), vrsta pregleda vaginalnog brisa čija je uloga otkrivanje promena na ćelijama grlića materice. U toku kratkog i bezbolnog ginekološkog pregleda, Vaš ginekolog će pažljivo, četkicom ili špatulom, uzeti bris sa grlića materice. U tom brisu se nalaze i ćelije sa površine grlića materice. Uzorak se potom šalje u laboratoriju gde će biti analiziran pod mikroskopom. Na ćelijama se posle bojenja po Papanikolau metodi jasno mogu uočiti promene koje ukazuju na postojanje moguće maligne bolesti. Većina žena ima normalan rezultat Papanikolau testa. U tom slučaju rizik da dobijete rak grlića materice je mali. Ipak, nastavite sa redovnim skrining pregledima. Ukoliko se na ćelijama primete sumnjive promene, označavaju se Papanikolau grupom od III do V, što označava težinu promene. Papanikolau test je kost-efektivan metod i treba da se uradi 1 godišnje posebno kod žena: 

  • starosti 25-69 godina;
  • niskog socioekonomskog statusa;
  • koje su imale više seksualnih partnera
  • koje imaju pozitivnu ličnu anamnezu o seksualno prenosivim bolestima
  • sa veštačkim prekidima trudnoće
  • sa podacima o cervikalno skvamoznoj displaziji (u narodu poznata kao ranica)

Pozitivan PAP-a test ne znači da je postavljena dijagnoza bolesti ali izdvaja pacijente koji treba da se podvrgnu daljem ispitivanju. Negativan citotest ne isključuje rak. Cervikalni bris uvek treba uzeti kada se žena javi zbog bilo kojih ginekoloških smetnji ili zbog kontrole svog zdravlja.