Kategorija: Uncategorized

Nekadašnje „hoćemo za vikend da skoknemo do…“ i brza realizacija te ideje se, kada nam se pridruži mali plačući, gladni i ukakani član porodice veoma često menja u „toliko mi treba odmor, ali ne znam gde bismo sa ovim čudom“. Sve postaje komplikovanije, organizacija zahtevnija, a mi sve umorniji. Zato je nekad dobar izbor odlučiti se za vikend beg koji nas neće dodatno umoriti nego nam doneti preko potreban odmor. Najvažniji detalj u tom smislu je dužina putovanja. Sa bebom ili malim detetom naročito važna stvar. Da se ne biste mučili mnogo i gubili vreme, koje znamo da nemate, donosimo vam nekoliko sjajnih destinacija u Srbiji, gde možete pobeći na vikend sa svojim klincima. S obzirom na to da su velike vrućine trenutno najaktuelnija tema u Srbiji, gledaćemo da izbor padne na one gde se možete lepo rashladiti. I naravno, obratićemo pažnju na to da destinacije koje navedemo budu dostupne različitim platežnim mogućnostima.
Takođe, izbeći ćemo neke od najpopularnijih destinacija, poput Zlatibora, Tare i Kopaonika jer smo sigurni da za njih već znate 🙂

DIVČIBARE

Divčibare spada među omiljene destinacije sa kraći ili duži odmor porodica sa decom. Od Novog Sada do Divčibara možete stići za dva do dva i po sata ukoliko se odlučite da idete auto putem Miloš Veliki. Put je dobar, uglavnom nema gužve i vrlo brzo stižete na odredište. Divčibare se u poslednjih nekoliko godina ubrzano gradi, pa nekima smeta buka koju gradilišta prave, prašina na pojedinim lokacijama, a kada je veliki broj turista na lokaciji, ume da se desi da zbog infrastrukture koja nije prilagođena novim kapacitetima nestane vode ili struje na nekoliko sati. No, s obzirom na to koliko benefita Divčibare nude, te loše stvari brzo zaboravimo, poput porođajnih bolova 🙂

Na Divčibarama ćete pre svega dobro jesti, dobro spavati i ako izaberete dobru lokaciju apartmana uživati u potpunoj tišini i miru. Ako ne napravite dobar izbor, vrlo je moguće da će vas svakog jutra buditi zvuk bagera. Naša preporuka je da birate smeštaj na potezu ka ski stazi Crni vrh ili prema vidikovcu Golubac.

Šta videti i posetiti na Divčibarama? Duge šetnje šumskim stazama na Divčibarama će vam sigurno napuniti energetske baterije, pluća čistim vazduhom i umoriti vas dovoljno da brzo zaspite i kvalitetno spavate. Ne zaboravite da ponesete nosiljku ili kengura ukoliko imate bebu jer nećete svuda moći da prođete kolicima. Za malu decu, uvek ćete pronaći stazu koja ih neće mnogo namučiti. Vodopad Skakalo, cvetna polja, nekoliko sjajnih vidikovaca su mesta koja ne bi trebalo da propustite na Divčibarama. Ako vam se ne hoda do vidikovaca, na neke od njih vas može odvesti vozić koji leti redovno saobraća. I ne zaboravite, na Divčibarama je uvek barem sedam stepeni niža temperatura nego u gradu. Noći znaju da budu hladne, tako da obavezno ponesite i nešto toplije garderobe.

Cene smeštaja:

Što se tiče hotelskog smeštaja, boravak sa porodicu sa dvoje dece košta od 33.000 dinara u hotelu Heba do 55.000 dinara u hotelu Royal Mountain. Radi se o ceni za dva noćenja sa doručkom. Hotel Crni vrh nudi dva noćenja vikendom sa uslugom polupansiona za četvoročlanu porodicu za 53.000 dinara. Hoteli Crni vrh i Royal mountain imaju bazene koje možete koristiti.

Apartmani su mnogo povoljniji pa možete računati na cenu od 2.500 dinara pa naviše po noćenju za četiri osobe.

JAKOVO

Na samo sat vremena od Novog Sada nalazi se akva park S klub u mestu Jakovo. Na lepo uređenom prostoru nalazi najveći bazen u Srbiji, vodena džungla za decu svih uzrasta, bazen za najmlađe sa raznim atrakcijama, tropski bazen sa barom u vodi i ostrvom sa palmom. Dakle svega i za bebe i za decu i za odrasle. Higijena je na sasvim korektnom nivou, a u okviru kompleksa ima restorana gde možete prezalogajiti ako ogladnite. Unos hrane i pića nije dozvoljen, ali hrana za bebe kao i za osobe koje su na posebnom režimu ishrane jeste.

Cene smeštaja:

S klub Jakovo raspolaže bungalovima koji se nalaze u okviru samog kompleksa akva parka. Tako da kada se probudite možete direktno uskočiti u bazen. Boravak u standardnoj sobi za dve osobe po noćenju košta 5.500 dinara. Doplata za polupansion za odraslu osobu je 800 dinara, a za decu od 4 do 12 godina 400 dinara. Dodatni krevet za dete starije od četiri godine se doplaćuje 1.000 dinara. U ove cene uključeno je korišćenje akva parka na dan dolaska i dan odlaska.

VRDNIK

Još kraće putovanje vas očekuje ako se odlučite za vikend odmor u Vrdniku. Na samo pola sata vožnje od Novog Sada smešteno je ovo divno mesto koje je ujedno i banjsko lečilište, u kom na raspolaganju imate izuzetnu ponudu smeštaja, dobre hrane, staza za šetnju i dobrog vina. Lipove šume Fruške gore učiniće da se osećate mnogo prijatnije nego u gradu. Obavezno posetite Vrdničku kulu, istorijsku znamenitost koja se u istorijskim spisima pojavljuje prvi put davne 1315. godine. A mnogo godina kasnije, tačnije sredinom dvadesetog veka, u Vrdniku su otkriveni izvori termalne i lekovite vode, što je doprinelo razvoju turizma ovog mesta. Izgrađeni su bazeni u okviru kompleksa banje koje možete koristiti i ako niste gosti same banje.

Cene smeštaja:

Najpopularnije i ujedno najskuplje mesto za boravak u Vrdniku su Fruške terme. U okviru hotela, gostima su na raspolaganju bazeni sa termalnom vodom, kako za odrasle tako i za decu. Postoji poseban deo za bebe, sa veoma plitkim i toplim bazenom i mini toboganima niz koje možete da spuštate svoje mališane. Za malo stariju decu tu su brza reka, veći tobogani, a za plivače i nekoliko velikih bazena. Smeštaj u Fruškim termama košta od 100 evra po noćenju pa na više, u zavisnosti od toga kakvu sobu želite i koji tip usluge.

Ako vam je ta cena visoka, uvek se možete odlučiti za boravak u nekim od brojnih privatnih smeštaja u Vrdniku, a za razonodu koristiti banjske ili bazene Fruških termi kao eksterni gosti. Cene apartmana u Vrdniku su od 3.000 dinara po noćenju pa na više za četvoročlanu porodicu.

GLAMPOVANJE

Ako ste ljubitelj avantura i to želite da prenesete i na svoju decu, sve popularnije glampovanje je možda pravi izbor za vašu porodicu. U pitanju je spoj tradicionalnog kampovanja sa mogućnostima koje nudi apartmanski smeštaj. Ako krenete na glampovanje, dočekaće vas luksuzno ili manje luksuzno opremljen šator, ali svakako opremljen za potpuno ugodan i komforan boravak. Što je veoma važno ako u ovu akciju krećete sa bebom. Mada, poznajemo i ljude koji kampuju na tradicionalan način sa svojim bebama i tvrde da im je to najbolji odmor ikada. No, za to treba biti zaista avanturista i imati dobru logistiku. No vratimo se glampingu. U šatorima uglavnom postoji kompletno opremljeno kupatilo, mesto ka kuvanje, kao i klima uređaj. Dakle, nalazite se u neposrednoj blizini prirode i uživate u njenim čarima, a imate na raspolaganju sve neophodne stvari za boravak. Skoro pa savršeno.

Cene smeštaja:

Neki od popularnih glampinga u Srbiji su Lala Vineyard u Sremskim Karlovcima, KAMP
u Bezdanu, Urban Guerrilla u Negotinu kao i Jezero u Međuvršju.Cene su raznolike u zavisnosti od opremljenosti i kreću se u rasponu od dvadeset do sto pedeset evra po šatoru za jedno noćenje.

SOKO BANJA

Sokobanja se nalazi u podnožju planine Ozren. Nezvanično je proglašena kraljicom turizma u Srbiji koju svake godine, a naročito tokom leta poseti veliki broj turista. Od Novog Sada je udaljena oko 320 kilometara, pa se ipak treba pripremiti za nešto duže putovanje. Voda, klopa za bebu, dobro isplaniran polazak pre nego što se bebi prispava…trebalo bi da vam obezbedi lagodan put koji traje negde oko tri i po sata.

Sokobanja je poznata po prelepoj prirodi, odličnom vazduhu i lekovitoj vodi. Često se pacijenti koji imaju problema sa disajnim organima šalju na lečenje i rehabilitaciju baš u Sokobanju, tako da će i vašoj porodici banjski vazduh sigurno prijati. Ono što je sigurno, pojačaće vam apetit, ali ne brinite – u Sokobanji ima zaista mnogo restorana sa sjajnom kuhinjom.

Od popularnih mesta koje treba posetiti tu su: izletište Lepterija, reka Moravica, akva park, Soko grad.

Cene smeštaja

Sokobanja nudi zaista veliki izbor smeštaja. Najviša cena je oko 8.000 dinara po osobi u apartmanu u hotelu, sa uslugom noćenja sa doručkom. A ako želite apartmanski smeštaj, možete računati na cene već od 2.000 dinara po noćenju.

Savet plus

Putovanje sa bebom i decom može zaista biti sjajan odmor ukoliko se dobro organizujete i dopustite sebi da se opustite. Spakujte opremu za bebu, putnu apoteku i put pod noge. I ne zaboravite da kada krenete na put, svoju bebu ili decu propisno obezbedite u dečijem auto sedištu koje je prilagođeno njihovom uzrastu.

Neke žene jedva čekaju da se vrate na posao nakon bolovanja radi nege deteta. Ili da ostave bebu na dan ili dva kod bake i deke, ako ta mogućnost postoji. Sa druge strane, neke žene se panično plaše tog trenutka koji će jednom neminovno doći. I prolongiraju razdvajanje od bebe što je duže moguće. Možemo uzeti kao pretpostavku da majkama iz prve grupe to odvajanje lakše padne jer ga i same priželjkuju, ali činjenica je da je za taj korak svim majkama neophodna kako psihička, tako i logistička priprema i podrška.

Ključno pitanje koje sve majke sebi postavljaju je – da li će neko drugi mojoj bebi moći da pruži barem jednako dobro negu kao ja? I to je sasvim normalno i prirodno.

Kada se radi o kraćem izlasku, odlasku u bioskop, na kafu sa prijateljicama ili na koncert, verovatno nećete imati dilemu da li je tih nekoliko sati beba u dobrim rukama. Ostavićete je sa osobom od poverenja i sa osobom na koju je beba navikla, bilo da je u pitanju otac, baka, deka, tetka… Međutim, kada govorimo o povratku na posao, treba imati na umu da se radi o trećini bebinog dana. Veoma je važno da pronađete osobu koja će jednako odgovarati i vama i bebi. Kako biste bili sigurni da ste napravili dobar izbor, idealno bi bilo da napravite mesta pre definitivnog povratka na posao za period tranzicije. Dakle, da priuštite sebi i bebi dovoljno vremena za upoznavanje sa osobom koja će voditi brigu o njoj. Nešto poput prilagođavanja dece na vrtić, postepeno povećavajte broj sati koje beba provodi samostalno sa tom osobom. Rutina u ishrani, spavanju i dnevnim aktivnostima je važna stvar koju treba da prenesete bebinoj budućoj čuvalici kako bi dalje funkcionisanje i njihovo druženje bilo što lakše. I kako biste vi bili mirniji i sigurni da sve teče kako treba.

Osećaj krivice je potpuno normalna, ali isto tako potpuno bespotrebna pojava koju oseća skoro pa svaka majka kada se prvi put odvaja od bebe. Naročito ako povod odvajanja nije posao nego zabava ili zadovoljstvo. Verovatno ćete sa raznih strana čuti različite komentare, počevši od onih osuđujućih koji će reći „da je majci mesto jedino pored deteta“ ili „ona se provodi dok muž čuva bebu“ do komentara podrške koji su ipak ređi slučaj. Ukoliko bebu ne dojite, a čak i ako je to slučaj uvek postoji rešenje, nema apsolutno nijedne prepreke niti razloga da ne priuštite sebi predah na par sati, dan ili dva. Beba će verovatno više nedostajati vama nego vi njoj. Verujte u ljude oko sebe i prepustite im brigu o detetu. Ako bebu ostavljate kod bake i deke na spavanju, setite se da su to ljudi koji su takođe odgajali decu jer da nisu – ni vas ne bi bilo. I da imaju dovoljno iskustva u tome. Pa čak i ako vam se neke njihove metode ne dopadaju, radi se o kratkom periodu koji sigurno neće poremetiti bebin i vaš život.

Kao što smo već pomenuli, verovatno će vama biti teže nego bebi. I zato je ovaj savet zlata vredan – isplanirajte dan . Kada ste već slobodni, lagodni sa vremenom i nemate obavezu da stalno proveravate pelenu, spremate hranu ili čistite po kući, nemojte to da radite ni telefonom. Isplanirajte sebi aktivnosti i odmor tako da vam ostaje što manje vremena da razmišljate, zivkate i proveravate da li je kod kuće sve u redu. Jer u većini slučajeva zaista jeste sve u redu, a ako nije vi ste prva osoba koja će to saznati. Ne opterećujte ni sebe ni druge bespotrebnom količinom brige. Ona mala količina će uvek i zauvek biti prisutna, ma koliko da su nam deca porasla.

Iako nikako ne možemo da zanemarimo dozu stresa koje prvo odvajanje od bebe nosi sa sobom, ako ste već odlučili da predahnete, zaista to i uradite. Opustite se onako kako vi to najviše volite. Uz čašu vina, ples, masažu, knjigu. Družite se sa odraslim ljudima. Možda ste i zaboravili koliko je sjajno kada ne tepate dok govorite i kada sagovornik može da vam odgovori smislenom rečenicom 🙂

Sve veći broj roditelja odlučuje da svoje bebe već u prvim mesecima života stavi pred izazov plivanja.
Naravno, ne radi se o plivanju u pravom smislu te reči nego o upoznavanju sa vodom, boravku u takvoj sredini, plutanju i na posletku zabavi kako za bebu tako i za roditelje.
No, da li se sve svodi na zabavu i opuštajuću aktivnost za bebe i roditelje ili plivanje u najranijem uzrastu može da ima benefite za bebin razvoj? Da li je u pitanju pomodarstvo ili potreba? I na kraju, kako da se
pripremite za tu akciju, a da ona ne postane trauma za bebu, a pakao za roditelje?
O svemu ovome ne bismo mogli da pričamo, da nije bilo koga? Naučnika naravno. Prema najnovijim istraživanjima iz 2021. godine, plivanje za bebe dobija jedan veliki plus iz kruga naučnika i istraživača
bebećeg ponašanja. Kako su stigli do plusa? Testiranjem 19 beba koje su išle na časove plivanja i upoređivanjem njihovih rezultata sa istim brojem beba koje nisu imale tu aktivnost.
Bebe su išle dva puta nedeljno na časove plivanja od svog drugog do sedmog meseca. Kada su bebe iz obe grupe napunile pet godina, istraživači su testirali i uporedili njihove fizičke sposobnosti, koje su uključivale održavanje ravnoteže, balansiranje na jednoj nozi, skakanje preko konopca i hvatanje.
Ispostavilo se da deca koja su plivala kao bebe imaju neuporedivo bolje rezultate od dece iz kontrolne grupe.
Šta još možete da očekujete ako odlučite da svoju bebu upoznate sa čarima plivanja u najranijem uzrastu?
Ono što će verovatno najviše obradivati sve roditelje je činjenica da bebe koje plivaju – bolje spavaju.
Ne možemo da vam garantujemo da će spavati celu noć bez buđenja, ali će dodatna fizička aktivnost poput plivanja svakako uticati na to da beba bude pospanija, umornija i da brže zaspi. Odmah za tim benefitom, sledi i apetit. Mnogo laganih vežbi tokom boravka u vodi kao i sama toplota vode pomažu bebi da ogladni. Tako da uvek ponesite sa sobom užinu koju ćete ponuditi bebi nakon plivanja.
Povezivanje sa roditeljima ili kako volimo da kažemo kvalitetno provedeno vreme sa bebom, jeste jedan od ključnih benefita. Kada ste u vodi sa svojom bebom, ne možete ni da kuvate ručak, ni da usput obrišete
prašinu niti da odgovorite na mejl ili poruku. Jednostavno ste u vodi sa svojim detetom i to je to. A takvo vreme nam je svima neophodno. Beba takođe tokom plivanja razvija i ojačava svoje mišiće, srce i
pluća. Složićete se, to je veoma važno za buduće zdravlje vašeg deteta. Za kraj ovog nabrajanja benefita, tu je i jedna veoma važna psihološka činjenica – bebe koje plivaju ne razvijaju u kasnijoj dobi strah od
vode. A često smo na plažama i bazenima svedoci situacijama u kojima deca odbijaju da uđu u vodu, dok ih roditelji moljakaju ili forsiraju da to urade.

Kada smo nabrojali sve benefite, jasno je da plivanje za bebe nije pomodarstvo nego realna potreba i velika korist za sve one mališane koji tu mogućnost dobiju. A ako roditelji i iskoriste trenutak da brčkave
nogice ili trenutak uživancije dok beba pluta zabeleže i postave na Instagram – da li je to baš toliki greh da bismo ga mogli nazvati pomodarstvom? Svakako da nije. Organizacija je ključ uspeha
Da bebin i vaš prvi, a i svaki budući kupanjac ne bi pošao naopako i preseo vam već na početku, bilo bi dobro da obratite pažnju na nekoliko stvari i obezbedite neophodne potrepštine.
Pre svega, neka vam ne bude teško da istražite sve lokacije na kojima biste mogli da se kupate sa svojom bebom. Kada to uradite, suzite izbor na one koje vam deluju najviše baby friendly. Dakle, birajte mesta
gde je higijena na visokom novu, gde nema velike gužve (ili barem izbegavajte termine u kojima je najveća gužva). Raspitajte se kod prijatelja ili na društvenim mrežama koja kupališta su se pokazala kao najbolja za roditelje sa bebama i malom decom.
Veoma je važno da kada krenete na kupanje beba bude naspavana, sita i koliko je to moguće dobrog raspoloženja. Ukoliko obezbedite te uslove, mnogo su manje šanse da vaše plivanje doživi debakl. Bilo bi
odlično da ponesete i bebinu omiljenu igračku koju koristite za kupanje kod kuće. To će bebi obezbediti sigurnost i uliti joj poverenje u nepoznatom prostoru. Pelene za kupanje su obavezne za bebe na većini bazena. Kupite baš one koje su namenjene za boravak u vodi jer se obične pelene natope u istom trenutku kada bebu spustite u vodu, što nije nimalo prijatno.
Takođe ponesite dva peškira, užinu i eventualno još neku od bebinih omiljenih igračaka.
Da zaključimo priču i krenemo na kupanje 🙂

Plivanje je odlična aktivnost koja će umnogome doprineti
bebinom blagostanju, a samim tim i blagostanju roditelja. Proverite još jednom ček listu za pakovanje i
pravac kupanjac. Uživajte!

Kada stegnu mrazevi, hladnoća nam, poput iglica, bocka lice, izvlači iz kože vlagu, čini je ranjivom.

Šta mislite kako je tek bebama, čija je koža nekoliko puta tanja od naše, nije još stigla da razvije svoju prirodnu odbranu, da izgradi zaštitini film, da usavrši mehanizme za regulisanje toplote…

Pa, kako onda da izvedete bebu na zimu, a da je ne umotate u silne šalove i marame, kako biste joj zaštitili lice? Da li treba bebu da lišite zdravih zimskih šetnji?

Ne baš. Postoje načini da se lice zaštiti kremom, ali ne bilo kojom kremom. Krema kojom ćete štititi lice od vetra i mraza ne sme da sadrži vodu, koja bi se na koži mogla zamrznuti i napraviti dodatna oštećenja.

Zaštita od hladnoće treba da sadrži ulja i voskove koji će, ne samo napraviti barijeru između nežnih obraščića i mraza, nego i negovati kožu, pružati joj podršku u borbi protiv  izazova isušivanja i upala.

Baš na to su mislili u brendu Weleda kada su u kolekciju za bebe sa nevenom dodali Zaštitni balzam  Organsko ulje badema i pčelinji vosak su tu da umire, nahrane kožu, spreče te iglice hladnoće da dopru do nje. Weleda zaštitni balzam ne sadrži vodu, ali zato sadrži ekstrakt organskog, s ljubavlju i pažnjom gajenog, ubranog i obrađenog nevena, koji će svu snagu prikupljenu iz zemlje i sunca, staviti na raspolaganje majušnom licu koje posmatra svoj prvi sneg.

A vi ćete u ovoj medno zlatnoj teksturi naći dobrog saveznika za ispucale usne, isušene delove kože… poželećete da ovo malo blago podelite sa svojom bebom.

A onda, da zajedno uživate u zimi koja, uz ovakvo fino ušuškavanje, više nije lav.

WELEDA PRELIVA NOVEMBAR ENERGIJOM SUNCA I PRETVARA GA U „DETEMBAR“

U Znate li u kom smo sada mesecu?

Mesecu „detembru“. Već je pet godina od kada je Weleda u Srbiji ovaj mesec prekrstila, lišila ga dosadnog, hladnog i maglovitog „novembar“ i podarila mu toplinu i nežnost, posvetivši ga najmlađima.

Tokom celog meseca, Weleda nam pomaže da oživimo, i u drugima podstaknemo empatiju, pozivajući nas da pomognemo beogradskom „Svratištu“, dnevnom boravku za „decu ulice“, dok sama ovoj ustanovi donira deo novca od prodaje svojih najpopularnijih preparata za negu beba i dece.

Novembar će, zato, sav biti u znaku nevena, nimalo tmuran, obasjan ovim cvetom punim sunca koji je podario svoje najbolje sastojke za negu za one koje najviše volimo.

Unesite sunce u siv, jesenji dan

Neven okreće svoje lice suncu, upija njegovu energiju i pretvara je u moćne flavonoide, karotenoide, sastojke koji će se boriti protiv upala, umirivati i zaceljivati kožu. Weleda je neven odabrala kao ključnu biljku svoje nege za bebe, a u amabalažu obojila u narandžastu, toplu boju radosti i leta.

Nega za bebe je dar prirode, nežna nega puna snage za one za koje uvek tražimo samo najbolje. Jer, beba nakon rođenja preko kože doživljava svet oko sebe, dodiri i zagrljaji bliskih osoba i toplota joj donose umirenje i sigurnost. Ta koža, tako prijemčiva za senzacije iz spoljne sredine, upija sastojke nege mnogo brže nego koža odraslih. Bebina je koža pet puta tanja i mnogo osetljivija od kože odraslih. Želimo da takva koža jedini dodir ima sa čistim, organskim sastojcima iz prirode. Podjednako je važno da ti sastojci budu kreirani uz veliko isksutvo, mnogo znanja i u saradnji sa pedijatrima i babicama.

Weleda ima iskustvo dugo 100 godina u biodinamičkom gajenju biljaka, delovanju prirodnih sastojaka na kožu i formulama koje donose rezultate.

Pratite detembarske priče…

Zašto je baš novembar postao „detembar“? Zato što su u ovom mesecu u međunarodnim kalendarima dani posvećeni deci: 20 novembar je još od 1954. Međunarodni dan deteta, a 17. novembar od 2011. Svetski dan prevremeno rođenih beba. 

Mesec pred nama obilovaće edukativnim pričama, savetima za negu beba i dece, poklonima i popustima. Neka vam bude i motivacija da prepoznate blagotvorno delovanje prirode na našu kožu i psihu.   

Pratite detembarske aktivnosti na @WeledaSrbija, #Detembar #WeledaDeci

Poverenje je postala jedna od ključnih reči prilikom naših izbora: bilo da želimo zdravu, organsku hranu ili pouzdanu prirodnu kozmetiku bez štetnih sastojaka. U vreme trudnoće, ili kada stigne beba, odgovornost izbora se povećava, pa i pažnja sa kojom biramo svoju hranu i svoju negu.

U vremenima punim nedoumica, okrećemo se brendovima koji su tokom godina dokazali da nam ne nude lake marketinške priče umesto kvaliteta.

Da li je vaš prioritet čista, prirodna nega bez hemikalija, kreirana od organskih, sa pažnjom i ljubavlju gajenih biljaka, uz sto godina građeno znanje i iskustvo o povezivanju prirodnih potreba i procesa kože sa snagom koju prenose te biljke?  Da?

Evo inspiracije za vas.

Kada priroda uzvrati ljubav

Kada u Weleda vrtovima u Nemačkoj ucveta neven, koji će svoju snagu preneti u negu za bebe, priroda priredi pravi praznik svetlosti, energije i radosti rasute u narandžastim laticama punim sunca. Berba nevena je pravi ritual radosti i brige o svakom, ručno ubranom, cvetu. Latice jarkih boja sveže će se preraditi i obezbediti dragocene, umirujuće i protivupalne ekstrakte za Weleda Baby negu, koja je već godinama omiljeni izbor nemačkih babica i pedijatara, ali i mama širom sveta.  Neupotrebljeni ostaci biljke biće preneti na kompost i vratiti se još jednom u zemlju, da osnaže druge biljke vrta. 

Weleda ovako postupa sa svim svojim biljkama, a i partnere širom sveta edukuje za sličan pristup. Kada se organskom doda poštovanje i ljubav prema prirodi, a i 100 godina iskustva u kreiranju prirodne kozmetike, dobija se – Weleda.

Ovaj nemački prirodni brend koji je od 1921, bez kompromisa, veran izvornim principima čistih prirodnih preparata, danas je lider u svetu prirodne kozmetike.

Weleda, poput drevnih mudrih isceliteljki,  po kojima je dobila ime, za sobom ima vek povezivanja prirode i ljudskih bića, učeći nas da smo nerazdvojni deo prirode, da od prirode učimo i uvek joj se vraćamo. Danas smo, više nego ikada ranije, svesni koliko nam dodir sa prirodom nedostaje. Ali, ako nas je gradski život izolovao, možemo osetiti njen dodir i snagu na svojoj i koži onih koji su nam najdraži, preko čiste kozmetike koja je sačuvala u sebi sve najbolje što priroda može da pruži.

U godinama prošlog veka kada društvo nije bilo razvijeno kao danas, velike kuće bile su uvek pune jedne ili više porodica i svi su zajedno radili kako poslove oko kuće i bašte, tako i unutar kuće. Žene obično nisu radile i one su imale ulogu domaćice i odgajale svoju decu. Promena načina življenja i sve veća ženska ravnopravnost dovela je do toga da je normalno da kućne poslove obavljaju svi. Ipak, zbog toga što prošle generacije smatraju da su previše radili kao deca, pokušavaju da poštede svoje mališane, ne znajući da im u stvari prave magareću uslugu. Kućni poslovi su dobri i imaju mnogo prednosti. Nemojte misliti da na taj način izrabljujete svoju decu, već treba razmisliti o tome koji kućni poslovi mogu da se obavljaju u zavisnosti od uzrasta deteta i od toga stvoriti igru, ali i obavezu, te učiti svoje dete pravnim vrednostima kroz kućne poslove.

Ono što je veoma važno to je da kućni poslovi imaju mnogo prednosti i uče decu pravim vrednostima. Obavljanjem poslova deca postaju odgovornija, samostalnija, shvataju kako je to imati obavezu. Oni time razvijaju svoju nezavisnost, a kada dobro obave zadatak dobiće i na samopouzdanju. Pored ovih osnovnih prednosti koje lako možemo da zaključimo, postoje i oni na koje nam stručnjaci ukazuju, a to je da deca koja se od malih nogu bave i učestvuju u kućnim poslovima imaju mnogo manje šanse da u tinejdžerskom periodu koriste drogu, postaju mnogo bolji učenici, imaju bolje razvijen odnos prema vršnjacima i porodicom i brže napreduju na poslu i na društvenoj hijerarhijskoj lestvici.

Deca su različita, ali mnogu će u početku mrzeti da spremaju i od vaše mašte zavisi kako ćete uspeti da ih motivišete za rad. S’ početka im dajte lakše zadatke koje mogu da razumeju i da obavljaju onako kako treba. Sigurno to neće biti isprva onako kako bi ste vi to sami napravili, ali kada vaše dete obavi traženi zadatak, nemojte ići iza njega i ispravljati greške. Možete par puta uraditi zajedno, a zatim ga pustiti da ono samo radi zadatke po dogovoru. Jedna od važnijih stvari je da pohvalite svoje dete nakon toga što je obavilo zadatak i da mu pokažete da ste srećni i zadovoljni. Ukoliko nevoljno obavlja poslove dozvolite mu da bira iameđu dva ili tri posla koja treba obaviti da bi se dete osećalo da ima pravo izbora, a ne da mu je nužno nametnuto i naređeno da nešto uradi.

Kako se koristimo izrazima „poslovi“ i „kućni poslovi“ to može da probudi nezadovoljstvo kod deteta. U tom trenutku treba da nađemo alternativu i zainteresujemo dete da kroz igru uradi one stvari koje treba. Stručnjaci kažu da dete čim razvije motoriku može da počne da pomaže u kući. To znači da već sa 2-3 godine vaše dete možete zamoliti da skupi svoje igračke u kutiju, stavi svoj veš u korpu za veš, ili baci đubre u kantu za otpatke. Takođe, u ovom periodu može da se brine o svom kućnom ljubimcu, ukoliko ga ima, i da mu daje vodu i hranu. Nakon toga, sa 4 i 5 godina dete može da složi svoj krevet nakon ustajanja, pomogne u raspremanju stola, zalije cveće, ostavi patike na mesto, pomogne pri skupljanju veša… U predškolskom dobu može da složi čist veš u orman, obriše prašinu, pomogne sa lakšom kesom namirnica iz radnje, pomogne pri kuvanju… kako je svako dete različito tako će i pristupati poslovima. Nekom će i sa šest godina biti lako da usisa, dok drugoj deci neće. Sagledajte šta vaše dete može i spram toga mu zadajte obaveze. Ukoliko mu budete davali ono što je teško za njega samo će stvoriti averziju prema svim kućnim poslovima i to će smatrati maltretiranjem.

Mnogi roditelji i stručnjaci vode diskusiju o tome da li deci treba plaćati za obavljene poslove. Mišljenja su podeljenja. Jedni smatraju da to nije u redu, jer nas kućni poslovi prate kroz ceo život i deca se ovim putem uče odgovornosti, dok drugi smatraju da im od malih nogu treba ukazati na to kako svet funkcioniše i kako da vrednuju svoj trud. Bilo kako bilo, ova odluka je na vama, a najvažnije je da neopterećujete vaše dete već da kroz autoritet ali i igru pomognete vašem detetu da nauči koje su prave vrednosti.

Kao i kod odraslih ljudi, problem pražnjenja creva može da se javi i kod dece – svih uzrasta. Koliko je to neprijatno i koliko utiče na život sigurno je svako od nas barem jednom iskusio. Zatvor nikako nije dobar što se celog organizma tiče, ali iako ne predstavlja alarmantnu opasnost trebalo bi što pre da se pomogne deci.

Zatvor se naziva još i konstipacija ili opstipacija. Predstavlja veliki problem koji se ispoljava u vidu nedovoljnog pražnjenja creva, odnosno prolazak veoma tvrde i suve stolice koja može izazivati velike bolove. Obično stolica izostaje po nekoliko dana, a dogodi se da do pražnjenja nije došlo čitave dve nedelje. U zavisnosti od uzrasta više stolica na dan, ili izostajanje stolice jedan-dva dana, smatra se u redu. Ipak, najpravilnije je, kako za decu tako i za odrasle, pražnjenje creva svaki dan.

Ono što se dešava u telu prilikom izostanka stolice je nakupljanje fekalnog sadržaja u debelom crevu, što dovodi do njegovog širenja. Samo poremećeno crevo ne može više da obavlja svoju funkciju kako treba, a ovakvo stanje čini stomak tvrdim i izaziva bolove. Iz creva se samo još više izvlači voda, pa stolica postaje suva i tvrda, što čini pražnjenje otežanim, a dete nakon ovakvog iskustva ima bojazan da sledeći put sedne na nošu (ili wc šolju), pa svesno krene da zadržava stolicu. To dodatno otežava posao, a pražnjenje izuzetno suve stolice može dovesti do oštećenja analnog otvora, stvaranja ranica i rascepa pa tako i do krvi. Deca se zbog ovoga uplaše i tako ulaze u začarani krug, svakako imaju zatvor, a sad još i bojazan da obave nuždu.

Pre nego što se zabrinete više nego što već jeste ukoliko vaše dete ima zatvor, treba da shvatite i definišete koje je stanje za lečenje, a koje stanje se i dalje podrazumeva pod normalnim. Dakle, kao što smo već rekli, zatvor praćen tvrdom i suvom stolicom koju prati izuzetno bolno pražnjenje creva sa razmakom od deset dana smatra se opstipacijom i treba da se pristupi lečenju. Razlozi zbog koji dolazi do ove pojave kod dece su razni. Većina automatski povezuje sa lošom ishranom i načinom na koji se dete hrani. Ovo naravno može biti uzrok – premalo voća i povrća kao i siromašan unos vlakana koji su neophodni za bolji rad creva, premalo jela koja se jedu kašikom, previše belog brašna, mleka i čokolade kao i svake fast food hrane… Isto tako, lenja creva deteta, loša peristaltika creva, deca koja nisu uobročena i ne unose dovoljno vitamina kroz ishranu. Osim ovih razloga, stresne situacije i emotivno stanje deteta može dovesti do pojave zatvora. Negativne faze koju deca imaju ili situacije koje kod njih izazivaju nelagodu vrlo često budu razlog zašto stolica izostaje.

Lečenje opstipacije zavisi od uzrasta deteta, uroka i samog trajanja. Ovo je čest problem i stoga treba da imate puno strpljenja i pomognete svom detetu kada treba da obavljaju veliku nuždu. Kod male dece je potrebno stavljati ih više puta dnevno na nošu i obezbediti im u tom trenutku da se osećaju prijatno. Možete im dati neke igračke, igrati se sa njima ili čitati priču. Nemojte ih požurivati, ali ih podsetite zašto sede na noši. Ukoliko im se desi nezgoda nemojte ih grditi ili kažnjavati, kako se ne bi osećali neprijatno i postiđeno. Ukoliko je kratkotrajna opstipacija ona se lakše i brže leči povećanim unosom tečnosti, odnosno vode i čajeva, čepićima ili primenom klistira. Dijeta i fizička aktivnost su uvek dobri sabornici.
Hronična opstipacija se znatno teže leči. Ona je često znak da u predhodnim mesecima ishrana nije bila dobra. Ukoliko su se pored toga poklopile negativne ili neprijatne situacije u životu, stanje se sigurno pogoršalo. Ovakvo dete obavezno treba odvesti kod lekara na pregled i posavetovati se doktorom oko načina lečenja i korigovanja ishrane. Lečenje hronične opstipacije može biti kompleksno i zahtevati promenu stila života, a terapiju nikako ne biste smeli sprovoditi na svoju ruku, jer tako možete pogoršati stanje koje već nije dobro. Najvažnije je biti uporan i konstantan jer je ovo stanje koje se neće promeniti preko noći, već je potreban trud i stalno praćenje.

Svako od nas ima neka svoja uverenja i sopstvena pravila ponašanja. Deca, iako imaju malo godina i tek razvijaju svoju ličnost imaju mnogo dobrih osobina na koje smo mi kao odrasli ljudi zaboravili i treba da se ugledamo na njih i uzajamno učimo. Kako ni jedan čovek na ovom svetu ne izgleda isto, tako ni jedna ličnost nije ista. Različitost je dobra, a postoje ljudi koji su po prirodi povučeni, kao i oni koji su po prirodi glasni i dopadljivi. Za dete uvek brinemo više i to je normalna pojava, a povučenost kod dece se javlja iz različitih razloga. Ovo može biti samo period i treba znati granicu – kada popustiti detetu, a kada uzeti stvar u svoje ruke i pomoći mu.

Koji su razlozi da se deca povuku? Krenite od sebe i razmislite. Uglavnom su to neke situacije u kojima je dete doživelo stres, osećalo nelagodu, situacija sa kojom ne može da se nosi, koja je bolna za dete, ukoliko su ga vršnjaci maltretirali ili pokazivali nepoštovanje, ukoliko je u kući problem, porodično nasilje, nedovoljno pažnje koje se daje detetu… Razloga je zaista mnogo i treba biti obazriv. Ukoliko je problem neki unutrašnji razlog deca će se povući u sebe, prestati da pričaju i odbijati društvo. Nepisano pravilo je da su devojčice stidljivije od dečaka, ali do njih je ipak lakše doći.

Povučeno dete osim toga što ne želi da priča mnogo, ima problem sa ispoljavanjem emocija. Njima nije lako da pokažu ni ljubav ni ljutnju i sva osećanja zadržavaju u sebi. Na taj način se samo akumulira sve više negativne energije u detetu i situacija postaje teža. Nesvesni načina na koji mogu da pomognu sami sebi ili nesvesni da o svemu što ih muči može da se razgovara, zatvaraju se u sebe i na taj način izbegavaju sve potencijalne situacije u kojima opet mogu biti povređeni ili izigrani. Na taj način kreću da uskraćuju sebi i mnoge druge stvari, nova saznanja, nova prijateljstva, igru, učenje, istraživanje i razvoj.

Kada primetite da se bilo sta čudno promenilo kod ponašanja vašeg deteta ili se ne ponaša kako se ponašalo ranije, obratite dodatnu pažnju. Do odgovora možete doći tako što ćete razmisliti da li je skoro bilo nekih stresnih situacija, kako se vi ponašate u poslednje vreme prema svom detetu, sa kakvom decom je okružen, da li ste ga previše kažnjavali, a isto tako postaviti indirektna pitanja deci putem kojih ćete vi moći da donesete zaključak, a da dete to ne oseća kao pritisak. Najbolje je da to uradite kroz igru i da uhvatite pogodan trenutak kada je dete raspoloženo.

Ukoliko je neki problem koji je lakše rešiv ne treba se preterano mešati detetu sa njegovim vršnjacima, već naći način da se dete usmeri tako da sam dođe do rešenja problema i preboli datu situaciju. Socijalizujte ga sa vršnjacima, ali ne na način da ne može bez vas, već mu na osnovu primera pokažite kako se sklapaju i održavaju prijateljstva. Jedan od većih razloga povučenosti jeste i to da dete nema samopouzdanja, zbog toga ga treba ohrabrivati na one postupke koji su ispravni i isto tako pohvaliti.

Ukoliko mislite da je situacija problematičnija, razmislite koji je najbolji način da pomognete vašem detetu. Opet, prvo počnite od sebe. Oni su vase ogledalo i moguće je da kao roditelj ne posvećujete dovoljno pažnje za onaj segment života koji je u tom trenutku vašem detetu najvažniji. To ne znači da ste loš roditelj i da zanemarujete svoje dete, već da postoji mogućnost da ste zbog nekih svojih obaveza jednostavno prevideli ono čemu vaše dete posvećuje pažnju.

Najvažnije je odrediti granicu, između onoga što vi ambiciozno želite za vase dete i onoga kakvo ono zaista jeste. Ponekad se roditelji uplaše da sa njihovom decom nešto nije u redu, a samo su različiti tipovi karaktera.

Ako povučenost deteta u sebe traje previse dugo, dete ne želi da razgovara ni sa roditeljima ni sa svojim vršnjacima, stiska telo i šake, ima histerične napade i dobija bilo koji oblik druženja – treba posavetovati psihologa. Ovako izražena stidljivost i povučenost može uticati na dalji socijalni razvoj vašeg deteta, te mu na vreme treba pružiti pomoć i otkloniti uzrok problema, kako bi dete moglo da ima srećno i zdravo detinjstvo.

Očevi i emocije posle dolaska bebe

Mogu li i očevi osećati depresiju posle ženinog porođaja? O postporođajnoj depresiji kod majki se češto govori, međutim malo ko gotovori o tome šta se dešava sa očevim emocijama. Da li ste znali da svaki četvrti otac doživljava očinsku postporođajnu depresiju?
Slavlje oko tek rođene bebe je prošlo i vi polako postajete svesni šta se zapravo desilo… Odjednom se osećate tako emocionalno, ali zbog čega? U ovom periodu čak i očevi mogu biti u depresiji. Nedostatak sna, zabrinutost, odgovornost…
Možda ste očekivali da će se, kada se trudnoća završi, sve vratiti u “normalu”. Odmah zaboravite na to. Ti dani su postali istorija i sada će za vas nove rutine kao što su šoping, širenje i pranje veša biti “normalne”. Normalno će vam biti i da malo spavate i da se stalno budite… Osim što ćete morati da pazite na vaše emocije, moraćete i da budete obazrivi prema vašoj ženi, jer ona može biti u postporođajnoj depresiji, a tada treba da joj budete najveća podrška.
Ukoliko sumnjate da ste i vi u depresiji posle ženinog porođaja razgovarajte sa vašom ženom, porodicom ili stručnjakom.
I očevi doživljavaju hormonske promene

Trudnoća, porođaj i dojenje uzrokuju hormonske promene kod majki. Međutim, istraživanja su pokazala da i muškarci doživljavaju hormonske promene kada postanu očevi.

Studije na životinjama i ljudima pokazuju da novi očevi doživljavaju porast hormona estrogena, oksitocina, prolaktina i glukokortikoida, prema nedavnom istraživanju studija psihologa Elizabeth Gould sa Univerziteta Princeton.

Istraživanja pokazuju da kontakt sa majkom i decom dovodi do hormonskih promena kod očeva. Tate koje pokazuju više naklonosti prema svojoj deci imaju viši nivo oksitocina, kažu istraživači.

Novi neuroni u očevom mozgu

Očinstvo takođe utiče na neurone u mozgu. Izgleda da rođenje deteta podstiče razvoj novih neurona u mozgu očeva, tako bar pokazuju istraživanja rađena na životinjama.

Tata su osetljive na glas njihove dece

Iako se uopšteno misli da samo majke imaju „materinski instinkt“ i osete čim nešto nije kako treba sa detetom, istraživanja pokazuju da i očevi imaju sličan instikt kao mame, koji ne treba potceniti.

Pa ako je neko pomislio da je tatama lako, istraživanja pokazuju da zapravo nije tako…
​

Odmah nakon prvog saznanja da ste trudni u glavama vas i vašeg partnera počinju da se nižu najrazličitija pitanja vezana za dolazak bebe. U svom tom pozitivnom strahu i brizi šta vas očekuje nalaze se i one slatke muke gde možete da pustite mašti na volju, a devet meseci je sasvim dovoljan period da skockate prostor za svoje malo mezimče.

Pre nego što zavirimo u svet boja, šarenila, dezena, materijala i nameštaja malo ćemo se osvrnuti na stvari koje su bitne za zdravlje i pravilan razvoj bebe. Iako će u prvih par meseci beba biti vezana za majku, i dalje kao pupčanom vrpcom, brzo će doći period kada će joj biti potrebna svoja soba ili ako niste u mogućnosti, barem kutak. Ovo nije potrebno samo vašem detetu već i vama, jer ćete na taj način svi moći bolje da funkcionišete i kvalitetno se odmorite. Skakanje po glavi može da se nastavi ujutru utrčavanjem u roditeljski krevet.

Čisto i bezbedno okruženje je prva stvar na koju treba da obratite pažnju. Bilo bi dobro da okrečite sobu kako bi odisala čistoćom i svežinom. Iako je bela boja ona koja najviše predstavlja čistoću i najlakša za kombinaciju sa drugim predmetima i nameštajem, ne morate se ograničiti na nju. I dalje je usvojen konstantan trend boja, roza za devojčice, a plava za dečake, ali postoji još jako velika paleta nijansi koja se može uzeti u obzir, a najpre bi vam savetovali da se odlučite za neku od pastelnih tonova. Sve druge tamne ili jarke boje nisu baš najbolje rešenje za malu decu jer onda deca umeju da budu razdražljiva, a neke boje bude i agresivnost. Deca vole šarenilo tako da je ukrašavanje zidova igra bez granica. Sa par tonera kojima ćete praviti različite nijanse možete i sami postati umetnik, a neće vas koštati mnogo novca. Ne morate znati da crtate, neka vas to neograničava. Linije, šare, tufne, jednostavni oblici ili šabloni su samo neki od ideja koje možete da primenite, a da soba izgleda kao iz časopisa. Ovde možete malo udovoljiti i sebi, a napraviti lep prostor svom detetu. Sobna temperatura treba da bude oko 22 stepena, uvek provetrena i sveža.

Već smo zagazili u maštu i igrarije sa bojama, ali da se vratimo na još koju bitnu stvar. Dolaskom bebe na svet biće vam potreban krevetac, komoda za presvlačenje i ormar za odlaganje svih bebinih stvari. Kod krevetića je bitna njegova funkcija, bezbednost i sigurnost. Sam okvir kreveta ne mora da bude nov. Ukoliko imate nekog od porodice ili prijatelja da vam da, zašto ne biste prihvatili? Gledajte samo da krevetić ima ogradicu koja može da se spusti i podigne, jer će vam to sa rastom deteta biti potrebno. Dušek i posteljinu kupite novo. Vaša beba raste i razvija se pa će joj trebati udobnost i madrac koji ranije nije bio korišćen. Što se tiče komode za presvlačenje, ona je kratkotrajnog karaktera. Umesto da kupujete komodu možete improvizovati ukoliko imate neki sto, ili police koje mogu uz malo prepravke da budu odlični za presvlačenje. Stavite na sto podlogu za previjanje, a pored držite sve ono što vam je potrebno da vam bude na dohvat ruke, radi lakšeg snalaženja. Ispod možete staviti police na točkiće koje ćete sa lakoćom izvući i tu držati još stvari koje su vam potrebne. Isto tako možete kupiti ili sami napraviti ukrasne kutije koje će vam pomoći pri odlaganju stvari. Bebine stvari su male, pa je najbolje da razmislite o kupovini ormana. Deca brzo rastu, možda je bolje da malo sačekate pa kupite veliki orman u kom ćete na početku držati i igračke, a kasnije će služiti samo za garderobu.

U sobi bi još bilo poželjno da se nađe jedna udobna fotelja koja će biti vaše mesto. Tu ćete moći da dojite dete, da sedite pored krevetića i čitate mu priču, ili jednostavno da posmatrate svoje dete kako spava. Detetova soba treba da odiše sigurnošću i radošću. Igrajte se dezenima u trudnoći kad budete imali vremena. Nacrtajte ili napišite svom detetu neku poruku i to uramite. Ukoliko imate viška materijala isecite i napravite ime vašeg deteta što možete okačiti na zid. Okačite police na koje ćete prvo držati plišane igračke, a kad počne da se igra sa njima na police možete staviti sve ono što vam je potrebno, a dete ne bi trebalo da dohvati. Možete sami napraviti vrteškicu koja će bebi stajati iznad krevetića uz pomoć tila i malo konca. Šareni leptiri od papira zakačeni na zid i zavese sa dečijim motivima doprineće lepšem izgledu sobe.
Naravno, u svemu tome, pored topline, lepote i udobnosti, moramo da povedemo i računa o bezbednosti u sobi. Oštre ivice zaštitite, lomljive stvari sklonite van dohvata, kablove zakačite čvrsto uz zid tako da ne padaju slobodno. Utičnice možete da zaštitite namenskim poklopcima, a komode i oramne prišvrstite uza zid. U krevecu je bitno da je posteljina zategnuta, da beba nije okružena mekanim igračkama ili ogradicama u koje bi mogla da zagnjuri glavu (prevencija SIDS-a), najbolje bi bilo da spava u vreći za spavanje, umesto ćebenceta i jorgana u prvom periodu. Više o bezbednosti u dečijoj sobi, možete da pročitate u članku Bezbednost u domu.
Mogućnosti je milion. Pustite mašti na volju i konačno se i vi malo igrajte. Uživajte u svojim trudničkim danima i ispunite vreme sebi tako što ćete uživati u svemu onome što pravite za svoje dete. Radnje za decu more su igračaka i predmeta kojima možete uneti vedrinu u dečiju sobu. Ukoliko nemate novca za sve te stvari, tamo možete videti neke ideje koje vam se dopadaju i sami impovizovati.

Dolazak prvog deteta bio je spektakularan čin. Iskustvo nove ljubavi koju čovek može da oseti prema detetu je nešto što vam je zauvek promenilo život. Uzbuđenje, čuđenje, brižnost, divljenje i sve emocije ljubavi koje ste tada doživeli su nemerljive rečima. Međutim, kada u jednom harmonicnom odnosu i porodicnom skladu koji ste gradili godinama sa svojim detetom, treba dovesti jos jednog člana porodice, odnosno novorođenče, morate biti obazrivi. Tada se možete susresti sa niz različitih emocija i neočekivanih problema sa svojim prvim detetom koje je smatralo da je vaše mezimče.
Sve do sada bili ste samo vi i vaše dete. Dolaskom drugog deteta u porodicu normalno je da će se vaš prvenac osećati ugroženo. Neki naučnici pokušavaju da objasne da je ljudima najlakše da shvate kako se oseća njihovo dete sa dolaskom drugog deteta tako da pokušaju da zamisle da je
njihov partner doveo u dom mlađeg muškarca/ženu i da je njemu/njoj sad posvećena puna pažnja. Ovo govori o tome kakve se emocije rađaju kod deteta, a to su pre svega ljubomora, bes, odbacivanje… Sve ove emocije su normalne i nemojte da vas to zabrinjava. Posmatrajte svoje dete i prepoznajte promenu, a zatim pokušajte da je regulišete. Pored svog nezadovoljstva kod dece u tom periodu mogu da se jave periodi izliva besa, nekontrolisano ponašanje, nekontrolisano plakanje, konstantno moljakanje za igru, da traže da opet piju iz flašice, da piške u gaćice i da se jednostavno i oni ponašaju kao beba.
Ono što bi prvo trebalo da uradite je da ga od samog početka saznanja za trudnoću pripremate dete da će u kuću doći još jedna beba, odnosno da će dobiti batu ili seku i koliko je to zaista divno i važno. Pokušajte da, ukoliko vi imate rođaka, objasnite na sopstvenom primeru kako izgledaju harmonični odnosi i da je to najlepša stvar na svetu. Trebalo bi da pričate vašem detetu o tome šta će se događati u predstojećem periodu. Pokažite mu slike kad je i sam bio beba i dozvolite mu da učestvuje u stvarima kao što su biranje imena, kupovina stvari za bebu, priprema za porodilište…
Sam dolazak kuci biće svakako iznenađujuća situacija bez obzira na sve priče. Sada se sve dešava stvarno. Dete može u početku biti srećno i oduševljeno, paziti, nunati i pevati uspavanke i to se može nastaviti, ali isto tako može da se desi negativna emocija i da prvo dete jednostavno krene da maltretira i ponaša se loše i prema bebi i prema sebi. Nemojte ni slučajno odbijati i zanemarivati dete. Shvatanjem njegovih osećanja shvatićete koji su načini i kako ga treba stimulisati. Nešto što u ovakvim trenucima može biti od velike koristi je da sa prvim detetom radite aktivnosti, rituale nežnosti i izražavanje ljubavi na karakterističan način koji ste do sada samo sa njim radili. Negujte takve stvari kako bi se vaše dete i dalje osećalo posebno i voljeno.
Radite stvari zajedno, radite stvari samo sa njim, poklonite mu posebno vreme kada će samo da odluči šta čete raditi i ispunite mu želju. Odvedite ga na sladoled ili se igrajte nečega što samo vi znate.
Regresija deteta na novorođenče može da potraje. Kao i kod svih ostalih stvari vezano za decu i vaspitanje, ključ je da ostanete mirni i maksimalno strpljivi. Kada se dese situacije da dete duži vremenski period odbija da promeni ponašanje i samo se ponaša kao da je beba, pustite ga da se ponaša kao beba. Ako se budete ljutili na njega osećaće se samo još odbačeniji. Umesto da se ljutite pokušajte da napravite zabavnu igru od toga. Pokažite mu slike kada se rodio, kako je bio mali, pričajte mu koliko su svi bili srećni, imitirajte radost, objasnite koliko je vremena od tada prošlo, kako je sada velik, koliki je napredak ostvario, koje je sve stvari naučio… Recite mu da
ste ponosni na njega i da ste uživali radeći sve te stvari zajedno. Podsetite ga tada šta sve može da uradi samostalno upoređujući ga sa malom bebom kojoj treba roditeljska i njegova pomoć, takođe.
Koliko god vam bilo teško u određenim situacijama nikada nemojte ismevati ili posramljivati svoje dete. Takva negativnost će ga samo podstaći da i dalje pravi ludorije. Pustite da vam pomaže sa bebom koliko god to može, dopuštajući mu da maloj bebi oblači čarapice ili učestvuje u presvlačenju dodavajući vam maramice i kreme. Tada će se osećati odraslo. Kada znate da sledi vreme koje treba da provedete isključivo sa bebom, na primer kada idete da dojite, pripremite neku aktivnost koja će držati pažnju vašem starijem detetu malo duže. Tada mu možete izvadi igračke koje voli, dati mu da crta ili da se igra sa plastelinom. U vreme kada će vam doći prijatelji i rodbina, pustite vaše starije dete da predstavi svoju seku ili batu i kažite im da pored toga što će se diviti maloj bebi ne zaborave da posvete pažnju i njemu.
Hvalite svoje dete za svaku stvar koju uradi dobro. Volite se i mazite kako samo vi znate.
Naoružajte se strpljenjem i budite uporni. Ljubav uvek pobeđuje.

Iako kalendarski još uvek nije počelo, leto je uveliko stiglo kod nas. Došlo je vreme da se uživa u planiranju godišnjih odmora, biraju mesta gde će se letovati i napravi plan kako bi sve prošlo glatko.
Letovati prvi put sa bebom nije mala stvar, ali ako se pitate da li uopšte treba to da učinite, reći ćemo vam- naravno da treba! Bebe mnogo bolje podnose promenu sredine nego što vi to mislite. Uvek savetujemo, krenite od sebe. Znate koliko vam letovanje prija, svežina vazduha, miris mora i so na telu.
Nemojte se plašiti, dobro se pripremite i dozvolite svojoj bebi da oseti te čari i na svojoj koži.
Preporuka je da sačekate da vaše dete napuni tri meseca pre nego što krenete na put jer tada počinje samostalno da drži glavicu, a pored toga mama će imati dovoljno vremena da se savršeno oporavi kao i
da prođe neko vreme da malo steknete rutinu, upoznate navike i ponašanja bebe i da se svi zajedno opustite. Idealni meseci u kojima biste trebali da idete na more su jun i septembar, odnosno pre ili posle sezone, kako biste izbegli prevelike gužve, kako na putevima tako i na plažama. Uz to, temperature u ovim mesecima nisu toliko visoke, što je važno kada ste sa malom decom.
​
Na putovanje možete ići avionom, kolima, autobusom ili vozom. Avion je svakako najkomforniji vid putovanja, ali nije svima pristupačan. Ukoliko, ipak, imate mogućnosti da putujete avionom najvažnije je da se pripremite za situacije poletanja i sletanja gde bi bilo dobro da date detetu da pije mleko ili čaj što će mu pomoći da se smanji pritisak u ušima koji se u ovim prilikama najintenzivnije javlja. Bebe do dve godine ne plaćaju kartu i ne moraju da imaju zasebno sedište već sede kod mame ili tate u krilu i vezuju
se dodatnim pojasom. Prilikom ovog putovanja bilo bi poželjno da imate kengura ili marame za nošenje dece što vam uveliko može biti od pomoći prilikom kretanja kroz avion. Ako imate sreće, dete može da prespava ceo put i da sve prođe savršeno. Drugi vid putovanja je kolima, za šta se najviše ljudi opredeljuje. Ovim vidom putovanja imate najviše komfora u smislu da nema vremenskih ograničenja, da možete da isplanirate kada ćete krenuti, kojim ćete se putevima kretati i možda najvažnija stvar, napraviti pauzu kada god želite ili kada vam je potrebna. Obezbedite sedište za bebu, obavezno vežite pojas po pravilu i proverite, ako sedište nije učvršćeno- sedište nije bezbedno! Za decu bi bilo najbolje da putujete noću, ali ko ne voli da vozi po mraku preporučuje se i kretanje u ranim jutarnjim časovima. Dok putujete kolima pazite na temperaturu. Slobodno upalite klimu, ali gledajte da se temperature spolja i unutra ne razlikuju drastično i onda neće biti bojazni da se dete prehladi. Bolje je i to nego da se tokom
putovanja kupate u znoju ili otvarate prozore i pravite promaju. Putovanje autobusom sa malom decom nije idealno rešenje. Ukoliko ne postoje druge mogućnosti za putovanje, naoružajte se strpljenjem, nađite agenciju sa dobrim autobusima i zamolite za ona sedišta koja ispred sebe imaju malo više prostora. Morate imati posebno sedište za bebe i nemojte se ustručavati da zamolite za dadatnu pauzu ako vidite da je vama ili vašoj deci potrebna. Što se tiče voza, iako u poslednje vreme nije najomiljeniji vid putovanja, može biti veoma komforno i udobno, ukoliko se odlučite za spavaća kola. Spavaća kola nude i vama mogućnost da budete opušteni, uglavnom se putuje noću i stižete na more odmorni, bez opterećenja. U vozu možete da ustanete, protegnete noge i imate prostor samo za sebe, odnosno intimu koju ni jedno drugo prevozno sredstvo ne može da vam pruži.
Najvažnije je da znate satnicu putovanja. Tako ćete najbolje moći da organizujete ručni prtljag, da ponesete sve ono što vam je potrebno, a da se ne opterećujete. Bitno je da vam uvek bude pri ruci dovoljan broj pelena i sve što vam je potrebno da ih promenite, vlažne i obične maramice, presvlaka za bebu i vas. Obucite se što komotnije možete, široka i lagana odeća svetlih boja je najpoželjnija. Ukoliko ste prestali da dojite potrudite se da ponesete omiljene kašice i hranu koju vaše dete zaista voli, da bi
hranjenje bilo što lakše. Uvek je dobro poneti omiljenu igračku ili možete iznenaditi vaše dete duvanjem balončića od sapunice i uneti radost u celo putovanje.
Ovim tekstom smo pokušali da vam pomognemo da se odlučite koji je najbolji vid putovanja za vas i vaše dete. U narednom ćemo pokušati da obuhvatimo šta je sve ono što vam je potrebno da bi sam boravak
na moru prošao što bolje i opuštenije. Putovanja su divna stvar i najlepše uspomene. Želimo da vam pomognemo da se provedete što lepše možete i uživate u letovanju sa svojom bebom

Najvažniji razlog koji je direktno uticao na pojavu epidemije morbila, kako kod nas tako i u drugim zemljama Evrope i sveta, jeste strah roditelja od vakcinacije MMR vakcinom. Ovaj strah je potpuno razumljiv uzimajući u obzir sve izraženiju aktivnost antivakcinalnog lobija. Zahvaljujući efikasnoj upotrebi interneta i društvenih mreža, stiče se lažna predstava o brojnosti onih koji imaju „istinu“ o tome da MMR izaziva autizam. Osnovni argument antivakcinalista je sad već dobro poznat rad dr Wejkfilda, publikovan 1998. godine, a kasnije označen kao plagijat, zbog čega je autoru oduzeta licenca za rad. Nakon objavljivanja ovog rada, sprovedeno je više stotina istraživanja na kohortama miliona dece kako bi se proverila navodna uzročno posledična povezanost MMR a i autizma. Međutim, ova povezanost nije utvrđena. Ono što je još činjenica je da se autizam češće javlja kod dečaka nego kod devojčica što opet odbacuje mogućnost povezanosti s obzirom da MMR dobijaju i devojčice i dečaci. I ono što je još značajno i ide u prilog vakcinaciji je da je broj autistične dece potpuno isti i kod vakcinisane i nevakcinisane dece.

Usled nedostatka naučnih dokaza o pravom uzroku autizma, a zbog činjenice da se ispoljava u isto vreme kad se daje i MMR vakcina, antivakcinalisti imaju lažan dokaz kojim stvaraju paniku kod roditelja. Još jedan od razloga koji stvara sumnju i zbog kog se često čuje „dete se normalno razvijalo i prestalo da priča“ jeste klinička slika autizma. Kod većeg procenta dece, pažljivom dijagnostikom se još tokom prve godine mogu uočiti znaci koji mogu da ukažu na neki razvojni poremećaj. Međutim, od zemlje do zemlje, kod 13-48% dece teče potpuno normalno da bi u drugoj ili trećoj godini došlo do potpune regresije, odnosno ispoljavanja simptoma i znakova autizma. Ovi simptomi se javljaju bez obzira da li je dete prethodno vakcinisano ili nije.

Da li živa u vakcini može da izazove autizam?

Tiomersal (derivat etil žive) je konzervans koji se optužuje da izaziva autizam. Krajem prošlog veka tiomersal je izbačen iz svih vakcina zbog pritiska javnosti i šta se dogodilo? Istraživanja sprovedna u SAD-u su pokazala da je učestalost autizma nakon izbacivanja tiomersala iz vakcina porasla.
Da li je alergija na jaja kontraindikacija za primenu MMR a?
Ukinuta je ta kontraindikacija , zato što se sastojci MMR vakcine koja se trenutno primenjuje, uzgajaju na pilećim mišićnim ćelijama (fibroblastima), a ne na jajima.

Da li je u drugim zemljama obavezna vakcinacija?

U nekima jesta, u drugima nije. Kalendari imunizacije se razlikuju od zemlje do zemlje, a uslovljeni su aktuelnom epidemiološkom situacijom zaraznih bolesti koje se mogu sprečiti vakcinacijom, ekonomskom razvijenosti, sistemom organizacije zdravstvene službe i kulturološkim, sociološkim i tradicionalnim specifičnostima podneblja. Na primer, u SAD-u iz različitih razloga može da se odbije vakcinacija deteta, ali zato nevakcinisano dete ne može da uđe u kolektiv. U skandinavskim zemljama je vakcinacija takođe neobavezna. Međutim, u tim zemljama je dovoljno čuti reč struke i obuhvati vakcinacijom prevazilaze željene nivoe. Kod nas se često čuje pozivanje na slobodu mišljenja i pravo izbora, koja su zagarantovana Ustavom Republike Srbije, ali se previđa činjenica da ni Ustav ni Zakon o zdravstvenoj zaštiti ne daju slobode u meri da svojim postupcima ugrozimo zdravlje drugih. Može svako da odluči za sebe da li će da uzme lek za hipertenziju, glavobolju itd. Međutim, odbijanjem vakcinacije, dovodimo u opasnost zdravlje dece koja iz medicinskih razloga ne mogu primiti određene vakcine i koja će u slučaju pojave epidemija imati povećan rizik od obolevanja, teških komplikacija oboljenja ili čak i smrtnog ishoda, što se u aktuelnoj epidemiji morbila i desilo. Da li je bilo ko imao pravo da odbijanjem vakcinacije na direktan ili indirektan način ugrozi zdravlje trudnice, koja je umrla posle porođaja ili dvogodišnjeg deteta, koje nije smelo da primi MMR vakcinu.

Često se čuje da se Amiši ne vakcinišu i da nemaju autizam?

Ovo je takođe jedna od zabluda, jer se Amiši takođe vakcinišu (doduše manjim obuhvatima, ali ne zbog odbijanja vakcinacije, već zbog tradicionalnog otpora svim vidovima modernizacije), a autizam je prisutan i kod vakcinisane i nevakcinisane dece Amiša.

Da li su vakcinisani apsolutno zaštićeni?

Zavisno od vrste vakcine (živa ili mrtva), zaštita vakcinisanih nakon vakcinacije je različita. Generalno, nakon vakcinacije živim vakcinama postiže se dugotrajnija zaštita u odnosu na mrtve. Na primeru MMR vakcine (živa vakcina) može se reći da se zaštita protiv morbila, zaušaka i rubeole, nakon dve doze MMR vakcine (prva se daje u drugoj godini, a druga pred ulazak u školske kolektive), postiže kod skoro 99% vakcinisanih. Ono što je važno, čak i u slučaju obolevanja, klinička slika je blaga i neće doći do komplikacija.

Da li su neurološki problemi kontraindikacija za vakcinu?

Kod dece sa progresivnim neurološkim oboljenjima (epilepsija, progresivna encefalopatija, infantilni spazmi) kontraindikovano je davanje vakcine protiv pertusisa. Navedena stanja nisu kontraindikacija za davanje MMR vakcine.

Da li je rizično u isto vreme dati veći broj vakcina?

Istraživanja su pokazala da nema razlike u učestalosti neželjenih reakcija nakon vakcinacija jednom ili sa više različitih vakcina istovremeno. Takođe, bezbednost vakcina je ista bez obzira da li se daju monovalentne (sadrže jedan antigen) ili kombinovane (sadrže više različitih antigena u vakcini) vakcine.

Zašto niko ne može da garantuje da neće biti neželjene reakcije?

Nijedan lek, pa tako ni vakcine, nisu 100% bezbedni i mogu da izazovu neželjene reakcije. Da li neko traži od pedijatra garanciju da dete neće dobiti anafilaktičku reakciju kada popije antibiotik? Prilikom primene leka, određene dijagnostičke procedure ali i preventivnih mera (vakcinacija) u medicini se uvek vodi računa o odnosu koristi i štete. Ukoliko se pođe od činjenice da se encefalitis javlja jedan na milion vakcinisane dece, a jedan u hiljadu dobije tu istu komplikaciju tokom epidemije i da je u trenutnoj epidemiji kod nas smrtnost 1 na 500 obolelih, ne bi trebalo da imamo dilemu o odnosu koristi i štete vakcinisanja MMR om i šta je pametno izabrati za svoje dete.

Popis indikacija i područja primene vitamina D mnogo je duži od onoga što se nekad smatralo, a gotovo svakodnevno pojavljuju se nova istraživanja i spoznaje.
Vitamin D je esencijalni mikronutrijent iz skupine vitamina topivih u mastima. Često ga nazivamo sunčanim vitaminom, a steroidna struktura i specifična obeležja čine ga više hormonom nego vitaminom. Za razliku od ostalih vitamina koji se u organizam mogu unositi isključivo hranom ili dodacima prehrani, vitamin D može se sintetizovati u organizmu, tačnije u koži, iz jednog oblika holesterola (7-dehidroholesterola), a pod uticajem UVB zraka.

Iako je fiziološka uloga vitamina D prvenstveno vezana uz održavanje muskuloskeletnog sistema, biološka svojstva ovog relativno jednostavnog spoja sežu puno dalje od održavanja ravnoteže kalcijuma i fosfora. Tako se najzanimljivija vanskeletna učinkovitost vitamina D odnosi na funkcije imunog, endokrinog, kardiovaskularnog i neurološkog sistema.

Procenjuje se da više od milijarde ljudi na svetu ima niske koncentracije vitamina D, zbog čega se s pravom govori o „pandemiji“ hipovitaminoze D.  Studije pokazuju da čak 40-50% populacije u našem podneblju ima nedostatak vitamina D.
Preporučena koncentracija
Do pre nekoliko godina status vitamina D u krvi, određivao se samo kod osoba pod rizikom od osteoporoze, a kao granične vrednosti razmatrale su se višestruko niže koncentracije od onih na koje se danas pozivamo. Vrednost na koje se danas pozivamo, koja se smatra odgovarajućom koncentracijom vitamina D u krvi je ≥ 75 nmol/L 25-OH D

Rizične grupe i činioci rizika
U rizične grupe za pojavu hipovitaminoze D spadaju osobe koje se nedovoljno izlažu suncu (naročito novorođenčad i bebe) i one koje žive na područjima geografske širine iznad 40° geografske širine, kao i u gradovima s većom koncentracijom smoga. Dakle, možemo reći kako je neizlaganje suncu iz objektivnih ili subjektivnih razloga najčešći razlog nedostatka vitamina D. Ako se i izlažemo suncu, ali uz primenu sredstva za zaštitu od sunca sa zaštitnim faktorom 30, to smanjuje sintezu vitamina D za više od 95 posto.

Preporučene doze
Trenutne američke preporuke (Institute of Medicine) za zdravu populaciju sadrže unos 400 IJ vitamina D dnevno deci do godinu dana, 600 IJ dnevno za osobe starosti od jedne do 70 godina te 800 IJ dnevno za starije od 70 godina. Osobama sa rizikom od nedostatka vitamina D preporučuju se znatno više preventivne doze, koje se kreću od 1500 do 2000 IJ. Sadržaj vitamina D u hrani je vrlo skroman, pa je dovoljan unos vitamina D moguće zadovoljiti jedino putem suplemenata.
Smatra se da vitamin D ima izrazito slab toksični potencijal, tako da bi trebalo unositi 50.000 IJ vitamina D dnevno i nekoliko meseci da bi došlo do intoksikacije.

Zdrav start- podrška ranom razvoju dece
Zdrav start, skup namenjen roditeljima beba i male dece, kao i budućim roditeljima i trudnicama, održaće se po prvi put u Novom Sadu, 12.oktobra u hotelu Šeraton, u organizaciji novosadskog udruženja Mamarijum.
Rano detinjstvo je period izuzetnog i intenzivnog fizičkog, psihičkog, emotivnog i socijalnog razvoja deteta. Porodica je ključna u razvijanju potencijala deteta, kao i pružanju podsticajne sredine, koja će sa puno ljubavi da prepozna moguće prepreke, pomogne detetu da iste prebrodi a interesovanja i talente da razvije.
Cilj Zdravog starta je da sadašnjim i budućim roditeljima približi i pojasni značaj stimulacije ranog razvoja. Kroz radionice i predavanja pedijatara, psihologa, vaspitača, dečijeg fizioterapeuta, patronažne sestre, biće prikazano na koji način roditelji kroz svakodnevne aktivnosti, negu i zdrav životni stil mogu da podrže svoje dete i pruže mu optimalne uslove za
rast i razvoj.
Udruženje Mamarijum postoji četiri godine. Osnovano je od strane zdravstvenih radnika i od samog početka je posvećeno edukaciji budućih roditelja u skladu sa najnovijim saznanjimamedicine i psihologije. Pored edukativnih programa, postoji i Mamarijum Klub koji je osmišljen kao mesto sastajanja i druženja mama sa bebama i malom decom, u prostoru specijalnoprilagođenom upravo njihovim potrebama.
Ulaz na skup je besplatan, zbog ograničenog broja mesta obavezna je prijava na mamarijum@gmail.com
Skup Zdrav start je podržan od strane Gradske uprave za zdravstvo,Grada Novog Sada. Prijatelji skupa su kompanije Oktal Pharma, Ave pharmaceuticals, Innventa, Livsane, Bayer

Bepanthen® Baby mast je blaga mast sa pantenolom za negu kože u pelenskom području.Razvijena je posebno radi zaštite osetljive kože bebe od uzroka crvenila u pelenskom području .. Bepanthen® Baby mast je toliko blaga da se može koristiti prilikom svake promene pelena radi nege najosetljivije kože, uključujući i kožu prevremeno rođenih beba. Ona ne sadrži parfeme, sredstva za bojenje ili konzervanse.
Bepanthen® Baby mast za negu kože odojčadi u potpunosti zadovoljava 9 standarda idealnog proizvoda za negu kože odojčadi u pelenskoj regiji.1
Bepanthen® Baby mast neguje i bradavice kod dojilja.
Bepanthen® Baby mast od sada ima novu laminatnu tubu sa poklopcem na preklop za lakše nanošenje. U prodaji pakovanje od 30g i 100g.

Humana elektrolit je sredstvo za oralnu rehidraciju i služi za brzu nadoknadu mineralnih  materija i tečnosti kod akutnog proliva.

• Prijatnog ukusa
• Jednostavan za pripremu
• Za celu porodicu

Sadržaj jedne kesice rastvoriti u 250 ml vode ili čaja i koristiti odmah prema preporuci o doziranju i na osnovu saveta zdravstvenog radnika

U prošlim vremenima većina porodica živela je u zajednici, odnosno sa svojim roditeljima pa čak i sa porodicama svojih braća i sestara i zajedno činili jednu skupinu ljudi koji su se se međusobno voleli, poštovali i održavali dobre odnose gde su se sva deca koja su se rađala odrastala sa puno braće i sestara sličnog uzrasta, a samim tim su znali da izvlače jedno iz drugog ono najbolje, razumeju potrebe drugog, shvate odnose u zajednici i rade kao tim.
Danas se živi malo drugačijim stilom života, porodice su dosta zatvorenije, rađa se mnogo manje dece, a roditelji nemaju toliko vremena zbog posla koji oduzima sve više vremena. Oni koji su te sreće da imaju bake i deke koji žive u blizini i vitalnog su zdravlja, uživaju u svim blagodetima koje oni daju za svoje unuke. Iako neki smatraju da bake i deke uglavnom preteruju i razmaze decu, psiholozi kažu da ukoliko se nađe prava mera u kojoj će bake i deke učestvovati u vaspitanju unuka ili unuke, oni imaju izuzetan značaj.
Poznato je da bake i deke imaju pozitivan uticaj na decu. Oni imaju mnogo više vremena, njihov životni stil je generalno sporiji, njihove obaveze nisu toliko velike i svakodnevne. Strpljenje koje oni imaju za svoje unučiće su od velikog značaja za decu, a emocionalna povezanost je tu na prvi pogled vidljiva. Oni su prvi iza roditelja koji najviše na svetu vole tu dečicu i logična su zamena kada roditelja nema. Oni su veoma važni za detetov socijalni, emocionalni i psihički razvoj, a kada dete progovori i krene da shvata mnoge stvari, tada njihove priče postaju još zanimljivije. Decu zanimaju priče koje oni imaju da ispričaju, a bake i deke vole da odgovaraju na sva dečija šarmantna pitanja. U tom smislu onim imaju mnogo više iskustva i smireniji su, te decu uče pravim vrednostima i na način na koji mogu da shvate. Upravo zbog svih godina koje imaju iza sebe oni unucima mogu davati zaista korisne savete, učiti ih pravim vrednostima i moralu, kako u životu biti istrajan , strpljiv i odgovoran. Šta je to poštenje i zašto je važno, kako biti radan, vredan i sposoban kao i kako pomagati drugima. Oni rado prihvataju sve zadatke koje ste im poverili za čuvanje vašeg deteta, srećni su i rado ih obavljaju jer osećaju zahvalnost. Time često zaboravljaju na neke svoje probleme, a uz njih se podmlade i osećaju mlađe i vitalnije. Ovaj odnos je dobar za sve i tako se razvija jedan srećan i harmoničan odnos između unuka, deteta i roditelja.
Setite se svog odnosa sa bakama i dekama. Iako vam možda bledi iz pamćenja, ljubav i podrška bakinog toplog zagrljaja i dekinih dogodovština nikad ne prestaje da greje srca. Vaspitanje dece jeste posao i ono što se očekuje od roditelja, ali oni ujutru dolaze na posao i vraćaju se kasno uveče, a deca ostaju sa bakama i dekama i u vrtiću. Tada oni ne mogu možda najbolje da sagledaju sve ono što njihovo dete radi, a u nedostatku vremena provedenog sa decom postaju ili previše popustljivi ili previše strogi prema deci. Iako kao roditelji želimo da promenimo ono što je nama smetalo kod vaspitanja od naših roditelja moramo razmisliti zašto su oni to radili i da li je ispravno. Isto tako, ukoliko oba roditelja žele da se dete vaspita po uzoru na to kako je njih vaspitala njihova majka, opet može doći do konflikta koji se mora rešiti zbog deteta. Da bi se izbegle sve neprijatnosti potrebno je da porodica bude složna, da se postave dogovori koji su najbolji za dete, a ne za odrasle i da se na taj način svi potrude da se pridržavaju pravila kako bi se dete što bolje i pravilnije vaspitalo, sa manirima i pravim životnim vrednostima. Kada odrasli budu ostavili svoje probleme sa strane i skoncentrisali se na ono što je zaista važno, a to je da detetu pruže najbolje od sebe, mogu raditi zajedno kao tim i vaspitati zaista kvalitetnog čoveka.

Neplodnost, odnosno nemogućnost mladih ljudi da ostanu u drugom stanju česta je pojava. Ovo ne treba nikoga da plaši i zastrašuje već da podstakne na rešavanje problema i informisanje o činjenicama koje mogu biti od velike važnosti i pomoći vam da shvatite neke stvari. Mnogi ljudi uplašeni da ne saznaju nešto loše vezano za svoje zdravlje odbijaju da se uključe u analize i saznaju koji su razlozi i zašto se željena trudnoća ne dešava duži vremenski period. Isto tako ne treba ni preterivati, te paničiti pre vremena jer se neplodnim smatraju oni parovi koji za vremenski period od godinu do godinu i po dana bez korišćenja kontraceptivnih metoda nisu uspeli da ostanu u drugom stanju. To što niste ostali trudni ne mora odmah da znači da treba da pristupite vantelesnoj oplodnji, već da možda postoje neke tegobe koje su rešivog karaktera. U prethodnim tekstovima pisali smo to tome koji su uzroci ženskog i muškog steriliteta, a sada ćemo reći koji reč više o vantelesnoj oplodnji.
Prva beba Lujza Braun, rođena postupkom vantelesne oplodnje došla je na svet 1978. godine i od tada je ovim putem rođeno 6,5 miliona dece. Zahvaljujući modernom dobu i sve većoj mogućnosti usavršavanja nauke vantelesna oplodnja pokazuje sve veći stepen uspešnosti. Sam postupak vantelesne oplodnje znači da se od žene uzimaju jajne ćelije, a od muškarca semena tečnost koje se spajaju u neživoj sredini, odnosno van tela, radi oplođenja.
Radi lakšeg razumevanja, prvo ćemo proći kratak rečnik vezan za izraze sa kojima se možete susresti, a koji se koriste u temi vezanoj za vantelesnu oplodnju.
In Vitro Fertilizacija – IVF ili vantelesna oplodnja
Intra Cytoplazmatic Sperm Injection – ICSI ili mikrofertilizacija (ili mikromanipulacija ili mikrohirurška oplodnja)
Agonisti- grupa lekova koji se koriste za stimulaciju ovulacije
Folikul – tečnosti kojom je ispunja šupljina u kojoj raste jajna ćelija
Aspiracija – skupljanje jajnih ćelija
Fertilizacija – oplodnja
Punkcija – u prenesenom značenje ubadanje, probadanje tela radi uzimanja uzorka
HGC injekcija- humano horionski ganadotropin ( hormon koji se daje kako bi se omogućilo sazrevanje jajne ćelije i njeno odvajanje od zida folikula )
Inseminacija – dodavanje
Embriotransfer -tehnika unošenja embriona u šupljinu materice pomoću tanke cevčice

Proces vantelesne oplodnje i njegove faze

I faza – faza pripreme
Podrazumeva razgovor sa vašim lekarom o tome šta vas sve očekuje, čemu treba da se posvetite i koja je to medicinska dokumentacija koja treba da se prikupi i priloži putem koje može da se ustanovi da je vantelesna oplodnja jedini način da ostvarite trudnoću.

II faza – kontrolisana stimulacija jajnika
Na početku procesa vantelesne oplodnje dobićete terapiju lekova koji će imati za cilj da stimulišu jajnike da razviju ćelije koje će biti zrele za oplodnju. Ovim putem će se takođe stimulisati ovulacija, a lekovi će pomoći da poraste broj folikula, a samim tim i da se poveća broj jajnih ćelija. Izbor terapije koja će se koristiti prilikom ove faze vantelesne oplodnje se biraju individualno u zavisnosti od građe, godina, konstitucije, nalaza hormonskog statusa i nalaza u dosadašnjem lečenju steriliteta svake žene. Lekovi za stimulaciju jajnika su obično lekovi iz grupe koju nazivamo agonisti. Ponekad vantelesnoj oplodnji predhodi period kada ćete piti lekove za kontracepciju koja pomaže jajnicima da se pripreme za ceo postupak. U ovoj fazi se takođe prati razvoj jajnih ćelija putem ultrazvučnih pregleda i merenje veličine folikula kao i nivoa estradiola u krvi. Estradiol je hormon koji folikul prouzrokuje i izlučuje u krv tokom sazrevanja jajne ćelije. Putem praćenja ovih mera može se proceniti koji je najbolji trenutak za skupljanje jajnih ćelija. U ovom trenutku će žena će dobiti hormonsku injekciju koja je poznata pod nazivom HGC injekcija i ona će omogućiti završno sazrevanje jajne ćelije i njeno odvajanje od zida pre samog sakupljanja jajnih ćelija.

III faza – skupljanje polnih ćelija
U ovoj fazi radiće se prikupljanje jajnih ćelija tako što će se pristupiti punkciji odnosno ulasku u delove gde se nalaze jajne ćelije, a zatim se pristupa aspiraciji odnosno usisavanju tečnosti u kojoj se nalaze jajne ćelije posebnim sistemom katetera koji je povezan sa epruvetom u kojoj će se skladištiti jajne ćelije. Tokom ovog zahvata bićete pod lokalnom ili totalno anestezijom, u zavisnosti od toga kako se izjasnite i kako se dogovorite sa svojim lekarom. Ovaj postupak može biti bolan pa bi bilo dobro da imate nekog kraj sebe kada se sve završi. U ovom trenutku, odnosno dva sata ranije, muškarac će davati svoj uzorak sperme koji će se pripremiti za proces spajanja.

IV faza- Inseminacija, ICSI, fertilizacija
Kroz sve faze vantelesne oplodnje postoje one koje su jednostavnije i one koje su komplikovanije. Prva i najjednostavnija stepenica koja stoji na putu mladom bračnom paru da ostanu u drugom stanju potpomaže se inseminacijom. Ovo je način oplodnje gde se sve dešava unutar ženinog tela, kako i jeste prirodno, samo što se potpomaže susret muške i ženske polne ćelije. Ovo se više dešava u slučajevima kada je žena zdrava, a muškarac ima malo normalnih i pokretnih spermatozoida.
ICSI odnosno intracitoplazmatska injekcija spermatozoida podrazumeva tehniku gde se jedan spermatozoid direktno ubrizgava u jajnu ćeliju kako bi se stvorio embrion.
IVF – prilikom vantelesne oplodnje kako i sama reč kaže spajanje polnih ćelija se dešava u specijalnoj posudici koja se ostavlja u inkubatoru, van tela žene. Sledećeg dana vrši se provera da li je došlo do oplođenja jajne ćelije. Ako jeste, posle par dana se vraća u matericu. Materica se sprema za postavljanje embriona tako što se uzima hormon koji se zove progesteron i pomaže da se zadeblja zid materice, jer ukoliko je zid pretanak neće doći do zadržavanje embriona i vantelesna oplodnja će morati da se prekine.
V faza – embriotransfer
Embrioni se pomoću ultrazvuka sa tankom cevčicom unose do materice. Ovo je sam kraj procesa vantelesne oplodnje uglavnom je kratkotrajnog karaktera i bezbolan. Nakon embriotransfera nastavljate sa terapijom i ponašanjem onako kako vam je lekar savetovao. Tu se uglavnom preporučuje mirovanje, a u slučaju bilo kakvih problema ili bolova javite se svom lekaru. Posle dve nedelje možete proveriti da li ste u drugom stanju jednostavnim testom za trudnoću, a nakon toga potvrditi ultrazvukom kod lekara. Uvek je najbolje da je žena bez stresa i da joj partner u svemu bude podrška.
Pored svih različitih vrsta neplodnosti kod muškaraca i žena postoji još jedna vrsta problema koja se može javiti, a to je nemogućnost da se trudnoća iznese do kraja. Podaci govore da svaka šesta žena doživi pobačaj i to najčešće u prva tri meseca trudnoće. Gubitak ploda je moguć i ukoliko se desi vanmaterična trudnoća gde oplođena jajna ćelija kreće da se razvija, kako joj sam naziv kaže, van materice odnosno u jajovodu. Ponavljani spontani pobačaji ili prevremeni porođaji mogu dovesti do autoimune bolesti koja se naziva anstifosfolipidni sindrom ili u narodu poznata kao sindrom lepljive krvi koje se odlikuje prisustvom antifosfolipidnih antitela udruženih sa pojavom arterijskih i venskih krvnih ugrušaka. Uzroci ove bolesti nisu u potpunosti poznati, a simptomi su glavobolja, začepljenje krvnih sudova, zamor, depresija. Slična ovoj javlja se i bolest pod nazivom trombofilija gde je povećana sklonost ka nastanku krvnog ugruška, zbog postojanja poremećaja u zgrušavanju krvi. Ona se najčešće ispoljava na nogama u vidu otoka, crvenila i boli, a trudnoća je pored osnovnih faktora rizika povezana sa pojačanim rizikom za trombofiliju jer je organizam sam po sebi pod prirodnom hiperkoagulacijom i sprečava pojačano krvarenje u trudnoći i nakon porođaja.
Svaka od ovih situacija je posebna tema za sebe i predstavlja veliki stres za svaku ženu i bračni par. Ukoliko vam je u bilo kom trenutku potrebna pomoć, podrška ili razgovor trebali bi ste da pomenete svom lekaru i da shvatite da je to sasvim normalna stvar. Ovo nije stvar sa kojoj se susrećete svaki dan, ni vi ni vaša okolina, niti je tema koja je lako shvatljiva i prihvatljiva, te je razumljivo da vam trebaju saveti i razgovori nekoga ko je po tom pitanju stručan.
Čitav proces vantelesne oplodnje je veoma dug i kompleksan. Administracija i prikupljanje podataka iz prva se može činiti veoma komplikovana i nerazumljiva. Postoji određeni broj analiza koji moraju biti u datumu i zbog toga morate biti vrlo ažurni i dosledni. Vantelesna oplodnja je za prosečnog državljanina Republike Srbije dosta skupa i iznosi oko 10 prosečnih plata. Oplodnja se, dakle, kreće od 3,500 hiljade evra pa na više. Žene su ranije mnogo više išle u inostranstvo jer kod nas ova metoda nije bila zastupljena i usavršena, ali sada postoje klinike u zemlji koje se uspešno bave vantelesnom oplodnjom. Država finansira tri pokušaja da ostanete u drugom stanju ovim putem, ali morate da zadovoljavate određene kriterijume. Koji je način, šta vam sve treba i uputstvo Republike srbije, odnosno Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje kojim ćete se voditi možete dobiti na linku Uputstvo . Klinike koje se u Novom Sadu bave vantelesnom oplodnjom su specijalne ginekološke bolnice „Ferona“ „Gins“ i „Genesis“. 

Nedelja je veče. Vreme za kupanje i crtaće, spremanje pidžamica za vrtić sutra, za sušenje kose, i češkanja i maženja. Sećam se kad su bile male, malene, malenice, i kad je bilo svejedno da li je nedelja, ili utorak ili zima ili leto. Sećam se kad su dani bili dugi, a ja izgubljena u svom traženju pravih odgovora, savršenih rešenja za misterije koje ranije nisam poznavala, kad sam ustajala pre svitanja i budila se na prvi kmek, bez obzira na dan u nedelji.

Nekad mislim na te dane kao na zlatno doba. Nekad ih sa “mojima”, sa ekipom sa kojom sam rasla zajedno kao T koja je postala mama, zovem danima izgubljenog raja, iako tada nisam mislila da su rajski. Kretala sam se između održavanja deteta u “viđenom stanju” I pokušaja da pričam o nečemu drugom sem o bebi i njenim probavnim situacijama . Iako mi se ništa drugo značajno sem “savršene školske kakice” u toku tih prvih samostalnih dana nije dešavalo, pokušavala sam da vratim razgovor na dane pre T- mame. Međutim, te teme su ostale na nivou prisećanja za onu ekipu koja nije bila zatrpana pelenama. Ali, ja sam tada tako želela da pripadam, i da budem i stara T, i nova T-mama, zanimljiva za oba sveta, jureći svoj izmišljeni maraton, preskačući paralelne trake, bez potrebe, a opet zato što nisam znala drugačije tada, zato što stari svet i novi svet nisu još našli svoj balans.

Onaj osećaj kad krećeš od kuće na posao, i kad ih pre toga budiš da krenu u vrtić, kad su mekane, i plišane, i mazne, i zagrle te, i zagnjuriš im nos tamo, u onaj predeo između jastuka i kosice, gde još uvek mirišu na tvoje male, malene bebice, i zagrle te, i zagrliš ti njih, i ostao bi tako, do sutra, do prekosutra, do petka i subote. Kažu ti: Ne žuri mama, lezi pored, Ne kreći mama još, ali moraš da pogledaš na sat, i moraš da kažeš, Ali mama žuri, Ali mama kasni, i postoji neka savršeno razumna i razložna i suštinski nebitna priča zašto je važno da probušiš taj mehurić sreće i nežnosti, kreneš i žuriš, prebrojavaš se, dok ih čuješ kako nastavljaju dan bez tebe.

Da, spadam u srećne. Da, znam gde živim. Da, znam koliko njih nema posao. Da, znam da žene imaju mnogo gore poslove. Da, znam da je PP otišla u drugu zemlju, i znam da ST radi i noćne i popodnevne smene kako bi imala za najosnovnije, i znam da je AR sama, i da, znam, znam za svu tu tugu i težinu i napor. Ali ovo sam ja, T- mama, koja se ponekad još seća T kad nije bila mama, i koja se seća T kad je tek učila da bude mama, kojoj nedostaje svaka od tih različitih T, i koja zaboravlja zašto, sem finansijskog momenta, moram da bušim taj jutarnji mehurić nežnosti, i zbog čega je pametno i dobro da me nema uvek tu, iako sam napravila kompletan “bekap” plan, i šta je vredno i šta je važno, da me one čekaju kad kasnim. 

Ali opet, ja volim moj život kad sam samo T, kad nisam samo T- mama, kad treba da odlučim nešto što nije samo kog oblika ćemo napraviti sendviče, i da li će kupka da bude sa šljokicama ili bez. Da, prija mi, i volim i taj deo, ali šta je tu zapravo vredno, sa kojom T ja mogu da budem zapravo srećna? Sa kojom T me ne grize savest, sa kojom T im dajem najbolji primer, sa kojom T sam najiskrenija prema sebi? 

Šta želim da naučim moje cure?

Da cene sebe, da cene druge, da je svačiji svet njegov lični univerzum, da vole da uče, da vole, da su jake, da su radoznale, da otkrivaju, da se smeju glasno, da vole vetar i šumu i more, da je svet veliki i divan, da su prijatelji blago, da prava donose i obaveze, da su u knjigama novi svetovi. Kakva sam ja kad im to primerom pokazujem, kad ih učim kako da nađu sreću…kad ja sama nekad ne znam ko sam i kakva sam zapravo?

Onaj mali glasić koji ne čuješ od alarma i “snuza”, traženja parkinga, i prolaženja kroz agendu, onaj mali glasić koji te je uvek vodio, i koji kad pratiš, pratiš i sebe, i dalje je tu. Nekad ga ne čujem kad one plaču, nekad ga ne čujem kad žurim, nekad ga ne čujem kad sam predveče kod kuće i kad mi nije ni do maženja, ni do razgovora, već samo da sedim i ćutim i da me svi ostave na miru, i da buljim u taj prokleti telefon, zato što to od mene ne zahteva nikakvu odluku sem minimalnog pokreta prstom. 

Taj glasić je tu, i treba ga naći, i nedeljom, i ponedeljkom, i na raspustu, i na prekovremenom. Glasić koji definiše moje želje i ciljeve, sa kojim sam sebi iskrena i ispravna, a ako sam sebi ispravna i iskrena, onda sam i mojim curama, onda ih učim da budu takve, iskrene, ispravne pred sobom, radoznale i hrabre i voljene i da vole, da se smeju, da gledaju ovaj svet i kroz kišu, i kroz sunce, zato što sam to ja, i zato što smo to mi.

U susret praznicima i čaroliji koja nas očekuje oko dočeka Nove godine, a zatim i Božića, posebno se raduju i ushićeni su oni koji imaju malu decu. Njihova euforija i radost prelazi na roditelje, bake, deke i sve one kojim su deca okružena pružajući nežnost i vraćajući veru u svo dobro ovog sveta. Oni tako željno iščekuju, postavljaju hiljadu pitanja, nestrpljivi su i usplahireni, a u svemu tome i uživaju. Nemoguće je pored njih ostati ravnodušan i imun na izjavljivanje ljubavi.
Svi smo mi, kao mali, verovali u Deda Mraza. Starog sedog čoveka koji živi na Severnom polu, sa dugačkom bradom, u crvenom prazničnom odelu koji donosi poklone svoj deci sveta. Njegova dobrota je neizmerna, glas dubok, a smeh oduvek dobro poznat. Deda Mrazovi pomoćnici, mali šareni patuljci neumorno rade kako bi se ispunila svaka dečija želja, a irvasi lete preko sveta kako bi se u svaki dimnjak spustio baš onaj poklon koji je bila najveća želja deteta. Različite kulture imaju razlićite priče o postanku Deda Mraza, ali poruka je svuda ista – čuda su stvarna ako verujete u njih.
Iako u svima nama budi pozitivna osećanja, Deda Mraz je samo bajka. Zbog ovoga postavlja se pitanje: Da li je uredu lagati decu o postojanju Deda Mraza?
Bajke postoje i sastavni su deo svakog dečijeg odrastanja. Crtani filmovi su, takođe, prepuni nerealnih dešavanja, jer dečija mašta je neverovatna i sve dok nisu dovoljno odrasli da shvate suočavanje sa realnošću, za njih je sve na ovom svetu moguće. Dobro dete koje na kraju godine dobija poklon od Deda Mraza naučiće da vrednuje i nagrađuje ispravne postupke.
Ipak, sa ovim stanovištem ne slažu se svi. Kako mogu sva deca biti dobra i zaslužiti poklone? Mnogi roditelji smatraju da laganjem svog deteta, pa čak i o Deda Mrazu, jednog dana mogu izgubiti njihovo poverenje i povrediti svoje dete. Ipak, psiholozi kažu drugačije. Deca se razvijaju kroz maštu i silno žele da veruju u postojanje Deda Mraza. Ona deca kojima se to uskrati od najranijeg detinjstva odrastu u skeptike i cinike. Budi im se negativan stav za vreme praznika i u svemu tome pronalazi se negativna energija. Nema razloga da kod svoje dece iz bilo kog razloga podstičete negativno razmišljanje, a pogotovo ne kod nečeg što je zaista lepo.
Dakle, pustite vaše dete da veruje dokle god želi. Verovanje u Deda Mraza pruža detetu osećaj sigurnosti. Dok je vaše dete još malo, sa dve, tri i četiri godine, njegova sreća biće najveća. Posle toga će doći period kada će samo krenuti logički da razmišlja i da vam na osnovu priče o Deda Mrazu samo postavlja pitanja i dolazi do odgovora. Ovo se obično dešava u period od pete do sedme godine. Kada se ovo desi pokušajte sa njim da razgovarate otvoreno na način da mu ne srušite odmah sve u šta je verovao. U vom trenutku pustite ga da razmišlja na glas postavljajući sva pitanja koja mu se vrzmaju u glavi, a možete mu i vi pomoći da postavi sva ta pitanja koja želi. Vi mu odgovorite onako kako zaista jeste sa pozitivnim stavom i na način na koji će vaše dete moći da shvati istinu. Tada mu nemojte reći da je sve laž, već da su svakom detetu Deda Mraz roditelji, jer ga vi volite najviše na svetu i želite da ga obradujete, te da ćete to uvek i činiti.
Pored toga sa detetom možete pisati pismo Deda Mrazu što će biti veoma dobro za razmišljanje o njegovim željama i šta mu je zaista potrebno. Ovde je dozvoljeno maštanje što će i odraslima dobro doći da se podsete kako je lepo biti dete. Crteži i kolači za Deda Mraza su divne stvari koje možete raditi zajedno i time razvijati detetov pozitivan duh i kreativnost. I ne zaboravite, deca su jako mudra. A baš takva i treba da budu.
Evo kako je jedan od pesnika za decu, Dragomir Đorđević, predstavio Deda Mraza očima deteta ????

DEDA-MRAZ

Godinama moj stric Laza
Izigrava Deda-Mraza
Mada bane iznenada
Izdaje ga lažna brada

Kapu mu je dao tata
Deda kaput od pre rata
Brkove mu strina stavi
Samo mu je stomak pravi

Ispod moje brade viri mašna
Na leđima džak od brašna
Visok snažan prav i krepak
Miriše na oho-lepak

Familija sva se sjati
Ponašanje moje prati
Naročito onu fazu
Kad prilazim Deda-Mrazu

Ja otkrića svoja skrivam
Pretvaram se da uživam
I ne skidam osmeh s lica —
Mnogo volim moga strica.

Novogodišnji duh širi se nedeljama iza nas. Gradovi su okićeni, a sneg je obeleo naše puteve. Mnogi užurbanim koracima idu svojim domovima kako bi što vise vremena u ovoj prazničnoj atmosferi proveli sa svojom porodicom. Baš taj osećaj koji nose praznici, Nova godina i Božić, jedinstven je i nezamenjiv. Ovo je period darivanja i zahvaljivanja za sve što imamo kao i period kada najvise želimo i pokazujemo ljubav.
Ukoliko imate novorođenče za vas će ovaj doček biti nešto izuzetno. Ljubav koju ste osetili kada ste postali roditelj ne može da se meri ni sa čim na svetu. Iako vase dete neće znati šta se dešava i vi ćete generalno biti posvećeni detetu kao i bilo kog drugog dana, nije na odmet da okitite kuću, pokažete mu radost doma i celokupne atmosfere. Vase dete neće preskočiti noćne podoje ili buđenja zbog toga što je Nova godina, ali svi zajedno možete uživati u novogodišnjoj noći, te mu okititi krevetac ili staviti iznad šarene kuglice koje bi mu bile zanimljive za gledanje ili dodir.
Malo starija deca su već druga priča. Sa njima je radost novogodišnjih praznika nešto što vas same vraća u detinjstvo i budi razigrano i maštovito dete u vama. Zabava može da počne već prilikom kićenja jelke, kao i da se dese sve one stvari koje vi baš i niste planirali. Tu se mogu naći situacije da vaša deca hoce da stave ukrase samo u njihovoj visini ili da ih stave sve na jedno mesto, da probaju svaki od ukrasa kakvog je ukusa, ne daj Bože ako ih imate u obliku bombona ili lizalica ???? Da se zavuku ispod jelke ili na sva druga mesta koje niste ni sanjali da mogu da se zavuku, da pazite na svaki detalj koji ste stavili kako bi okitili svoj dom u duhu Nove godine. Ovo su sve divne i simpatične stvari koje treba da dozvolite svom detetu da radi jer time razvija maštu i kreativnost, a zabava nikad ne prestaje. Ukoliko je njima zabavno biće i vama. Možda shvatite da jelka mnogo bolje izgleda počupana ili sa svim ukrasima na jednom mestu.
Duvanje balona, đuskanje sa balonima, lupanje, pa još ako stavite i pirinač… Verovatno nećete hteti ni da ga jedete sledeće godine, koliko će vam doći glave ???? Ali ovo je svakako jedan vid zabave koji je vrlo pristupačan, a efektan. Isto tako, sa svojom decom, ukoliko imaju preko tri godine, možete da pravite čestitke raznih oblika i dimenzija, da crtate, sečete i lepite i da zajedničkim snagama ukrasite kuću ili pošaljete čestitku nekome ko vam je drag. Mogućnosti je million kod ovakvih stvari, a samo treba pustiti mašti na volju. Razne pahulje za prozore, ukrasi koji se stavljaju ispod jelke, pokloni, šarene kutije… Sve je to nešto što se jednostavno može napraviti, a svakako doprinosi razvoju dečije mašte i motorike kao i držanju cele porodice na okupu gde se grade harmonični odnosi. I na posletku, kada im vi date poklon, uzbuđeni više nego samo dete, gledate kako se više zainteresovalo za ukrasni papir ili kutiju, onda počnete i sami da se igrate, da ne bude sve zabadava ????. Šalu na stranu, radost isčekivanja Deda Mraza i otvaranje poklona je zaista neprocenjiv trenutak.
Vaš stan biće vaša žurka. Bilo da slavite sa prijateljima ili sami, možete ovaj dan da ispunite neke luckaste dečije želje ili ih iznenaditi. U svemu ovome ona će razumeti lepotu i radost darivanja što je u stvari i najvažnije kada se ljudi vole. Pružite svoje ruke široko i imajte vremena za zagrljaje jer ljubav je najvažnija stvar koja nas pokreće. Podarite svojoj deci i sebi velike osmehe i uživajte svaki dan zajedno. Srećnu Novu godinu i Božićne praznike iz sveg srca vam želi
Vaš Mamarijum.

Ceo mesec oktobar obeležava se kao mesec borbe protiv raka dojke, a 07. oktobra obeležava se Dan borbe protiv raka dojke. Ovaj karcinom je najčešći maligni tumor kod žena u Srbiji, ali i u svetu. Broj godišnje obolelih žena u našoj zemlji iznosi oko 4000 i drugi smo po smrtnosti od ove bolesti u Evropi. Poražavajuća činjenica je da je 75% novootkrivenih slučaja karcinoma otkriveno u kasnoj fazi bolesti, a jedina prava prevencija je rano dijagnostikovanje raka.

Ovo nisu samo statistički podaci već alarmantno stanje jer je broj obolelih žena iz godine u godinu sve veći i potrebno je probuditi svest cele populacije kako bi se pregledima kod lekara i samopregledima otkrile moguće postojeće promene na dojkama. Ovim podacima treba dodati i informaciju da se procenat obolelih od raka dojke povećava i zahvaljujući gojaznosti, alkoholu i sve većoj tendenciji kod žena da pomeraju materinstvo.

Onkolozi kažu da nema dileme – samopregled dojki obavezan je za svaku ženu barem jednom mesečno. Ono što je još vrlo važno da znate je da nije svaka promena na dojkama zloćudnog karaktera i razlog za paniku. Potrebno je da poznajete i pratite promene na svom telu kao i da znate na koji način da pregledate dojke.

Dojke su organi građeni od žlezda sa nizom izvodnih kanala od masnog tkiva, veziva i ligamenata. To su strukture koje stvaraju različite kvržice koje se mogu napipati. Žlezdane strukture zavise od hormonskog statusa pa se menjaju tokom menstrualnog ciklusa. Iz tog razloga potrebno je pregled raditi uvek u istoj fazi ciklusa, najbolje pred kraj ili neposredno posle menstruacije, u fazi kada se dojke opuste. Ako se dojke pregledaju uvek u istoj fazi žena će lakše zapamtiti raspored i strukturu svojih dojki, što je sama suština samopregleda.

Dobar samopregled sastoji se iz nekoliko faza i ne traje duže od desetak minuta.

Prva faza pregleda odnosno vizuelni pregled – podrazumeva da najpre dobro pogledate svoje dojke u ogledalu. Ovde najviše pažnje posvećujemo samoj koži dojke i izgledu bradavice, a zatim i ponašanju pri podizanju ruke iznad i iza glave i ponašanje dojke kada je suprotnom rukom pomeramo u različitim smerovima. Kada pregledamo desnu dojku tada podižemo desnu ruku, a levom rukom koja je postavljena iznad bradavice pomeramo donje delove desne dojke i opažamo da li dolazi do bilo kakve promene, postoji li nešto što povlači ili gura dojku kao i da li postoje promene koje zatežu kožu. Isti postupak se ponavlja i sa levom dojkom.

Druga faza samopregleda odnosno palpacija označava pipanje dojki. Najbolje je da pregled radite tokom kupanje ili posle kada možete da se namažete mlekom jer time omogućavate bolji osećaj manjih kvržica koje bi mogle da se propuste. Prvo pregled obavite sedeći tako što ćete spojiti jagodice prstiju kako bi povećali površinu pipanja, jer jagodice imaju velik broj receptora za dodir i omogućavaju da bolje procenite tvrdoću i strukturu dojki. Zatim pregled obavite ležeći. U ležećem položaju dojka se raširi i postaje tanja što omogućava bolji osećaj strukture prilikom dodira. Pregled radite tako što ćete podići ruku te dojke koju pregledate iznad glave i podeliti je vizuelno na četiri dela sa bradavicom u sredini. Prstima opipavajte jedan po jedan deo, a zatim i celu dojku kružnim pokretima u smeru kazaljke na satu pa obrnutim smerom. Obavezno uradite u oba smera jer jedan nije dovoljan za ovako različito raspoređene strukture gde treba da zapamtite raspored.

Na dojkama je pored različitih nepravilnosti moguće i pojavljivanje sekreta iz dojki. Pojava bilo kakvog sekreta iz dojke moguć je znak oboljenja. Kada nije praćen bolom, spontan je i mlečan obično je znak hormonskih promena, ali u to se ne treba sa sigurnošću uzdati, već se obratiti lekaru. Provera sekreta iz dojke se vrši prilikom pregleda tako što ćete dva do tri puta blago stisnuti celu dojku pokretima kao kod ceđenja mleka, a nikako stiskanjem.

Pored pregleda dojki potrebno je pregledati i limfne čvorove na pazuhu tokom kupanja. I prilikom ovog pregleda potrebno je ruku podići iznad glave, a prstima druge ruke opipavati da li postoje neki novi čvorovi bilo koje veličine. Ovaj pregled nije na odmet raditi i jednom nedeljno.

Samopregled nije zamena za specijalistički pregled, već način na koji ćete kontinuirano pratiti svoje zdravstveno stanje između dva pregleda. Uz sve ove mere prevenciji još doprinosi smanjen unos alkohola, vežbanje odnosno održavanje telesne težine i smanjen nivo stresa. Podarite sebi ovakvim pregledom jedinstven poklon u pogledu zdravlja. Mislite na sebe i ne zaboravite nikad šta ste – sestra, supruga, majka, prijateljica, baka, tetka… Negujte sebe jer samo tako ćete moći da negujete i one koje volite.
slike preuzete sa sajta www.vasezdravlje.com

• 

• 

• 

#mamarijumpreporučuje #Sinomarin
​Osnovna funkcija nosa je respiratorna, ali je nos značajan i za razvoj govora, odnosno ima ulogu u vokalizaciji. Takođe je i glavni organ čula mirisa. Pored toga, prilikom strujanja vazduha kroz nos aktiviraju se i refleksni mehanizmi koji utiču na normalan rad srca, disanje i lučenje suza. Dobra prohodnost nosa je važna i za dobru ventilaciju Eustahijeve tube, održavanje normalnog pritiska u srednjem uvu, samim tim utiče i na uredan sluh.
Nos je početni deo disajnog sistema i prva linija odbrane od različitih virusa i bakterija. Unutrašnjost nosa je prekrivena trepljastim cilijarnim epitelom, na čijoj površini se nalazi nosna sluz. Zahvaljući  mukocilijarnom transportu sve nečistoće odlaze u ždrelo i nakon toga dospevaju u digestivni trakt. Sluznica je takođe bogata imunim ćelijama, koji odrađuju obrambenu ulogu protiv različitih bakterija i virusa.
Kod beba do šest meseci je još značajnije da je nosić prohodan, jer ne znaju da dišu na usta zato što je grkljan još uvek prilepljen uz meko nepce, i potreban je veći napor da bi prošao vazduha, a i zbog sisanja je važno da je nos prohodan.
       Najčešći uzrok zapušenosti nosa su akutne virusne infekcije gornjih disajnih puteva, ređe baterijske. Ukoliko zapušenost traje duže, treba misliti o alergiji. U upalnom procesu šire se kapilari u sluznici, nakuplja se tečnost i upalne ćelije što dovodi do otoka sluznice i proizvodnju veće količine sluzi što otežava protok vazduha.
           S obzirom na veliki značaj funkcije nosa potrebno je preduzeti preventivne mere kako bi se zadržala prohodnost. Neke od mera su provetravanje prostorija, ovlaživanje vazduha, izbegavanje preteranog grejanja.
Izotona morska voda može biti od koristi, pomaže čišćenju i vlaženju sluznice. Njihova prednost je što primena nema    nuspojava, mogu se dugotrajno koristiti, ali nema dekongestivni učinak, tj ne dovodi do otpušavanja nosa.
        Hipertona morska voda može biti od koristi kod zapušenosti nosa jer zahvaljujući hipertoničnosti jednostavnim mehanizmom osmoze izvlače višak tečnosti iz tkiva i razređuju sekret. Takođe, dobro vlaže sluznicu i obnavljaju aktivnost cilija, i na taj način čiste nos. A dokazano imaju i antiupalni efekat. Prirodni dekongestivi na bazi hipertonične morske vode se dobro podnose i mogu se dugo koristiti upravo zbog prilagođene optimalne koncentracije hipertoničnosti. Nema ograničenja u primeni hipertonične morske vode, i može da se koristi od rođenja. Do šest meseci, poželjna je primena u obliku kapi, a nakon toga može se koristiti i sprej koji raspršuje maglicu morske vode u nos.
​         Nisu sve hipertone morske vode iste. Ono što ih razlikuje je postotak sadržaja soli. Neki rastvori su manje neki više slani. Istraživanja su došla do tačno određenog postotka sadržaja soli kako bi morska voda bila dovoljno jaka da ima dekongestivno dejstvo, a dovoljno blaga da ne izaziva peckanje prilikom primene, što naročito ima veliki značaj kod odojčadi i male dece. Taj optimalni postotak je patentiran i nalazi se u Sinomarinu. Sinomarin je nova linija hipertone morske vode koja je namenjena higijeni i dekongestiji nosa. Proizvod je prilagođen različitim uzrasnim kategorijama.

Na svet ste doneli malu bebu, porođaj je prošao, ali višak kilograma je ostao. Dobili ste odobrenje od strane lekara da možete da se vratite vežbanju. Nedostatak vremena ili prisustvo bebe nije više izgovor za vraćanje u top formu. Predlažemo vežbe koje možete raditi sa vašom bebom.

Vežba za trbušnjake

Lezite na leđa, a vašu bebu uzmite u ruke i podignite iznad grudi, dok noge držite pod pravim uglom. Ramena povlačite na gore u više kratkih intervala. Time ćete ojačati gornje trbušne mišiće, ali i ruke jer u njima držite sve vreme bebu, dok radite ovu vežbu.

Vežba za zadnjicu

Držite vašu bebu u naručju, zauzmite široki raskorak sa stopalima okrenutim ka spolja. Radite serije dubokih i plitkih čučnjeva. Kičma treba da vam bude prava, a kada ustajete stisnite zadnjicu koliko možete. Vežba ima i složeniju varijantu, a izvodi se tako što kada ustanete bebu podižete iznad glave, a čučanj završavate tako što sedate i ustajete sa stepera ili stolice. Ovom vežbom jačate cele noge i zadnjicu.

Izdržaj

Beba treba da leži, dok se vi oslanjate na laktove i prste, leđa ispravite, zategnite stomak i zadnjicu i zadržite taj položaj što duže. Gledajte da vam zadnjica ne bude previše iznad ili ispod, neka vam telo bude jedna ravna linija. Možete i meriti vreme tokom izvođenja, 3 serije po 60 sekundi. Ovom vežbom su angažovani svi mišići tela.

Vežba za ruke

Bebe vole kada ih podižete iznad glave, a ovo može biti dobra vežba za zatezanje mišića ruku. Veoma jednostavna i zabavna. Ovu vežbu možete raditi i ležeći na podu ili pilates lopti.

Vežba za noge

Držite bebu u naručju ili je stavite u maramu ili “kengura”. Skupite noge i neka vam to bude početni položaj. Zatim iskoračite tako da vam noge budu savijene pod pravim uglom, da osetite zatezanje mišića nogu. Radite prvo nekoliko puta iskorak jednom nogom, a zatim drugom.

Izgovora više nema, jer sada možete vežbati i sa bebom. Priznaćete da je u takvom društvu vežbanje uvek lakše i lepše.
A ukoliko više volite da vežbate u društvu pod nadzorom trenera http://www.mamarijum.com/fitness-mamas.html

Upavanke za decu u nama bude emocije koje nas sećaju na detinjstvo. To su dečije pesme koje obično majke čitaju ili pevaju pred spavanje kako bi lakše uspavale bebu. Svaki narod ima svoje uspavanke, a u srpskom narodu je Vuk Stefanović Karadžić bio taj zahvaljujući kome su one ostale zabeležene.
Neki od nas se dobro sećaju ove uspavanke koja je jedno vreme bila veoma popularna zbog televizijskog programa “Laku noć deco”.
“I u sobi na belom jastuku,
i u šumi pokraj starog panja,
svi pod obraz ili šapu ili ruku,
došlo vreme da se lepo sanja.
Laku noć, laku noć, laku noć,
laku noć, laku noć, laku noć.”

Mnoge majke danas pred spavanje puštaju deci pesme za uspavljivanje preko YouTube platforme. Neke najpopularnije numere i pesmice za uspavljivanje beba jesu:

“Uspavanka za bebe 1 sat / Umirujuca muzika 60min”
“Moja mama divno priča – Kolibri”
“LEONTINA I IVANA – Spava Anđeo”
“♥ Songs To Put A Baby To Sleep Lyrics-Baby Lullaby Lullabies for Bedtime Fisher Price 2 HOURS♥”
“BABY MOZART Best of Mozart Baby Sleep and Bedtime Music by Baby Relax Channel”
“Tina Milivojevic – Uspavanke Za Bebe i Malu Decu – (Audio 2002)”
“Leontina – Sanjajte”
“Imam jednog medu plišanog – uspavanka za decu | Dečija Zona”
“Uspavljujuća muzika za bebe – Uspavanke”
“Uspavanka za bebe ♫♫♫ 3 SATA ♫♫♫ Lullaby”
“Uspavanka Moja mala sovica – Leonora Surian”
“Twinkle little star 1 sat Najljepsa uspavanka za djecu i bebe”
Pod ovim naslovima ih možete potražiti na YouTube-u, a možete i pevušiti neke od narodnih uspavanki.

SANAK ODE NA ULICU
​
Sanak ode na ulicu
Sanak ode na ulicu,
Vodi Jovu za ručicu;
Hodi, Jovo, u kolevku,
Da se siti naspavamo,
Da ujutro poranimo,
Majci vode donesemo,
Voda buć, Jova truć!

U jednom od prethodnih tekstova govorili smo o značaju muzike za bebe i decu, čak i dok su u stomaku (više informacija klikom na link). Zato ukoliko ne želite da pevate uspavanke uvek imate alternativu kao što je YouTube platforma. Rutina je veoma važna ukoliko želite da vaša beba lakše zaspi, a zašto ne biste uveli u te rutine priprema pred spavanje i uspavanke. Vaša beba će uživati, a i vama će prijati da se opustite nakon napornog dana i zaronite u bezbrižne snove.

Ne zove se trudnoća bez razloga drugo stanje. Ona vam donosi novo značenje lepote. Devet meseci tokom kojih u vašem telu nastaje novi život, ogromna radost i veliko uzbuđenje. To su dani koje mnoge majke ne mogu da opišu rečima. To je osećaj koji morate doživeti, a ako već jeste onda dobro znate o čemu govorimo. Ipak, mi smo pronašli 10 najlepših citata koji opisuju drugo stanje. Ukoliko čekate da upoznate vašu bebu onda su ovo citati za vas.
​

1. Trudnoća – stanje u kom si zaljubljen u dete koje još nisi upoznala.
2. Ma koliko je moj dan bio loš, dovoljan je jedan pokret u stomaku da sve bude bolje.
3. Sreća = prvi ultrazvuk u trudnoći.
4. Nikada nećeš razumeti život, kao onda kada počne da nastaje u tebi.
5. „Beba je nešto što nosiš u sebi devet meseci, u naručju tri godine, a u svom srcu do kraja života.“ Meri Mejson
6. Rađanje nam daje osećaj stvaranja, gde je ljudski duh osnažen, to je čudo mudrosti.
7. „Najvažnija stvar koju je naučila tokom godina jeste da ne postoji način da bude savršena majka i milion načina da bude dobra.“ Džil Čerčil
8. „Bez obzira na to da li je vaša trudnoća pažljivo isplanirana, medicinski podstknuta ili se dogodila slučajno, jedna stvar je sigurna – vaš život više nikada neće biti isti.“ Ketrin Džon
9. „Trudnoća izgleda kao da je smišljena da bi nas pripremila za život majke. Počinjete da se žrtvujete devet meseci pre rođenja deteta kako bi u trenutku kada se ono pojavi bili naviknuti da se zbog njega odričete.“ Bret Kielerop
10. „Trudnoća je proces koji vas poziva da se predate neviđenim silama iza života.“ Džudi Ford

Prvi ultrazvuk, prvo pomeranje u stomak, prvi otkucaji srca… Rečima je teško opisati… Ovo su bili neki od najlepših citata o trudnoći, a ukoliko vi imate nešto da dodate slobodno nam napišite u komentaru. 

Akademija za trudnice-prijave u toku sledeća grupa 22.09.

Mamarijum je mesto prilagođeno bebama i mama. Pročitajte šta su očevi rekli o ovom mestu.

Razvojnu gimnastiku bih definitivno preporučio (i preporučujem) svim novopečenim roditeljima. U vremenu kad svi, a naročito deca, provodimo previše vremena ispred ekrana i u sedećm položaju sa ovim aktivnostima nije nikad prerano početi. Zdrava navika od najmanjih nogu.

Atmosfera na treninzima je veoma prijatna i vidno prija bebama, a i roditelji nisu uskraćeni ni za šta, naprotiv, druženja i razmena iskustava nikad dosta. Pogotovo za nas što smo tek počeli da ih skupljamo.

Više o razvojnoj gimnastici

Obrad Kerkez, Lenkin ćalac

Što se tiče Mamarijuma preporučio bih ga drugima, jer je zanimljivo druženje, mislim da detetu prija, a i ženi.

Da li znači za porodicu – ne znam, ali znam da mami prija da ide negde sa malim, a i njemu da se malo izmori i posle odspava ko čovek posebno u zimskom periodu, a i socijalizacija dobro dođe.

Meni lično se dopada gimnastika – da li znači detetu ne znam prvo nam je, pa nemamo uzorak kako je bez.

Moja preporuka Mamarijumu je da uvede subotu za tate češće, a ne samo jednom mesečno. Lično mislim da bi ženi prijalo da je dolazila tokom trudnoće i za to bih preporučio iako ne znam kako funkcioniše.

Đorđe

Mamarijum i sama razvijalica koju Mamarijum organizuje, je prilično interesantna stvar.
Za nas koji smo još uvek prilično mladi/mali (godinu dana), i koji još uvek nemamo mnogo drugara, jedno takvo mesto je super zato što možemo da upoznamo nove drugare…
Razvijalica nam je posebno dobra stvar u toku ovih zimskih dana pošto nam daje priliku da malo izađemo iz stana i izpresecamo dan nečim zanimljivim… Prilično se izmorimo za tih sat vremena druženja i odmah nam celo popodne prođe lepše… Bez nervoze… Zaspimo kao beba…
Za nas friške roditelje super je što smo pokupili mnooogo dobrih ideja kako da klincu napravimo neku zanimaciju od najobičnijih stvari koje imamo po kući… Često bebcu to drži pažnju više nego igračke… Što se toga tiče, Renata je carica da klincima osmisli zabavu…
Sve u svemu, dobra ekipa, fino rade svoj posao, a mi se svaki put lepo provedemo i naučimo nešto novo…

Više o Razvijalici

Vedran Arađanin

Nije poenta samo trening u Mamarijumu. Kod kuće se trening nastavlja kroz igru. Mnogo znači kad naučiš šta je tvom detetu korisno u razvoju, a prava satisfakcija dolazi kad primetiš koliko brzo ti dete napreduje. Od srca preporučujem!

Posle školice za trudnice u kontaktu je ostalo nas desetak mama. Želele smo da nastavimo druženje sa nasim bebcima ali prosto nigde nismo imale uslova za to ,dok jedna od nas nije čula za Mamarijum. Rešile smo da zakažemo termin našeg druženja i da prosto vidimo kakvo je to mesto. Malo je reći da smo se oduševile prostorom i osobljem i od tada je to postalo naše omiljeno mesto za druženje. Naši bebci su uživali zajedno sa nama jer su bez ikakvih smetnji tamo ručkali i spavali. Pored tih naših druženja saznala sam za razne programe za naše bebe i opredelila se za razvojnu gimnastiku. Dok beban nije prohodao bili smo u tom programu i uživali i vežbali uz predivnu Zoku.
Divno iskustvo i uspomene nosimo iz Mamarijuma, jedna od njih je i priprema za Puzijadu ????. Želela bih svim majkama da preporučim ovo mesto jer ćete u njemu uživati i vi i vaša bebica . Naša deca su iskreno zavolela sve zaposlene, Dunja nam je omiljena. Hvala svima koji su bili deo našeg odrastanja . Hvala Tamari na svemu, na organizovanju raznih radionica uz pomoć jedne smo ostavili i pelene sa 18 meseci ,zatim smo od doktora koji su dolazili na predavanja mirno odlazili na letovanja, zimovanja uz dosta dobijenih saveta . Upoznali smo puno drugara i drugarica ????.
​Veliki pozdrav od Lazara i mame Danijele

Od prvog svog radnog dana nama je Mamarijum bio druga kuća. Otvaranje je bilo taman mesec dana posle mog prvog porođaja-kao odgovor univerzuma na moju želju i pitanje gde ću sa malom bebom a da nisam po ceo dan sama kod kuće?   
Udobna i domaćinska atmosfera, ljubazne devojke (koje pre svega obožavaju decu) prostor opremljen da ne moram ni o čemu da brinem, usluga kao u kafiću… Učinili su da to postane moje omiljeno mesto sastajanja sa prijateljicama, posebno onima sa decom. Sada sa oba deteta često svratim na kafu, i sama ako nemam drustvo, jer tamo uvek ima nekog iz ‘istog filma’ sa kim mogu da popijem kafu, ispričam se o svim temama koje su jedino mamama aktuelne,  da se opustim dok se deca igraju sa vršnjacima; da slobodno podojim i presvučem ih a da ne brinem da li ću moći i gde da to obavim. Takođe, svi programi i sadržaji koje nude su nam uvek u kalendaru jer su zaista organizovani na svetskom nivou i ja koja sam godinama putovala i živela svuda po svetu ponosna sam što Novi Sad ima tako nešto da ponudi.
I da, moji klinci obožavaju njihove žurkice i tonu igračaka tamo.
Doris
Zahvaljujemo se Doris na lepim rečima. Doris je mama dva divna dečaka i  ima svoj kanal na You Tube, gde se bavi roditeljstvom i daje podršku i savete mamama. 
#mamarijum_preporučuje https://www.youtube.com/user/turcinovicdoris

Rak grlića materice – najčešće postavljana pitanja

Evropska nedelja prevencije raka grlića materice se obeležava od 22. do 28. januara, s ciljem da se proširi svest o važnosti redovne kontrole i prevencije ove bolesti. U ovom tekstu nam je prof. dr Ljiljana Segedi pomogla da odgovorimo na najčešće postavljena pitanja u vezi sa ovom bolešću.

Koji su najčešći uzročnici?
– Danas se zna da je za nastanak karcinoma grlića materice neophodna HPV infekcija donjeg genitalnog sistema, visokoonkogenim tipovima humanog papiloma virusa (HPV). Najčešće, u oko 70%-80% slučajeva, su to HPV tipovi 16 i 18. Međutim, neće svaka žena sa HPV infekcijom dobiti karcinom grlića materice. Dodatni faktori tzv. kofaktori potrebni za nastanak intraepitelijalnih lezija i karcinoma grića materice su: pušenje, oslabljen imunitet (udružena imunosupresivna stanja), češće oboljevanje od drugih seksualno prenosivih infekcija, loši socio-ekonomski uslovi života.

Koji su simptomi?
Karcinom grlića materice razvija se veoma sporo i u većini slučajeva potrebno je 4 do 17 godina da se na grliću bez promene razvije karcinom. Tokom tog perioda žena nema nikakve simptome. Kada se rak grlića proširi, obično daje sledeće simptome: krvavljenje posle polnog odnosa, uporan sukrvičav vaginalni iscedak i bol u maloj karlici.

Zbog čega se radi Papanikolau test?
– Papanikolau test je skrining metoda za rano otkrivanje karcinoma grlića materice. Eksfolijativna citologija, kao osnova Papa testa, je dijagnostička metoda kojom se analiziraju deskvamirane ćelije sa grlića materice i iz cervikalnog kanala u cilju otkrivanja prisustva atipičnih ili malignih ćelija. Cilj uzimanja Papanikolau brisa je da se spreči nastanak invazivnog karcinoma grlića materice na taj način što će se bolest otkriti u fazi prekanceroznih promena.

Da li je Papanikolau test dovoljan ili se moraju raditi još neka ispitivanja i koliko često?

U 10-20% slučajeva Papanikolau bris može biti lažno negativan. To znači da je Papanikolau test uredan (Papa I ili II grupa) a da na grliću ipak postoji promena tipa prekanceroze ili karcinoma. Smatra se da su greške u citološkim rezultatima posledica laboratorijske greške (50%) kao i loše uzetih briseva (50%). Zbog toga je važno istaknuti značaj kliničkog pregleda odnosno vizualnu inspekciju grlića materice kao i iskustvo ginekologa u prepoznavanju ove patologije. Da bi se povećala dijagnostička tačnost može se uraditi kolposkopski pregled grlića materice. Citologija zajedno sa kolposkopijom povećava tačnost u dijagnostici na 98%. Poslednjih godina se preporučuje i uzimanje brisa za identifikaciju HPV infekcije.

Da li neko ko je vakcinisan i dalje mora da radi Papanikolau testove i zbog čega?
– Osoba koja je primila HPV vakcinu treba i dalje da radi Papanikolau test zato što HPV vakcina štiti samo od infekcije
sa HPV tipovima 16 i 18 kao uzočnicima oko 70- 80% svih karcinoma grlića materice. Međutim ova vakcina ne štiti ženu od infekcije drugim visokoonkogenim tipovima HPV virusa kao što su tipovi 31, 33, 35, 39, 45, 51, 52, 56, 58, 59, 68, 73, 82.

U kojim slučajevima Papanikolau test može biti abnormalan, a da nije u pitanju karcinom?
– Pored karcinoma, Papnikolau test može biti abnormalan u slučajevima postojanja upalnih procesa u vagini i grliću materice, zatim kod postojanja atrofičnih promena (kod peri- i postmenopauzalnih žena) kao i u slučajevima postojanja prekanceroznih promena na grliću materice (L-SIL i H-SIL lezije).

Da li je karcinom grlića materice izlečiv?
– Karcinom grlića materice je izlečiva bolest ukoliko se otkrije u početnom-neinvazivnom stadijumu. Ukoliko se radi o početnom – invazivnom stadijumu bolesti, onda je veoma važan negativan prognostički faktor pored veličine tumora i dubine stromalne invazije i prisustvo limfo-vaskularne invazije. Prisustvo metastaza u limfnim čvorovima u stadijumu IB smanjuje petogodišnje preživljavanje sa 85% na 50%.

Kada je najbolje vreme da se radi Papanikolau test ( u toku menstrualnog ciklusa)?
– Najbolje vreme da se uradi Papanikolau test je prva faza (polovina) menstrualnog ciklusa, odnosno prvih 5- 7 dana posle završetka menstruacije. Pre uzimanja brisa ne treba raditi vaginalna ispiranja.

Ko sve treba da radi Papanikolau test i koliko često?
– Sa redovnim ginekološkim pregledom i uzimanjem Papanikolau brisa treba započeti posle tri godine od početka seksualne aktivnosti, a najkasnije u starosti od 21 godine ako je žena imala odnose. Posle dva uzastopna normalna Papanikolau brisa urađena u razmaku od godinu dana, periodični pregledi sa uzimanjem Papa brisa ženama koje pripadaju grupi niskog rizika mogu se raditi u dužim vremenskim intervalima, na 2-3 godine. Za seksualno aktivne žene mlađe od 30 godina, kao i za žene grupe povišenog rizika predlaže se uzimanje Papa brisa jednom godišnje. Posle 65. godine, pod uslovom da je žena redovno dolazila na preglede i da su nalazi bili normalni i grlić bez vizuelnih promena, Papa bris može se raditi u dužim vremenskim razmacima, na 2-3 godine.

Ukolikoseotkrijekarcinomkojisusledećikoraci? Kakva terapija je tada potrebna?
– Kada se otkrije karcinom grlića materice potrebno je pre svega utvrditi stadijum bolesti. Kliničko određivanje stadijuma bolesti po FIGO klasifikaciji u svojoj osnovi ima ginekološki pregled: pregled pod spekulima, palpatorni vaginalni i rektalni pregled. Kod mikroinvazivnog karcinoma grlića materice neophodno je uraditi i dijagnostičku konizaciju grlića materice koja može biti istovremeno i terapija. Kod sumnje na invazivni oblik bolesti potrebno je uraditi i dodatna dijagnostička ispitivanja: NMR male karlice, cistoskopiju, intravensku urografiju, rektosigmoidoskopiju, RTG pluća. U zavisnosti od stadijuma bolesti sprovodi se operativno lečenje, nakon koga kod nekih pacijenata sledi i dodatna zračna i hemioterapija. U uznapredovalim stadijumima bolesti prvo se predlaže sprovođenje zračne terapije a potom se razmatra mogućnost za operativno lečenje.

Prof. dr Ljiljana Mladenović Segedi
Zahvaljujemo se na pomoći poliklinici Selecta, Novi Sad

Dve godine mamarijumstva – iz ugla jedne mame i jedne ćerke

Uh, dve godine zvuči mnogo, ali nekako brzo je prošlo, prebrzo mogu reći. I čini mi se da je to dobro. Znači bilo je lepo i još uvek je.
Sve je počelo polako, u stilu “Zvuči zanimljivo. Idem da vidim kako izgleda u praksi ”.
Kako to ide kada ste sa malim detetom kod kuće, najviše se družite sa mamama iz parkića gde pokušavate da preživite deo dana pre ručka i onog dnevnog spavanja kome se od jutra radujem. Jedna od tih novih prijateljica mi je rekla da se kod nas u komšiluku otvorio klub za mame i trudnice. Prva misao mi je bila “sjajno, za mene u pravi čas”. Bila je jesen i bližila se zima i brinulo me kako ćemo je moja Petra i ja preživeti. Pomisao na sive hladne tmurne dane i česte kiše koje nam neće dozvoliti da budemo dugo vani u parkiću  pomalo me plašila.
Petra je radoznala devojčica i voli da se druži sa drugom decom i u stalnoj je potrazi za nekom vrstom akcije. Kako su loši dani bili sve češći, u parku je bilo sve manje dece, a i nama nije bilo baš zabavno u mokrom parku. Njene akcije je bilo sve manje, a kućne nervoze sve više, samim tim i moje.  Trebala nam je obema neka promena sadržaja i ritma. I kako se sve u životu dešava kada se za to ispuni vreme, tako je bilo i u slučaju mamarijumstva. 
Pozvala me je ta “parkovska” prijateljica da jednog baš takvog tmurnog jesenjeg dana odemo do tog Mamarijuma da vidimo šta nude i kako sve izgleda. Činilo mi se da smo i Petra i ja to oberučke prihvatile. Njih dve i nas dve, dvoje kolica, termin za užine i moguće presvlačenje pelene u toku satvremenskog druženja. Hm, zvučalo je zanimljivo.
Došle smo bez nekih velikih očekivanja. Moja ideja je bila kako ćemo promenti ambijent, Petra će se zabaviti sa Ninom u igri, a da nije neka igraonica sa gomilom starije dece pa ću možda uspeti koju reč i razmeniti sa odraslim ljudima. Dočekao nas je otvoren prostor prilagođen za vršljanje male dece, kako onih puzavaca tako i onih ne još veštih trkača. Prijatana energija ljubičastih tonova i vedra devojka koja je vrlo brzo animirala naše dve “aždajice”. Popile smo čaj i site se izdivanile u mirnom pogledu na našu decu koja su jurcale po velikoj sobi i čas crtale kredamo po zidu obojanom chalck boar bojom, umetale oblike u koje kakve guralice i plastične lopte, listale slilovnice i slagale neke gumene životinje… Male princeze su se izistinski zabavljale, a samim tim i nas dve. Užina je obavljena u stolici za hranjenje koje klub ima, presvlačiliste, vlažne maramice, plastične čaše, kašičice….  “PA OVO JE ZEMLJA ZA NAS “ . Prva poseta je prošla sjajno i više od toga. Njih dve su se ponašale ko iz slikovnice, lepo su se igrale, lepo užinale, kad se primaklo vreme spavanju spakovale smo se u kolica i svaki karavan je otišao svojoj kuci.
Posle par lepih dana opet kiša… ”Ništa, Petronija, idemo u Mamarijum. Želis da pišeš kredama po zidu? “. Njeno nervozno kenjkanje i trljanje nosa sam razumela kao DA. Ovog puta bez podrške iz parka smo se domogle ljubičastog kutka. I bi haos! Kakav šok, kad se čovek nada da će biti bar upola dobro ko prošli put…tdaaaa, iznenađenje. Petra šiz, ne mogu je ni sa čim zabaviti. Jao, česta slika roditeljsta kakvo se može videti u prolazu u gradu ili marketu. Onaj momenat kad pomislim: “šta mi je ovo trebalo?”.
Nismo se baš ogrejale u klubu, otprašile smo kući. Dobile smo još jedan zub posle par dana od nemilog događaja. Eto nekakvog opravdanja za prethodnu predstavu. Ali ono što me vratilo nazad je činjenica da me niko tamo zbog Pecinih “izliva” nije kritički pogledao niti se pozvao da me obasipa roditeljskim savetima kako treba. Par prisutnih mama me gledalo sa bodrenjem i rečima:”danas je takav dan, sutra je novo poglavlje. Juče smo Danilo i ja imali situaciju u marketu……”. I sve tako su se ređale priče i ja sam se osetila tako normalno. Nekako, mama među mamama. Sva deca se i smeju i šize i trče i padaju i uče i tupe i jedu i ne jedu… Razumele smo se. Nekako, srela sam ovde žene koje su bile u istom sosu kao i ja. Sama sa decom i redovnim dnevnim zadacma koji ti nekad dojade, nekad ih sa puno elana obavljaš. Nekad si tako ponosna na svoje “čudovište”, a nekad si van sebe zbog nekog besa svog mladunčeta  koje ne možeš da ukapiraš, zašto sad to.
Najlepše i najdragocenije od svega je to što sam tu mogla da pričam otvoreno o svemu tome i da čujem razne verzije drugih roditeljskih izazova, da se uporedim, ocenim, utešim, umirim… Društvo mama kojima nije mučno slušati o roditeljstvu i deci kao drugaricama koje još nemaju potomstvo. To mi je trebalo, mojih sat vremena u toku dana za roditeljski odušak. Petra se zabavljala sa njenim drugarima ,a ja sa mama. Prosto smo uživale.
Tu sam krenula posle duge pauze na treninge. Klub nudi fitnes za mame i trdnice. To je za mene bilo otkrovenje. U istom tom, sad već mogu reći našem prostoru je krenuo program fitmamas. Pa, može li bolje. Nas četiri mame sa decom se skupimo posle jutarnjih kućnih aktivnosti i na trening. Petra se ili motala oko mene ili se zabavljala u puzarijumu ili pak urnisala trenera koji joj je bio užasno zabavan. Bodrile smo jedna drugu u vraćanju tela u preporođajnu kilažu. Imale smo tri puta nedeljno po sat vremena trenera za sebe. Stpljivo je čovek radio sa nama neurotičnim mama, nesrećnim zbog promena nastalih kao posledica blagoslova zvanog trudnoća. Otkrile smo jedna drugoj tajne strije i druge strahote. Te ispovesti su nas zbližile. Družimo se i sad. Idemo u pozorište poneku svirku Ili neki roditeljski sadržaj. Za Petru i njene drugare krenuo je muzički četvrtak. Profesor gitare je držao svakog četvrtka čas “muzičkog” malim balavcima. Tu je moja trogodišnja Petronija naučila šta su note, kako se pišu, kako se drži ritam, kao taktira za proste pesmice i pre svega se zabavila, dok sam ja sebično uživala u pijuckanju kafe i čitanja knjige u tom “maminom ćošetu” u klubu. I nekako duša mi je bila na mestu, jer sam mogla da je čujem kako se ponaša sa nekim drugim autoritetom, a da me ne vidi, a ja sam opet bila tu u svom miru i svom užitku. Situacija i vuk sit i ovce na broju, rekla bih. U Mamarijumu su krenuli i programi bebi gimnastike i škole za trudnice i razvijalice i razvojne gimnastike. Bilo mi je nekako krivo što je Petra sve to prerasla, jer programi su sjajni. Sve ono što sam izborila sama u  neku ruku, ovde se timski i sa iskusnim i stručnim ljudima prevazilazilo. Dileme, da li da je učila da puzi, kako da je podstaknem da puzi, kako da se igram, a iz toga mnogo naučimo i ona i ja, sve tako redom je ovde u ovim programima obrađeno. Ali, nekako mene su sa Pecom sretali novi izazovi za koje sam našla veliku podršku u klubu. Kad god mi je trebao savet vezan za njeno ponašanje, razvojnu fazu, za neku temperaturu ili vakcinu, izbor obuće i sve te velike mamine probleme ovde sam našla pomoć, savet i podršku, kako od mama tako i od stručnjaka. Nekako jedna utešna komuna ljudi koja mi je mnogo pomogla u preživljavanju tog  mamarijumstva i prvim Petrinim godinama života i nekoj mojoj čudnoj usamljenosti u tom periodu.
Sada je Peca velika devojka i ide u vrtić, ja pokušavam da se samouposlim, da ne kažem “bacam se u preduzetništvo” pa nam ostaje manje vremena za Mamarijum, ali kod god imamo praznog hoda mi došetamo u taj ljubičati kutak na kafu i čašicu druženja. Volim tu predivnu terasu i taj letnji hlad koji ovaj klubić ima i toplotu roditeljske kumene i beskrajne podške. Eto, počele smo iz znatiželje, a sad dolazimo iz užitka i želje da se vidimo sa prijateljima. Ja imam ovde svoje prijateljice, Petra svoje drugare i ovde se uvek lepo zabavimo. Kafe ispunjene ljubavlju i mirom u ljubičastim tonovima mamarijumske komune. Hvala vam ljudi što postojite.
Zahvalne članice,
Ana i Peca pereca. 

Često tokom vizite sa pacijentima, kada saopštimo majci novorođenčeta da dete ima žuticu, dobijamo veoma zabrinut, uplašen i razočaran izraz lica kao odgovor. Šta će tada smiriti uznemirenu porođenu ženu? Mislim da je odgovor na ovo pitanje jednostavan: tačna informacija.
Novorođenačka žutica je STANJE ili DEO adaptacije deteta na spoljašnju sredinu. Priroda je to sve lepo uredila. Naime, dok je u Vašem stomaku (dok je kod majke na stanu i hrani) ima ograničen dotok kiseonikapreko posteljice i zbog toga dete ima veći broj crvenih krvnih zrnaca (nosači kiseonika do organa). Što znači: kada ima manjka kiseonika, potreban je veći broj nosača da bi se svi organi fetusa dobro razvijali i ishranjivali. Ovaj transport kiseonika eritrocitima- crvenim krvnim zrncima, omogućava materija pod nazivom hemoglobin. Kada se dete rodi, izlazi u spoljašnju sredinu koja je veoma bogata kiseonikom. Tada prestaje potreba za velikim brojem eritrocita i oni prestaju da se stvaraju, te počinju polako da se razlažu u krvotoku novorođenčeta. Hemoglobin se hemijskim putem razgrađuje u materiju koja se zove bilirubin ( koji se nakuplja u koži i izaziva žućkastu prebojenost kože- ŽUTICA). Sada imamo pojačano stvaranje bilirubina koji se mora izbaciti iz organizma preko jetre. Jetra novorođenčeta (kao i svi ostali organi) je nezrela,nema dovoljno enzima za preradu bilirubina. Jetri je tekođe potrebna energija za ovaj proces. Dete u prvim danima života nema dovoljno energije, jer ne unosi dovoljno hrane i svu energiju troši na opstanak u spoljašnjem svetu (termoregulacija, metabolizam… itd.). Iz tog razloga dolazi do stvaranja najčešćeg oblika novorođenačke žutice – fiziološka žutica.
Ređe, uzroci žutice novorođenčeta mogu biti patološki (zbog neslaganja krvnogrupnih sistema, infekcija I drugih mnogo ređih bolesti). Ovakve žutice se uglavnom stvaraju u prvih 24h, zahtevaju lečenje.
Da se vratimo na fiziološku žuticu. Ona se javlja u 2-3 danu najčešće i može da traje i do 2 meseca života. Postoje dva oblika fiziološke žutice: žutica NA DOJENJU i žutica NA MAJČINOM MLEKU. Ova dva pojma zvuče isto ali su mehanizmi nastanka različiti. Žutica na dojenju nastaje iz razloga koji sam ranije napomenuo, a to je postepeno stvaranja mleka, samim tim i “gladi” deteta. Jetra nema dovoljno kalorija da izbacuje bilirubin. Žutica na majčinom mleku nastaje jer je mleko majke bogato pregnandiolom ( hormone majke) koji blokira vezivanje bilirubina za enzme pomoću kojih se izbacuje bilirubin. Ova vrsta žutice počinje od 5 do 8 dana života. Ove dve vrste se nastavljaju jedna na drugu tako da se i ne razvajaju.
Kako se fiziološka žutica tretira? Svetlost- fototerapija. Ko je izumeo fototerapiju? Nećete verovati kaluđerice u 18 veku. Naime mudre kaluđerice koje su u to vreme bile zadužene za čuvanje siročića, shvatile su da kada izvode decu napolje u šetnju, novorođenčad budu manje žuta i pospana. Danas se koristi moderna lampa koja emituje svetlost plavog spektra. Ova svetlost pretvara bilirubin iz kože u lumirubin koji se lakše izbacujuje bubrezima i samim tim smanjuje koncentraciju bilirubina u krvi. Fototerapija se sprovodi prema koncentraciji bilirubina u krvi , kao Ii u zavisnosti od dana života. Naravno uvek se void računa da se stave naočare za sunčanje(da se zaštite oči novorođenčeta). Postoje i druge metode lečenja koje se gotovo nikada ne primenjuju kod fiziološke žutice: zamena krvi i imunoglobulini. Oni se praktikuju samo kod mnogo ređih patoloških žutica.
Ono što roditelje najviše brine jeste da li će bilirubin oštetiti organizam novorođenčeta. Bilirubin je bio ozloglašen dugo vremena da izaziva oštećenja mozga. Oštećenje mozga nakupljanjem bilirubina se javlja kod prevremeno rođene dece, sa ekstremno povišenim vrednostima bilirubina (najčešče patološkog uzroka) i takve žutice se sprečavaju u modernim novorođenačkim odeljenjima kao što je naše.
Novija naučna istraživanja govore o bilirubinu kao ZAŠTITI novorođenčeta. Naime bilirubin je prirodni antioksidans ( bori se protiv slobodnih radikala). Kada se dete rodi i izađe u spoljašnju sredinu bogatu kiseonikom i slobodnim radikalima (optuženi za oštećenja ćelija mozga, krvnih sudova, očiju ), bilirubin deluje protektivno. Dokazano je da čak i odrasli ljudi koji “požute” kada su u stanju stresa, umorni ili bolesni (Žilberov sindrom- imaju blago povišene vrednosti bilirubina), žive duže jer imaju manju šansu da dobiju infarkt, šlog i maligne bolesti. Ne kaže naš narod uzalud ” Žuti žutuju, crveni putuju”.
E sada sledi Vaše pitanje: Ako je bilirubin tako dobar, zašto uopšte moramo da sunčamo dete i što dete ne puštamo kući?. Odgovor je: To moramo da radimo jer bilirubin ima i uspavljujući efekat, te ako vrednosti bilirubina rastu (a normalno rastu svakim danom), nećete moći da nahranite dete, dete neće dobijati dovoljno energije, jetra neće moći da razgradi bilirubin i ulazite u začaran krug. Vaš pedijatar će odlučiti (po knjigama) kada je bezbedno da vodite bebu kući.
Savet nakon svega navedenog je: Samo malo srpljenja! Jedan ili dva dana više u porodilištu, neće Vam naškoditi, a dobijate sigurnost i relaksiranost (taman za dojenje). Dete će i kod kuće biti jedno vreme žuto, ali ako se budi, uredno mokri, ima stolicu i lepo sisa žutica mu neće škoditi. Nemojte da Vas neko nagovori da prekidate podoje! NIKAKO! To je najlakše ali i najpogrešnije. Podoji se veoma lako mogu narušiti. Ne uskraćujte Vašem detetu najoptimalniju hranu i sigurnost koju pruža majka. To je ta neraskidiva veza majke i deteta. To je ono što ćete se uvek sa osmehom na licu sećati.

Statistika je nauka kojom se nešto veoma uzbudljivo i zanimljivo pretvori u mnogo dosadnu priču. I to važi i za nas,  pedijatre (pobegli na medicine zbog matematike) koji se sa njom borimo svaki dan. Svaki dan računamo percentile,  zet skorove i ostale imaginarne brojke- ali ne i bez razloga. Da bi videli kako Vaše dete napreduje moramo da ga uporedimo sa ostalom decom u našoj populaciji. Na ovom tlu, prosečno dečaci na rođenju teže oko 3500 g a devojčice 3400 g. Kažem prosek tj , 50 percentil, što znači da 50% dece u populaciji ima manju telesnu masu, a 50% veću telesnu masu od toga. Npr. ako dete ima telesnu masu na 25 percentilu, to znači da samo 25% populacije ima manju telesnu masu, a 75%  ( znatno više) ima veću masu od toga. To govori da je dete manje telesne mase od proseka. Ova statistika je odraz različitih uticaja na dete, pre i posle rođenja (genetika, zdravstveno stanje majke, zdravstveno stanje i uhranjenost deteta). Rast je veoma individualna stvar i on nas obeležava u životu, stoga prilikom savetovanja kod Vašeg pedijatra Vaše dete će se meriti i “stavljati” u percentile da bi se na vreme primetio neki nedostatak i odmah uklonio.
Svaki početak je težak. Nakon rođenja “kola rasta“ deteta prvo krenu nizbrdo tj. dete mora da izgubi na telesnoj masi. To se dešava zbog adaptacije deteta na spoljašnju sredinu. Potom do desetog dana života (za decu rođenu u terminu) ili do 14. dana (kod prevremeno rođene dece) dete mora da vrati telesnu masu na onu na rođenju. U daljem periodu normalno počinje period dobijanja na telesnoj masi. Okvirno u prvom tromesečju života dete raste oko 25 grama na dan (750 g mesečno), u drugom tromesečju 20 grama na dan (600 g mesečno), u trećem tromesečju raste 15 grama na dan (450 grama mesečno) i u četvrtom tromesečju 10 grama na dan (300 grama na dan). Odmah da kažem da je ovo statistika a ne apsolutna istina, tj. ove cifre nam pokazuju samo neke smernice kako da pratimo napredovanje u težini. Zato opsesivno merenje deteta, naročito u prvim danima života, u kućnim uslovima, na kućnim vagama dovodi samo do zabune i “paranoje” ukućana, koja nikako ne pomaže roditeljima i detetu.
Tokom druge godine dete napreduje  u proseku oko 10 grama na dan (300 grama mesečno). Da bi se brzo orjentisali da li dete napreduje ili ne, možemo se poslužiti I sledećim:
                        sa 5 meseci- porođajna težina udvostručena
                        sa 12 meseci- porođajna težina utrostručena
                        sa 24 meseca- porođajna težina učetvorostručena
Sada kad smo došli do do 2 rođendana i možda je lakše, ali i dalje dete raste minimum 2-3 kg godišnje.
Što se tiče visine, tačnije dužine (jer se do 2 godine se dete meri u ležećem položaju) deca su u proseku na rođenju dugačka 50 cm (50 percentil). Tokom prve godine  dete poraste oko 25 cm, tokom druge oko 12,5 cm, tokom treće i četvrte po 6 cm. Tako da sa četiri godine ima 1 metar. Od pete godine do puberteta deca rastu po 5 do 6 cm godišnje. Od puberteta rastu kakva im je genetska predispozicija tj. kakva im je koštana zrelost. Koštana zrelost najviše zavisi od genetike.  Tako npr. devojčice dosežu oko 85% svoje visine  kada im je koštana zrelost (koja ne mora da se podudara sa godinama života) 10 godina, a 95% svoje visine  kada im je koštana zrelost oko 13 godina. Za dečake je to malo drugačije, 85% svoje visine dobiju kada im je koštana zrelost 12 godina, a 95% svoje visine će imati kada je koštana zrelost 15 godina. U slučaju sumnje na nizak rast (od strane pedijatra), koštana starost se određuje snimkom šake koja se poredi se sa  Grojlih Pajl atlasima.
Obim glave je još jedan parameter koji mora da se prati kod deteta. Prosečan obim glave na rođenju je oko 34 cm, sa 6 meseci života 43 cm, a sa godinu dana oko 47 cm. Potom sa 4 godine obim glave je oko 50 cm, sa 18 godina 56 cm.
Ono što bi trebalo da ostane kao zaključak nakon ovoliko mnogo cifara jeste da je Vaše dete jedinstveno kao i njegov rast. Imajte poverenja u Vašeg  pedijatra jer on ove cifre zna jako dobro. Na Vama je da budete informisani, ali morate znati da ova statistika može laiku da zatvori oči, a pravom lekaru da otvori. Imajte veru u Vaše dete jer nije lako odrasti u ovom svetu velikih očekivanja. I na kraju verujte sebi kao roditelju, nekada je to najbolje što možete pružiti Vašem detetu. 

Prva godina razvoja vašeg deteta je period kada uočavamo svaku promenu kretanja i komunikacije vaše bebe sa okolinom i radujemo se njoj.
Stanje i brze promene razvoja možemo podeliti u tri velike faze koje su međusobno isprepletane i povezane.
-razvoj grube motorike ( od stabilnosti na leđima i stomaku, preko okretanja, sedenja, puzanja, do stajanja i hodanja)
-razvoj fine motorike (različiti načini hvatanja predmeta)
-socijalna interakcija i razvoj govora
Moramo imati na umu da su ove faze usko povezave, u stalnoj interakciji i imaju faze uspona i stagnacije tj. sazrevanja. Tako, tak kada nam je beba stabilna u položaju na stomaku, stvara uslov za hvatanje igračke, a zatim i potrebu za okretanjem sa leđa na stomak i obrnuto da bi došla do igračke.
Kada će se koja aktivnost javiti zavisi prvenstveno od zrelosti nervnog sistema i celokupnog organizma, ali i od našeg angažovanja, koliko ćemo se baviti detetom i davati mu stimulaciju za neku aktivnost. Kroz vežbice za bebe dajemo im podsticaj za ovladavanje novih pokreta i veština, a samim im i radost za istraživanjem svoje okoline kroz kretanje, bilo da je to okretanje, bauljanje, puzanje ili hodanje. Ciljanim vežbicama postižemo čvrstinu zglobova i mišića, pravilno formiramo građu naše bebe što je preduslov za pravilno držanje i stabilnost tela u celini.

Osnovne smernice za vežbanje vaše bebe:

1. Stimulacija mora biti primerena uzrastu.
2. Počnite vežbicu od položaja iz kog beba može sa lakoćom da izvede sledeći.
3. Krenite od lakšeg ka težem zadatku.
4. Vežbajte kroz igru sa značenjem i propratite je pesmom, pričom i ohrabrivanjem. Ona treba da bude zadovoljstvo za bebu.
5. Sa bebom vežbajte kada je raspoložena, sita i zdrava. Napravite neki ritam vežbanja, dužinu trajanja vežbica i vreme dana kada joj najviše odgovara.
6. Ne upoređujte mogućnosti vašeg deteta sa detetom iz vaše okoline. Posmatrajte ga i stimulišite u pravcu i ritmu koji njemu odgovara kao individualnoj ličnosti.

Zadatak roditelja i onih koji su uključeni u odrastanje vašeg deteta je da mu obezbedimo kontinuiran priliv informacija kako bi pomogli pravilan razvoj bebinog organizma i dali osnovu za kvalitetna predstojeća očekivanja i izazove našeg deteta.

Dragi naši,
Obraćamo Vam se u nadi da ćete se priključiti našoj kampanji MAJICA JEDNA DONACIJE VREDNA- udruženja Čika Boca koja je u toku za pomoć deci koja boluju od raka.
Specifičnost kampanje je to što nije u pitanju klasična donacija, već sredstva za ove mališane prikupljamo kroz prodaju majica i promo paketa.Na njih štampamo logo udruženja da zajedno proširimo svet da postoje ova bolesna deca kojoj je pomoc neophodna.
Osnovna nit vodilja ove kampanje jeste da uključimo što više ljudi koji će nositi ove majice i na taj način širiti svest o potrebi pomaganja, kao i o mogućnosti uključivanja u projekat Udruženja Čika Boca i Boost Team- a i pomaganja deci oboleloj od raka.
Čika Boca je udruženje roditelja, staratelja i prijatelja dece obolele i lečene od malignih bolesti. Na žalost, u Srbiji svake godine oko 350 dece oboli od neke vrste raka.
Sredstva potrebna za rad udruženja vrlo su visoka i godišnje je Udruženju za osnovno funkcionisanje neophodno oko 3, 5 miliona dinara. Rad i opstanak Udruženja Čika Boca zavisi isključivo od pomoći donatora, svaki prikupljen dinar je i više nego dobrodošao, a Vas pozivamo da se pridružite kampanji i postanete deo naše priče.
Porudžbinu možete ostvariti putem e-maila jelena.boostteam@gmail.com ili putem broja telefona 066/220-227.
U nadi da ćete kupovinom majica pomoći dečici oboleloj od raka i bar malo im olakšati teško detinjstvo,
Srdačno Vas pozdravljam,
Jelena Bunčić
Udruženje Čika Boca/Boost team doo Novi Sad
e-mail: jelena.boostteam@gmail.com
​mob: 066/220-227

Vraćala sam se sa posla preko Fruške Gore. Mislim da mi je najlepša sada, u miholjsko leto, kad krošnje krenu da se prelivaju u svim bojama zemlje i šume, a kroz lišće uhvatiš zrak sunca, i osetiš onaj bogati miris zrele godine, kad te sve mami da iskorištiš dan i osetiš sve što se osetiti može pre nego što se navuku jesenji oblaci. Idem po tortu, treba da presvučem klinke za rođus žurku u Mamarijumu, razmišljam da li da otkucam šta treba čim dođem kući, ili uveče kad zaspu. Pomalo sam nostalgična, malo više umorna, nadam se da torta neće postati izvrnuta torta na putu do kluba.
Znate kako kažu, treba uživati u trenutku, a osetim da mi izmiče u svom planiranju, dok u pozadini lagano cvrči osećaj ponosa, i malo nostalgije, i malo ljubavi, i smejem se ka suncu, i šuma blista.
Dve godine. Za dve godine beba poraste u malo dete. Za dve godine, kažu da znaš da li si sa svojim poslom uradio dobru stvar. Dve godine Mamarijuma, i dan je prelep, i prijatelji stižu. Prijatelji jesu ono što nas je definisalo od samog početka. Prijateljstvo su bili dani na Štrandu, kad su naše bebice bile male veknice, a leto dugo i toplo. Prijateljstvo je bilo temelj, da shvatimo šta želimo posle tog leta, i da nas duga zima neće ostaviti same u stanu, dok pokušavaš da uhvatiš svoj prošli život koji prolazi na paralelnoj traci. Prijateljstvo su bili svi ljudi koji su tog avgusta stali pored nas, i napravili stvarnom poluuhvatljivu viziju podrške koju smo htele da pružimo, znanja koje smo imale,i o onom što smo naučile i što je još važnije, o onom što nismo na vreme naučile. Svesnost da je u roditeljstvu najvažnije da pružiš najbolje od sebe u datom trenutku, u skladu sa najtačnijom informacijom koju u tom trenutku imaš. Isto prijateljstvo i isto znanje koje nam je izmicalo dok smo u kišnim danima, same sa bebama, kliktale po internetu tražeći odgovor na sve što nismo znale.
​ Kažu da je potrebno selo da podigne dete, to selo je potrebno i da podigne majku. Ta sela, i ta podrška, je nešto što je nestalo danas, između betona, traženja parkinga i wi-fi signala. To selo, i ta podrška je ono što želimo da pružimo u Mamarijumu. Prijateljstvo je ono što je rodilo ovo naše malo selo, prijateljstvo jeste onaj cilj kojem težimo. Koliko smo samo naučile za ovo vreme, da donosimo odluke, da prihvatamo intuiciju, da grabimo kad bismo najradije se zavukle negde i pravile se da ništa ne zavisi samo od nas, da preporustimo svoju ideju i drugima, kako bi dalje mogla da raste samostalno, i zauzme svoje mesto u narativu današnjice. Koliko smo samo naučile da cenimo to prijateljstvo, i koliko smo novih, divnih istih takvih žena upoznale, naučile smo da budemo zahvalne za svaki dan, kad je naše“čedo“ ispunjavalo svoju svrhu. Bebice koje su se tek rodile kad smo počinjale, postale su hrabri mali istraživači. Gledale smo prve korake , i prve pesme i prve osmehe. Slušale smo priče koje su nas povezivale, razmenjivale iskustva, i opraštale sebi ono što smo smatrale podbačajem. Iste brige, isti strahovi, ista knedla u grlu, isti dirnuti pogled i ponosni osmeh je kod svake od nas, svake od vas koja je došla u naše malo selo i podelila svoj put kroz roditeljstvo sa nama.
Krećem da oblačim moje curice, idemo da vičemo Torta, Torta i da duvamo svećice bezbroj puta.
Za sve vas i za sve nas, hvala vam za poverenje koje ste nam pružili da budemo deo vaših srećnih uspomena.
Ljubimo vas od neba do krticine kuće :-*

RAZVOJ FINE MOTORIKE /Reč vaspitača
FINA MOTORIKA je niz koordiniranih pokreta kostiju, zglobova i mišića šake (posebno prstiju) radi izvođenja malih preciznih pokreta.
Usko je vezana za koordinaciju oko-ruka ( mogućnosti da ruka i prsti pravilno izvrše zadatak koji smo videli okom). Fina motorika nužna je za izvođenje nebrojeno mnogo svakodnevnih zadataka koje mi odrasli izvodimo sa lakoćom, a koje deca od rođenja do predškolske dobi moraju uvežbavati kroz zabavne aktivnosti koje će im biti ponuđene kao igra.
Zašto je sve važna fina motorika?
Fina motorika ruku, šake i prstiju, je veoma važna za razvoj psihosocijalnog života deteta.Ona podstiče misaone procese, učestvuje u ispoljavanju kreativnosi, a povrh svega uklapa svoje aktivnosti sa govorom, osećanjima i čulima. Takođe dete koje ima dobro razvijenu finu motoriku, biće sposobno da izvrši praktične aktivnosti koje se odnose na brigu za samoga sebe: pravilno jesti kašikom,viljuškom, kasnije i nožem, počistiti prosutu hranu, otvoriti/zatvoriti bočicu sa vodom, otkopčati/zakopčati jaknu,zavezati cipele, očešljati se, ….. Kasnije kada se bude pripremalo za školu, lakše će usvojiti pravilno držanje olovke, gumice, rezanje olovaka, slikanje četkicom, sečenje makazama,….
Detetu, kojem se u ranom uzrastu nude vežbe za razvoj fine motorike takođe će doživljavati svet oko sebe čulom dodira. Pa će tako vlastitim iskustvom naučiti šta je teško, lako, malo, veliko, glatko, hrapavo,hladno, toplo,… Biće veće njegovo životno iskustvo, a samim tim i bogatiji rečnik kojim će se dete izražavati.
Šta je to, što pozitivno utiče na razvoj fine motorike?
Da li su to skupe igračke? Ne. U svom domu okruženi smo raznim materijalima koji pozitivno utiču na razvoj fine motorike deteta. Naš dom, je kao „zlatna škrinja“ blaga koja samo čeka da je otvorimo i ponudimo deci. To mogu biti (štipaljke, prazne plastične ambalaže, papir, selotejp traka,….). Sve ove predmete možemo detetu ponuditi kao mogućnost za razvijanje fine motorike.
VAŽNO:

1. Insistirajte da Vaše dete sve predmete uhvati palcem i kažiprstom.
2. Sve što mu ponudite kao mogućnost vežbe, prilagodite njegovim potrebama i uzrastu
   (previše zahtevne igre, mogu da deluju demorališuće na dete).
   Stimulacija:
   Da bi se razvoj fine motorike odvijao nesmetano, važno je da dete bude stimulisano tj. motivisano. Važno je učestvovati zajedno sa njim u igri i pokazati mu kako se i na koji način nešto radi Obavezno ga ohrabriti da pokuša samo da izvrši zadati zadatak. Kada je zadatak izvršen, najbolja nagrada za njegov trud je zagrljaj, poljubac i aplauz.

Završio se još jedan ciklus treninga MAMIN BALANS.
Juče u prostorijama Mamarijuma održan je poslednji trening od ukupno tri. Prethodne tri subote mnogo smo radili i upoznavali se sa tehnikama, strategijama i alatima koje su pomogle učesnicama da krenu na put da se ponovo sretnu sa sobom, razumeju sebe, svoj život. Učili smo kako da promenimo percepciju, kako da stresore posmatramo na drugačiji, korisniji način, učili smo da nas ne izjede osećanje krivice i griže savesti. Uspostavili smo balans između privatnog i poslovnog života, stekli uvide o svojim ciljevima i dotakli vrednosti koje nas pokreću u život.
Ovo su samo neki od utisaka koje smo ostavili na naše učesnice:
„Dobiješ podršku da ponovo pronađeš sebe u novoj “mama situaciji”, možeš da budeš baš takva majka, žena, osoba kakva želiš i to ti se i jasno kaže…“
„Dolaziš sa radošću i odvajaš dragoceno vreme samo za sebe. Trening završava zadovoljnija osoba, žena, majka“
„Danas posle četiri nedelje, zaista sam zahvalna, jer smatram da sam ponovo pronašla sebe… ponovo sam pred sebe postavila ciljeve koje sam zbog svakodnevice i ustaljenih šablona ponašanja u potpunosti zapostavila.. Ponovo sam spoznala samu sebe „

preuzeto sa sajta Instituta za javno zdravlje Vojvodine
www.izjzv.org.rs/index.php?lng=lat&link=3-17-28

RAK GRLIĆA MATERICE11.01.2016
Šta je rak grlića materice?
Rak grlića materice je zloćudni tumor koji nastaje na grliću materice. Grlić je deo materice koji je okrenut prema vagini. On je lako dostupan i može se pregledati jednostavnim i bezbolnim metodama.

Kako nastaje rak grlića materice?
Bolest počinje kada se neke ćelije grlića materice promene i počnu da se umnožavaju na nekontrolisan način. Ovaj proces započinje razvojem abnormalnosti ćelija grlića materice koje se tokom vremena postepeno pogoršavaju, pre nego što se konačno razviju u rak. Te abnormalnosti se nazivaju premalignim promenama.
Većina premalignih promena na početku razvoja bolesti je blagog stepena i  spontano će nestati bez ikakvog lečenja. U nekim slučajevima, ne dolazi do spontanog izlečenja i ukoliko se ovakve premaligne promene na vreme ne pronađu i ne uklone, mogu da prerastu u rak grlića materice. Za to je potrebno je nekoliko godina.Tokom ovog dugog vremena premaligne promene grlića materice mogu se lako otkriti i veoma lako i uspešno izlečiti.  One, međutim, ne daju nikakve tegobe, pa se otkrivaju samo redovnim pregledima.
U većini slučajeva rak grlića materice otkriva se kod žena koje nisu redovno kontrolisane i nije im redovno rađen pregled brisa grlića materice nazvan Papanikolau test.

Koji su faktori rizika za nastanak raka grlića materice?
Faktor rizika je sve što može povećati mogućnost nastanka bolesti. Faktori rizika mogu biti faktori sredine i nasledni (genetski) faktori, ali i određene lične navike kao što je pušenje, koje je poznati faktor rizika za veliki broj kancera. Veoma je važno zapamtiti da to što imate faktor rizika za određenu bolest ne znači da ćete i dobiti bolest. To jednostavno znači da su, ukoliko su svi ostali uslovi jednaki, Vaše šanse da obolite veće nego kod osobe koja nema isti faktor rizika.

Faktori rizika za nastanak raka grlića materice su:

• Izvesne genitalne infekcije (HPV)
• Hemijski faktori (pušenje)
• Imunosupresija (oslabljen imuni sistem, HIV/AIDS, stanja posle transplantacije organa)
• Seksualne navike (rano stupanje u seksualne odnose, promiskuitet)
• Faktori vezani za muškog partnera (promiskuitet)
• Način života (loši socio-ekonomski uslovi)

Koje su rizične grupe žena?
Žene koje imaju nizak rizik za rak grlića materice:

• nepušači
• žene koje ranije nisu imale abnormalan Pap bris
• žene sa seksualnim navikama niskog rizika (kasno stupanje u polne odnose, mali broj partnera)

Žene sa faktorima visokog rizika:

• seksualna aktivnost započeta u ranoj mladosti (pre 16. godine)
• brojni seksualni partneri
• odnosi sa muškarcem koji ima HPV infekciju
• anamneza seksualno prenosivih bolesti ili genitalnih bradavica
• pušači ili raniji pušači
• odsustvo normalnog imunog odgovora (sve HIV pozitivne žene, žene koje iz različitih razloga primaju imunosupresive)
• intrauterina izloženost dietilstilbestrolu (DES)
• žene nepouzdane za praćenje
• žene kojima prethodno nije redovno uziman Papanikolau bris

Šta je HPV infekcija?
Infekcija Humanim papilomavirusom (HPV) je najvažniji faktor rizika za nastanak raka grlića materice. HPV Postoji više od 100 tipova Humanih papiloma virusa. Neki tipovi HPV dovode do pojave bradavica na šakama ili tabanima. Neki tipovi HPVa (oko 40 različitih tipova virusa) dovode do infekcije polnih organa muškaraca i žena i zato se nazivaju genitalni tipovi Humanog papiloma virusa.

Genitalni HPV se obično dobija polnim putem i lako se prenosi od jedne osobe do druge bilo kakvim kontaktom kože, a ne samo seksualnim odnosom. Ovaj virus je toliko rasprostranjen da je većina odraslih (oko 70% ljudi) nekada u svom životu imala HPV infekciju. Primarna infekcija HPV virusom obično ne daje nikakve simptome i većina ljudi stvori antitela a da nije ni svesna da je bila zaražena. U nekim slučajevima HPV infekcija može da se održava bez ikakvih simptoma  više godina. Zbog toga je veoma teško sa sigurnošću reći kada i kako je došlo do infekcije.

Infekcija HPV virusom je toliko česta da je većina odraslog stanovništva nekada u svom životu bila zaražena ovim virusom. 

Kod većine žena koje su zaražene HPV virusom, imuni sistem će u toku 6-24 meseca stvoriti antitela i savladati virusnu infekciju. Kada se jednom stvore antitela na HPV rizik od dobijanja raka grlića ponovo se svodi na normalu. Međutim mali broj žena ipak ne uspe da pobedi infekciju i ove žene imaju povećan rizik da kasnije u toku života obole od raka na grliću materice. Za sada ne znamo zašto pojedine žene nisu u stanju da “eliminišu” HPV virus iz svoga organizma. Verovatno se radi o slabosti u imunom (odbrambenom) sistemu i trenutno su mnoge istraživačke laboratortije u svetu posvećene pronalaženju uzroka ovakvog poremećaja.

HPV infekcija, iako najvažniji, nije jedini faktor rizika. Rak grlića materice neće se razviti ukoliko nema dugotrajne HPV infekcije. Da bi HPV infekcija dovela do nastanka raka grlića materice neophodni su i drugi faktori od kojih su najvažniji:

• pušenje
• oslabljen imuni sistem

Veliki broj studija je ispitivao uticaj pušenja na nastanak abnormalnosti u ćelijama grlića materice i njihovo pogoršavanje do raka. Pokazano je da pušači imaju nešto više od dva puta veći rizik za nastanak raka grlića materice u poređenju sa ženama koje nikada nisu pušile. Na sreću, ovaj rizik se smanjuje posle ostavljanja pušenja.
Imuni sistem većine ljudi,  izbori se protiv HPV infekcije u roku od 24 meseca. Bilo šta što slabi imuni sistem, kao što su neke sistemske bolesti, hemioterapija ili HIV infekcija, može odložiti ili sprečiti eliminaciju HPV i povećati rizik za nastanak raka grlića materice.

Da li se može sprečiti HPV infekcija?
S obzirom da je HPV virus toliko rasprostranjen veoma je teško sprečiti HPV infekciju, jer su gotovo  sve odrasle osobe imale HPV infekciju nekada u svom životu, osim ukoliko nikada nisu imale seksualne odnose ili su imale seksualne odnose samo sa jednom osobom koja takođe nije imala druge partnere u svom životu. Upotreba kondoma veoma je efikasna zaštita od drugih polnih infekcija, ali nije toliko sigurna zaštita od HPV virusa. Objašnjenje za to je to da se HPV može naći i na koži genitalija koja nije pokrivena kondomom, pa se tako virus može preneti svakim dodirom kože sa kožom.
Danas postoje vakcine koje mogu da zaštite od dva najčešća tipa ovog virusa, HPV-a 16 i 18, koji prouzrokuju oko dve trećine svih slučajeva raka grlića materice i mnogo abnormalnih nalaza Papanikolau testa. Za sada, nema pokazatelja da vakcinacija ima bilo kakav efekat na već postojeće abnormalnosti Papanikolau brisa. Ove vakcine će biti najefikasnije ako se daju pre infekcije HPV-om 16 ili 18, ali neće štititi od svih tipova HPV-a. Zbog toga HPV vakcinacija neće eliminisati potrebu za skriningom za rak grlića materice u doglednoj budućnosti.

Kakve simptome daje rak grlića materice? 
Ni premaligne ni početni rak grlića materice ne daju nikakve simptome koji bi mogli da ukažu da se u organizmu nešto dešava. Zbog toga je jedini način da se ova bolest otkrije u ranoj fazi razvoja redovni ginekološki pregled i uzimanje Papanikolau brisa. Ovim testom na ćelijama grlića mogu se otkriti promene koje još uvek ne daju nikakve tegobe.

Rak grlića ne daje nikakve simptome u početku razvoja bolesti.

Dijagnostikovan u ranim fazama, rak grlića materice izlečiv je u 100 % slučajeva. Lečenje je jednostavno i ne ostavlja nikakve posledice po budući život i rađanje.

Kada se rak grlića razvije u potpunosti, može da daje sledeće simtome:

• Bol u malom stomaku
• Krvavljenje posle polnog odnosa
• Uporan sukrvičav vaginalni sekret 

Ukoliko se pojavi bilo koji od ovih simptoma, treba se odmah obratiti ginekologu.

Rak grlića razvija se veoma sporo i u većini slučajeva potrebno je 8 do 10 godina da se iz faze premaligne promene pređe u fazu punog razvoja maligniteta.

Zbog toga se redovnim pregledima ova bolest može otkriti na vreme.

Da li se rak grlića materice može sprečiti?

Najbolji način da se spreči razvoj raka grlića materice su redovni pregledi.

Redovni pregledi žena koje namaju nikakve tegobe nazivaju se skrining  pregledi. Engleska reč skrining podrazumeva preventivne medicinske preglede kojima se ispituje populacija naizgled zdravih ljudi, kako bi se pronašle one osobe koje pokazuju rane znake neke bolesti ili predispoziciju ka nastanku nekog oboljenja.

Cilj skrininga za rak grlića materice je da se promene na grliću pronađu rano, dok još nisu prerasle u rak, u premalignoj  fazi u kojoj lako mogu da se otklone. Kada se rak već razvije, tretman postaje teži i njegov uspeh manje zagarantovan.

U zemljama u kojima je dobro organizovan skrining, kakva je Engleska, broj žena obolelih i umrlih od raka grlića materice smanjen je za više od 80%.

Šta je PAP-a test?
Preventivni pregled tj. skrining metoda karcinoma grlića materice je PAP-a test (Papanikolau test), vrsta pregleda vaginalnog brisa čija je uloga otkrivanje promena na ćelijama grlića materice. U toku kratkog i bezbolnog ginekološkog pregleda, Vaš ginekolog će pažljivo, četkicom ili špatulom, uzeti bris sa grlića materice. U tom brisu se nalaze i ćelije sa površine grlića materice. Uzorak se potom šalje u laboratoriju gde će biti analiziran pod mikroskopom. Na ćelijama se posle bojenja po Papanikolau metodi jasno mogu uočiti promene koje ukazuju na postojanje moguće maligne bolesti. Većina žena ima normalan rezultat Papanikolau testa. U tom slučaju rizik da dobijete rak grlića materice je mali. Ipak, nastavite sa redovnim skrining pregledima. Ukoliko se na ćelijama primete sumnjive promene, označavaju se Papanikolau grupom od III do V, što označava težinu promene. Papanikolau test je kost-efektivan metod i treba da se uradi 1 godišnje posebno kod žena: 

• starosti 25-69 godina;
• niskog socioekonomskog statusa;
• koje su imale više seksualnih partnera
• koje imaju pozitivnu ličnu anamnezu o seksualno prenosivim bolestima
• sa veštačkim prekidima trudnoće
• sa podacima o cervikalno skvamoznoj displaziji (u narodu poznata kao ranica)

Pozitivan PAP-a test ne znači da je postavljena dijagnoza bolesti ali izdvaja pacijente koji treba da se podvrgnu daljem ispitivanju. Negativan citotest ne isključuje rak. Cervikalni bris uvek treba uzeti kada se žena javi zbog bilo kojih ginekoloških smetnji ili zbog kontrole svog zdravlja.

Dormikind je kompleksni homeopatski lek namenjen za olašanje tegoba nesanice i uznemirenosti kod beba i dece.
​
​Za miran i čvrst san
• Teško zaspivanje
• Četo noćno budjenje
• Nervoza i razdražljivost usled nedostatka sna

Sastav:
Cipripedium (Cypripedium pubescence) je biljka čiji ekstrakt se u homeopatiji koristi za učvršćenje noćnog sna zdrave dece koja su dnevno suviše aktivna da se noću bude u želji da se igraju.
Magnezijum (Magnesium carbonicum) mineral koji se  u homeopatiji koristi za decu koja su osetljiva na buku i zbog toga ne mogu noću da spavaju a danju su pospana.
Cink valerianikum (Zincum valerianum) se koriti u homeopatiji da učvrsti noćni san dece koja imaju nemiran san usled iscrpljenosti i umora prethodnog dana.
Da li ste znali…
Normalan režim spavanja i budnosti varira u zavisnosti od uzrasta deteta.
• Novorodjenčad spavaju 16-20 sati u toku dna a ciklusi sna i budnog stanja se smenjuju individualno od bebe do bebe ali su vezani za osećaj gladi.
• Deca od 1. do 12. meseca obično imaju potrebu za spavanjem 13-15 sati u toku dana.
• U periodu od 1.do 3. godine smanjuje se period i broj epizoda spavanja u toku dana a produžava noćni san. Dete je sve više zainteresovano za svet koji ga okružuje i u ovo periodu većina dece 12 sati provodi u budnom stanju, a 12 sati spava.
• Deci predškolskog uzrasta, od 3 do 6 godina starosti je potrebno 12 sati kvalitetnog sna za normalno funkcionisanje i razvoj. Do kraja ovog perioda se gubi navika spavanja u toku dana a učvršćuje noćni san.
Najlakši način da uspostavite zdrav ciklus spavanja kod svoje bebe je poštujete ritam (uvek u isto vreme) i uvedete male rituale pred spavanje (npr: kupanje, oblačenje pidzame, hranjenje, ispričajte mu priču ili pustite neku mirnu, deciju muziku…). Vremenom će se dete samo navići da posle toga sledi miran i siguran san.

Bebe od rođenja imaju osećaj kad im se piški ili kaki. I to vam javljaju. Već vidim kolutanje očima uz konstataciju: „Vaaaaažiiiii!“
Moram priznati da sam i sama to pomislila kada sam u drugoj trudnoći čula za Elimination Communication (u daljem tekstu EC). Koliko god verovala da su bebe mali genijalci koji znaju mnogo više nego što mi mislimo, bilo mi je potpuno neverovatno da beba izađe iz stomaka i kao oseti kad će piškiti ili kakiti. A još neverovatnije mi je bilo da još i signalizira kad joj se to radi pa onda mama to prepozna i još je i ponudi da piški i kaki van pelene. Nou vej! A jeste, mama nema druga posla (još ako ima i drugu decu!) nego da zagleda bebinu facu kad će joj se pripiškiti. Što bi starija komšinica iz mog sela rekla: „Danas su žene besposlene pa izmišljavaju svašta“. Ali bila sam suviše radoznala da bih se zadržala samo na informaciji da to postoji i rešila sam da, eto, samo bacim oko na to kako i zašto pobogu to ljudi rade.
Andrea Olson (Go Diaper Free)
Kako sam malo čitala na srpskom, malo više na hrvatskom, pa još više na engleskom, skopčala sam da se kod nas EC pominje kaobespelenaštvo i prirodna dečja higijena. Odmah sam skužilashvatila da i jednom i drugom izrazu fali značenje i reč koja bi objasnila ono šta sam razumela da EC upravo jeste – komunikacija o eliminaciji. Jer kada se kaže bespelenaštvo, normalno da pomislimo na bebe koje ne nose pelene (što nije uvek slučaj, ispostaviće se). A i nakon čitanja prvih tekstova, shvatila sam da akcenat nije na tome da bebe ne koriste pelene, već na komunikaciji između bebe i mame (tate, dadilje ili onog ko to već s bebom praktikuje) o eliminaciji. Takođe, prirodna dečja higijena na prvu loptu više asocira na to koje proizvode da koristite kad kupate decu nego na to da li ih nudite da piški ili kaki van pelene. E sad, jasno je u startu zašto kod nas EC nije dobio prevod KOE (komunikacija o eliminaciji). Nakaradno zvuči, kao i toliko stvari na našem jeziku koje su tek počele da pristižu kod nas. Pomislila sam kako možda i nije za nas kad ne može ni da se nazove kako treba.
Tad se probudila lingvistkinja u meni i rešila da se pozabavi time koja bi to sintagma lepo objasnila ovu na prvi pogled čudnu i nepotrebnu komunikaciju. Jer, iako mi tad nije delovalo realno da praktikujem, bilo mi je bez veze da se ustali izraz koji dovodi ljude u zabludu (pa kako to da i bespelenaši nose pelene?). Nisam mogla da smislim nešto dovoljno jasno a da zvuči iole lepo. Praćenje bebine nužde – uf, nužda tako ružno zvuči a i nije da se samo prati bebina nužda, već i beba reaguje na zvuke koje roditelji proizvode da je inspirišu da piški ili kaki. Onda: komunikacija o nuždi (oh, opet nužda). Toliko sam se nervirarala da sam čak u jednom momentu mislila da kontaktiram s Tvrtkom Prćićem, da vidim kako bi on to preveo, ali sam se onda setila da bi me verovatno gledao kao da sam pala s Marsa što trabunjam o nečemu što mi ni samoj nije jasno zašto postoji, a i nije da čovek nema pametnija posla da prevodi od nekih naziva roditeljskih trendova. Pa sam poslala lingvistkinju na spavanje i probudila detektiva u sebi.
Naime, nije Prćić jedini koji je imao pametnije stvari da radi. Ali umesto da radim te neke pametnije stvari, rešila sam još malo da se pozabavim EC-ovanjem (čak mi je i menjanje akronima po licima i vremenima po raznoraznim forumima postalo simpatično).
 Elem, zvalo se to EC ili bespelenaštvo, ili prirodna dečja higijena, Beba traži na WC, poenta čitave priče o bespelenaštvu jeste komunikacija o tome. Pelene se mogu koristiti, ali ne služe tome da se uče bebe da u njima obavljaju nuždu, već su tu za svaki slučaj. Koristite li pelene ili ne nije toliko važno koliko da pratite bebu i njene potrebe i da joj izlazite u susret strpljivo joj pomažući da piški i kaki dok ne bude dovoljno spretna i spremna da može to da obavi sama.
Pa ovo je fantastično! Samo pola sata nakon što sam pomislila da je to samo jedan od hipsterskih nonsensa, sve je počelo da ima smisla. Da, ima smisla skroz da mi samo ne percipiramo kako treba i da ne vidimo da se bebe rađaju spremne. Bila je to potpuno nova dimenzija za mene i tad sam već bila spremna da se upustim u EC avanturu (a evo tri i po godine kasnije da i druge, kao savetnica za bespelenaštvo, povedem u istu). 
Kad već pominjemo spremnost, ne možemo a da ne pomenemo Brazeltona, profesora sa Harvarda i i predstavnika Instituta Pampers Parenting (kakva slučajnost) i njegovu teoriju o spremnosti, posle koje su roditelji počeli da skidaju pelene deci mnogo kasnije nego dotad. Njegova teorija nastala je prvenstveno kako bi se sprečile nasilne metode kojima su roditelji terali decu da vrše nuždu. Roditelji su onda počeli sve kasnije da nude deci nošu verujući da će im psihički naškoditi ako im skinu pelene prerano. No, čak i on tvrdi da je i te kako moguće naviknuti bebu da piški i kaki van pelene već u prvoj godini, naravno bez pritiska i forsiranja, što bespelenaštvo svakako ne radi.
Razloga za bespelenaštvo je mnogo. Neke mame se odlučuju za to jer žele da se reše osipa koji muči njihovu bebu, neke kako bi uštedele koju pelenu, one koje koriste pamučne vole bespelenaštvo jer imaju manje pelena za pranje, a mame neretko kreću i zato što im bebe imaju zatvor i lakše obavljaju nuždu u uspravnom položaju nego ležećem… Ne treba zanemariti ni ekonomski faktor, kao ni ekološki (jedna beba potroši prosečno 5.000 jednokratnih pelena, a samo jednoj je potrebno 500 godina da se razloži) *a nije ni slučajnost što je tekst objavljen baš na Dan Zemlje. Neke krenu jer im deluje interesantno i logično (kao što je meni bilo kad sam se samo malo udubila). Razloga je mnogo, ali jedan od najčešćih svakako je taj što bespelenaštvo još više zbližava mamu i bebu (što svakako ne znači da ga ne mogu praktikovati tata, baka ili bebisiterka).
No, bespelenaštvo nije za svakoga, odnosno jeste za svakoga, ali nema svako želju da ga praktikuje. Najviše ga vole mame koje primenjuju povezujuće iliti privrženo roditeljstvo (atachment parenting), koje podrazumeva stil odgajanja dece uz potpuno razumevanje njihovih potreba i stvaranje čvrste emotivne veze između bebe i roditelja od prvih dana. No, dok se ne upustite u avanturu s bespelenaštvom ne možete znati dopada vam se ili ne. Probajte jer nemate šta da izgubite osim možda ubeđenja da je to nemoguće.  

Sledi nastavak: Kako početi sa bespelenaštvom

Jeste li i posle čitanja teksta u fazonu „Vaažiiii“, ili biste probali? 

Ako odlučite da probate, priključite se grupi Go Diaper Free Srbija (Bespelenaštvo)

Help us provide a space for moms of our city, a place where they can smile, be happy and educated. With your donations we could finance all club’s monthly expenses, as well as opening and furnishing of at least one more club. Please, share & donate, bring smiles on mothers faces ‪#‎mamarijum‬‪#‎makemomssmile‬
https://igg.me/at/mamarijum/x/13932159

Dragi svi, Mamarijum ulazi u novu fazu razvoja i za to nam je neophodna vaša pomoć. Naša želja je da proširimo mrežu Mamarijum klubova po gradu i regionu, kako bi svaka mama imala u blizini, lako dostupno i finansijski nezahtevno, „svoje srećno mesto“ za druženje i edukaciju. Koristeći prednosti novih načina skupljanja sredstava, pozivamo vas sve da nam pomognete tako što ćete podeliti ovaj post dalje, a ko je u mogućnosti, može da doprinese i sa prilogom. Mi sa naše strane obećavamo da ćemo prikupljena sredstva iskoristiti tako da na najbolji mogući način doprinesemo olakšavanju i ulepšavanju dragocenih trenutaka majčinstva. Zahvaljujemo se unapred na svakom kliku, Vaš Mamarijum ​

Drage naše, pročitajte o akciji udruženja Život i pomozimo im u njihovoj borbi.
http://www.zivotorg.org/  

ŽIVOT je udruženje koje brine o dečici koja boluju od najtežih oblika retkih bolesti među kojima je i fatalna Batenova bolest.  Reč je o dečici koja već nakon treće godine prestaju da govore i da hodaju, gube vid i svakodnevno doživljavaju mnogobrojne epileptične napade.Ova deca su prikovana za krevet i aparat sa kiseonikom, hrane se putem cevčice i potreban im je konstantan nadzor. Na žalost, ova dečica najčešće umiru između 8. i 12. godine.
Deca obolela od Batenove bolesti su 100%- tni invalidi.Udruženje Život ulaže velike napore kako bi pomoglo oboleloj deci i njihovim porodicama, jer adekvatna briga o ovim mališanima iziskuje mnogo novca. Udruženje prikuplja novac za nabavku lekova, enteralne hrane, pelena, aspiratora i koncentratora kiseonika, invalidskih kolica i mnogih drugih sredstava koja im mogu ublažiti svakodnevnu patnju. Među obolelim od Batenove bolesti bila je i mala Zoja koja je, na žalost, preminula u 8. godini. Upravo po njoj je i nazvan zakon koji će omogućiti brže dijagnostikovanje retkih bolesti u Srbiji.
Budući da su sredstva potrebna za rad udruženja vrlo visoka i da je svaki prikupljen dinar i više nego dobrodošao, pozivamo Vas da se uključite u kampanju i postanete deo naše priče.
Možete se uključiti kupovinom majica sa porukom Udruženja Život:MAJICA JEDNA DONACIJE VREDNA. ZAJEDNO ZA ŽIVOT. Ono što nudimo Vama kao kompaniji koja želi da pomogne i uključi se u ovaj humani projekat jeste štampanje Vašeg loga/slogana na istu tu majicu. Svaku kupljenu majicu Vam dostavljamo, te je možete dalje koristiti kao poklon za svoje poslovne partnere, zaposlene i sl. Na taj način postići ćemo zajedničku korist – promovisaćemo Vašu kompaniju i prikupiti novac za obolelu decu. Zašto nam je važno da što više majica pustimo u opticaj kroz celu Srbiju? Osnovna nit vodilja ove kampanje je uključiti što više ljudi koji će nositi ove majice i na taj način komunicirati sa drugima o potrebi pomaganja, kao i o mogućnosti da se uključe u projekat Udruženja Život i Boost Team- a, te pomognu deci oboleloj od Batenove bolesti. Cena jedne majice je 920 dinara+pdv, a možete se uključiti kupovinom neograničenog broja majica. Kupovinom 5 ili više majica, Udruženje ŽIVOT uvrstiće Vas na spisak sponzora/donatora na svojoj internet stranici. Porudžbinu možete ostvariti putem e-maila kristina@boost-team.com ili putem broja telefona 066/220- 237. Obavezno posetite i web adresu Udruženja ŽIVOT na kojoj se nalaze fotografije majica.